0
Nijedna lista najboljih filmova na kraju godine nije definitivna, jer iskustvo gledanja filmova tokom godine ne može se svesti na kratke stavke - niti bi trebalo, piše magazin “Tajm”.
Kada završite gledanje filma kod kuće, možda i dalje razmišljate o njemu dok birate sledeći film, ili idete na spavanje, ili odlazite u kuhinju da napravite sendvič. Ali film gledan u bioskopu, u društvu drugih ljudi, zauzima vaš prostor na drugačiji način.
To je prostor u kojem se veličina filma, ili preplavljujuća snaga prosečnosti, u potpunosti otkrivaju. U nastavku je deset filmova koji vas prate u satima, danima i mesecima nakon što ih pogledate. To su filmovi koji vas prate do kuće, piše kritičar magazina „Tajm“.
10. “Passage” – Ajra Saks
Nemoguće je proći kroz život a da ne napravimo nekoliko grešaka. Ali koliko je grešaka previše? U središtu filma „Passages“ Ajre Saksa, ponekad smešnog, ali i dubokog, nalazi se sebični filmski stvaralac, izvanredno tumačen od strane Franca Rogovskog, koji prolazi kroz život s bezbrižnom nepažnjom prema osećanjima onih oko sebe, uključujući svog supruga i mladu ženu koja ga privremeno očarava (Adel Egzarhopulos). U najboljem slučaju, on je iritantan; u najgorem slučaju, nanosi duboku i trajnu bol. A ipak, osećate nešto prema njemu. Njegov elektricitet je takođe i njegovo prokletstvo, i kako se priča ovog ljubavnog trougla odvija, može vas ostaviti s osećajem ispunjenosti i tuge istovremeno.
9. “Dreamin’ Wild” – Bil Pohlad
Postoje dva tipa ljudi na svetu: oni koji smatraju da su snovi o rokenrolu male stvari koje se s vremenom prerastu, i oni koji nikada ne prestaju da žive te snove. „Dreamin’ Wild“ Bila Pohlada – zasnovan na stvarnim događajima, s Kejzi Aflekom i Voltonom Goginsom u glavnim ulogama – namenjen je drugoj grupi. Priča o tome šta se dešava kada dvoje ljudi koji su težili da budu pop zvezde kao tinejdžeri dobiju drugu šansu u srednjem životnom dobu. Muzika može mnogo da znači tokom jednog života: može da uništi snove, ali i da ih popravi.
8. “Are You There God? It’s Me, Margaret” – Keli Frimon Kreg
Filmovi koji se bave specifičnostima ženskog iskustva još uvek su relativna retkost u filmskom svetu. Koliko će direktora studija skočiti na priliku da finansiraju film o početku menstruacije i njenom lunarnom blizancu, menopauzi? Sa izuzetnom glumačkom postavom (uključujući Rejčel Makadams, Benija Safdiea i Ejbi Rajder Fortson), adaptacija istoimenog klasika iz 1970. godine spisateljice Džudi Blum, u režiji Keli Frimon Kreg, uglavnom govori o zbunjenosti adolescencije. Takođe, suptilno, bavi se time šta znači za žene reći zbogom svemu tome kako ulaze u srednje godine. Ovo je sjajan film za mlade, ali možda još bolji za one malo starije.
7. “Ubistva pod cvetnim mesecom” (Killers of the Flower Moon) – Martin Skorseze
Gledati Lili Gledstoun u filmu Martina Skorsezea „Ubistva pod cvetnim mesecom“ znači ponovno uhvatiti nit istorije koja je, do nedavno, izmakla većini nas. Skorseze je stvorio ozbiljnu, poetsku adaptaciju Dejvida Grana o tome kako je grupa pohlepnih belih ljudi sistematski ubijala članove Osage nacije u ranoj dekadi 20-ih prošlog veka u Oklahomi. Kao Moli Burkart, bogata Osage žena čija je porodica postepeno ubijana oko nje, Gledstoun daje lice milionima priča koje su u modernoj Americi lako zaboravljene. Skorsezeov tužni ep takođe ima velike filmske zvezde, poput Leonarda Dikaprija i Roberta De Nira. Ali Moli Lili Gledstoun je duša njegovog filma, i to on zna.
6. “Prošli životi” (Past Lives)- Selin Song
U dirljivom debitantskom filmu spisateljice i rediteljke Selin Song, korejska imigrantkinja koja je izgradila život za sebe u Torontu i Njujorku (Greta Li) ponovo se povezuje sa prijateljem iz detinjstva kojeg je ostavila iza sebe godinama ranije (Teo Ju). Njen suprug (Džon Magaro) stoji sa strane, svedok je podzemnog šuštanja njihove veze. U svakom životu postoji beskrajan broj neiskorišćenih puteva – možemo biti samo na jednom putu u isto vreme. Film Selin Song govori o tužnoj lepoti propuštenih prilika, prepoznavanju istine da čežnja čini deo života. Bez nje, ostajemo samo sa lažnom sigurnošću, možda najvećom neiskrenošću od svih.
5. “Revoir Paris”- Alis Vinokur
Brat francuske spisateljice i rediteljke Alis Vinokur preživeo je teroristički napad 2015. godine u koncertnoj dvorani “Bataklan” u Parizu. Ne mogavši da komunicira s njim dok se skrivao, morala je da čeka da čuje da li je preživeo. U filmu „Revoir Paris“, Viržini Efera pruža potresno izvođenje kao žena koja preživljava sličan, ali izmišljen napad – iako je značenje preživljavanja ovde složeno. Mia ne može da se seti mnogo toga o užasnom događaju, iskustvo je bilo previše traumatično. Ali tokom vremena, ona pronalazi put nazad ka životu i osećanjima, povezujući se s drugima čiji su životi takođe slomljeni tragedijom. Bez preterivanja ili fraza, Vinokur i Efera istražuju surovu i ponekad bolnu istinu o tome šta znači posvetiti se svetu živih.
4. “Prisila” (Priscilla) – Sofija Kopola
Elvis je svuda, čak i 46 godina nakon njegove smrti. Ali šta je sa Prisilom Prisli, ženom koju je upoznao kada je imao 24 godine kao vojnik stacioniran u Nemačkoj, a ona bila devojčica od samo 14? Film Sofije Kopole, adaptiran na osnovu Prisilinih memoara iz 1985. godine, donosi ovu priču na ekran s beskrajnom nežnošću. Džejkob Elordi igra Elvisa, velikog umetnika i problematičnog čoveka koji je maltretirao ženu koju je najviše voleo. Ali film pripada Kejli Speni kao Prisili, natprirodno samopouzdanoj kao mladoj tinejdžerki, ali i mudrijoj i otpornijoj sa 27 godina, kada se njen brak sa “kraljem” završio. Speni nas vodi kroz ovaj izuzetan, ali i bolan period u životu jedne žene, korak po korak, poput koraka na satenskom papuču.
3. “Zona interesa” (The Zone of Interest) – Džonatan Glejzer
Svakodnevne stvari koje mnogi od nas žele i koje nam trebaju – dovoljno hrane, društvo partnera, siguran i udoban dom – iste su stvari koje je želeo i nacistički oficir SS-a, Rudolf Hoš, dugogodišnji komandant Aušvica, i njegova supruga Hedvig. U demonskom filmu Džonatana Glejzera – adaptiranom na osnovu romana Martina Amisa iz 2014. godine – Sandra Huler igra Hedvig, koja vodi domaćinstvo efikasno i precizno, tek donekle svesna horora koji se dešava izvan njenih baštenskih zidova, ali ih vidi kao neprijatnost, umesto zločina. Hoš Kristiana Fridela je izuzetno inventivan kada je u pitanju udovoljavanje nadređenima; njegove ideje su gorivo za zlo. „Zona interesa“ nije samo polufikcionalni prikaz istorije. To je takođe priča za sadašnjost – podsećanje da sreća izgrađena na patnji drugih nije nikakva sreća.
2. “Maestro”- Bredli Kuper
„Maestro“ Bredlija Kupera, manje je biografski film, a više prozor u kompleksan, strastven brak. Redak film danas, primer skupocenog ostvarenja koje pripoveda priču o sazrevanju. Kuper tumači ulogu dirigenta i kompozitora Leonarda Bernštajna, komplikovanog i harizmatičnog kao umetnika i čoveka. Glumica Keri Maligen pruža jedno od najboljih izvođenja godine, portret čelične odlučnosti i ljudske krhkosti, kao kostarikansko-čileanska glumica Felisija Montealegre, koja postaje Bernštajnova supruga i majka njihovo troje dece. Ovo je filmsko ostvarenje grandioznih razmera koje istovremeno deluje osvežavajuće i intimno.
1. “Uvelo lišće” (Fallen Leaves)- Aki Kaurismaki
Nestabilna romansa između žene koja vodi dosadni svakodnevni život (Alma Pojsti) i radnika čije ga stalno pijanstvo sprečava da nađe posao (Jusi Vatanen), uz dodatak psa koji pomaže svom ženi da prevaziđe jaz između usamljenosti i zadovoljstva samoće: to su glavni sastojci filma finskog reditelja Akija Kaurismäkija „Fallen Leaves“, i on čini čuda s njima. Kaurismaki je majstor mračne komedije, vrste filma koju ljudi možda smatraju samo čudnom ili šarmantnom. Mala otkrovenja čine srž onoga što jesmo. To je Kaurismakijev dar: uhvatiti te trenutke, izgleda kao da ih hvata iz vetra i prikazati ih na ekranu kako bismo ih i mi prepoznali kada ih vidimo.
Bonus video: Francuska glumica o filmu „Čuvari formule“ – Bilo je izazovno, ali i izuzetno
