1
Zbornik "Senke sudbina - O književnom stvaralaštvu Radoslava Petkovića" predstavljen je danas u Biblioteci grada Beograda (BGB), u prisustvu pisca Radoslava Petkovića i autora priloga.
U svom obraćanju, Petković je rekao da su se povodom njegovih 70 godina pojavila dva zbornika – „Senke i sudbine“, u izdanju Biblioteke grada Beograda, i antologija „koju je sjajno priredila“ u Matici srpskoj Nina Živković.
„Sa jedne strane to laska, a sa druge je zastrašujuće. Shvatite definitivno da imate 70 godina. Ne pruža vam neku nadu. Sad razmišljam, vreme je prošlo i tu ne možete ništa. Ako bogovi budu milostivi, pa da napišete još nešto. Možda. Taj roman mi se dugo krčka. Svi su mi se krčkali“, rekao je Petković.
Prisetivši se da su u „Sudbini i komentarima“ dugo mučio sa likom Đorđa Brankovića, Petković je napomenuo i da je „Savršeno sećanje na smrt“ plod njegovih interesovanja za Vizantiju.
Petković je rekao da je sa 70 godina čovek sklon sumiranju, ali da ne može dati ocenu svog dela, jer to zavisi od trenutka.
„Nekad mi se čini da je bolje da nikad ništa niste napisali“, našalio se Petković.
Urednik zbornika „Senke sudbina“ Mihajlo Pantić je istakao da se trudio da izbegne višak akademizma u komponovanju ovakvih izdanja, jer su upućena širem čitalačkom, a ne uže stručnom auditorijumu.
Knjigu čine je jedan opsežan intervju koji je sa Petkovićem vodio Pantić, tri piščeva prozna teksta, foto album i deset tekstova o njegovom stvaralaštu, koje su pisali Pantić, Vasa Pavković, Radivoje Mikić, Tihomir Brajović, Gojko Božović, Nina Živković, Tijana Matović, Ivan Radosalvjević, Marina Vidojević, Ala Tatarenko i Nina Živković.
Pantić je dodao da tekstovi u zborniku o Petkoviću daju celokupan presek njegovog književnog rada, od prvog romana „Put u Dvigrad“, preko glasovitih dela kao što su „Sudbina i komentari“, oko čijeg kvaliteta postoji konsenzus književne kritike i javnosti, do najnovijih esejističkih dela.
Prema njegovim rečima, „za razliku od većine naših romansijera, koji su po vokaciji pripovedači, Petković je pre svega romansijer“.
„Tu je među retkima. Možda je u tom pogledu, da pripovetka kao bazična forma nije predominantna u njegovom opusu, najbliži Borislavu Pekiću. A blizak mu je i po odnosu prema istoriji i svetu ideja“, naveo je Pantić.
Književni kritičar i pesnik Tihomir Brajović je ocenio da se Petković lako čita i „jedan je od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca i najosobenijih“.
Prema njegovim rečima, Petković je pisac erudicije osobene vrste, koju u romanima i esejima upotrebljava „da stvara mrežu značenja, prizivanja, nadovezivanja, koja spajaju različite epohe“.
„Petković je pisac koji na izvestan način spaja ono što izgleda teško i neizvodivo – modernizam i postmodernizam“, ocenio je Brajović.
Direktorka BGB-a Jasmina Ninkov je rekla da je knjiga o Petkoviću objavljena u njihovoj biblioteci „Vrhovi“ „biser za sve one koji prate srpsku književnost“.
Bonus video: Ljubivoje Ršumović otkriva kako je nastala pesma „Domovina se brani lepotom“