6
Sada su Baletić i Miša počeli da insistiraju da ta stvar mora da bude pripremljena za neke njihove programske obrasce uobičajene kad se radi projekat, pa sam Delčiću postavio neki last minute kad mora da preda tekst. On ga nije predavao, priseća se dramaturg Nebojša Pajkić kako je nastao film "Kako je propao rokenrol".
Izdavačka kuća „Popbooks“ upravo je objavila obimnu monografiju o jednom od najvoljenijih domaćih filmova u bivšoj zemlji. Reč je o omnibusu „Kako je propao rokenrol“ (1989), a knjigu „Daj, babo, glavu!“ priredila je spisateljica i scenaristkinja Vladislava Vojnović.
Uz oko 250 fotografija i iz naftalina izvađena tri originalna scenarija, knjiga „Daj, babo, glavu!“ na 400 strana donosi više od 40 iskrenih, duhovitih, dirljivih, a ponekad i gorkih priča ljudi čiji su talenat i entuzijazam napravili ovu kultnu filmsku trilogiju.
Pravo je je zadovoljstvo čitati šta posle 35 godina o snimanju ovog ostvarenja govore reditelji sve tri priče: Goran Gajić, Zoran Pazo i Vladimir Slavica, kreatori projekta Miša Radivojević i Nebojša Pajkić, scenaristkinja Biljana Maksić, glumci Nebojša Bakočević, Anica Dobra, Žika Todorović, Branko Đurić, Vesna Trivalić, autori muzike Koja i Gile, kao i brojni drugi saradnici.
U dogovoru sa kućom „Popbooks“, od danas pa do nedelje, objavljivaćemo neke od najzanimljivijih delova knjige „Daj, babo, glavu!“. Počećemo sa odlomkom iz priče dramaturga Nebojše Pajkića (1951), jednog od najzaslužnijih ljudi što je uopšte došlo do čuvenog omnibusa.
Ja sam samo postavio projekat i nisam se mešao. Neki čovek čije sam ime zaboravio, ali je u to vreme Stambolićeve politike bio sekretar za kulturu, dao je Baletu (Branku Baletiću) i Miši (Milošu Radivojeviću) da vode Avala film. Dok smo igrali poker, Miša mi je rekao da su se oni dogovarali i da misle da bi možda bilo dobro da se uradi neki omnibus i onda me je pitao da li bih ja mogao to da organizujem. Ne znam kako se u savremenoj filmskoj terminologiji zove pozicija koju sam tu imao. Mene tamo drže kao nekog story editora. Rekao sam OK. Miša je rekao da nađem trojicu režisera, a ja sam rekao da bih insistirao da imamo i trojicu scenarista, mislim, ne možemo samo režisere da plasiramo. On je rekao OK. Zatim mi je dao carte blanche da ja tu stvar pripremim.
Ja sam onda – pošto sam se družio s Goranom (Goranom Gajićem) i na pokeru i inače – rekao njemu da Miša nudi produkciju omnibusa i da nam trebaju trojica režisera. Ako si ti jedan, nađi još dvojicu. On je rekao OK. Odmah sam znao da će drugi da bude Pezo (Zoran Pezo) jer su oni imali onu neku svoju Veselu televiziju. Pezo je, naravno, prihvatio jer niko nije toliko lud da odbije film i onda je Gajić našao trećeg režisera, Slavicu (Vladimir Slavica).
Ja Slavicu nisam tada poznavao, ali sam prihvatio da to bude on jer je imao jedan film, kratki, koji je bio lepo primljen, zvao se Kako radostan dan. Mislio sam da je to po pesmi Idola, pa sam to prihvatio. Posle sam shvatio da je to po pesmi Ekatarine velike, ali je bilo kasno da imam neke primedbe oko toga, uostalom nije to toliko bitno. Tako smo proizveli trojicu režisera.
Onda nam je bilo potrebno troje scenarista. Goran i ja smo se odmah dogovorili da angažujemo Branka (Branko Vukojević) kao jednog scenaristu, a Biljana (Biljana Maksić) bila je moja supruga i bilo je prirodno za razvoj njene karijere da je angažujem kao drugog scenaristu. Kao trećeg scenaristu sam ja hteo da imam Milana Delčića. Svima sam tražio sinopsise i svi su napravili sinopsise, a meni je najbolji bio Delčićev. Bilo mi je strašno stalo do te njegove priče o nekoj bakici koja svira bendžo.
Ja sam bio potpuno oduševljen tom Delčićevom pričom. I onda smo počeli da radimo po tom sistemu kako ja to i u školi propisujem: sinopsis, pa scenosled, pa tritment, pa scenario. Međutim, Delča se nikako nije pomerao od sinopsisa. Mi smo ova dva projekta dogurali do ivice scenarija, Brankov i Biljanin, a Delča nije ništa uradio. Imali smo samo tu šlajfnu i po sinopsisa.
Sada su Baletić i Miša počeli da insistiraju da ta stvar mora da bude pripremljena za neke njihove programske obrasce uobičajene kad se radi projekat, pa sam Delčiću postavio neki last minute kad mora da preda tekst. On ga nije predavao. A ovi su pritiskali da imamo bar tritment. I onda se desila neka volšebna stvar da je tad na prijemni stigao Barišić (Aleksandar Barišić) sa svojim scenarijem koji je bio genijalan, svi smo bili oduševljeni. Taj je scenario bio čist rokenrol. I ja sam se javio Delčiću i rekao: „Pa ništa, ja ću morati da angažujem drugog scenaristu.“
On se tad nešto nadurio na mene. A mislim da je u toj stvari imao neku odgovornost i Zlaja Marušić s kojim se Delča tad družio, a Zlaja je, po mojoj proceni, bio nezadovoljan zato što on nije uključen u taj projekat, pa se prilepljivao uz Delčića i davao mu destruktivne instrukcije. Rezultat tih instrukcija je da ja neko vreme nisam govorio s Delčićem, a ni sa Zlajom s kojim ni sada ne govorim. Posle sam se s Delčićem pomirio jer je on shvatio da je odgovoran za to, a u projekat smo, umesto njega, uključili Barišića.
Monografiju “Daj, babo, glavu” možete kupiti u Delfi lancu širom Srbije. U Beogradu u Bookastore knjižarama, Beopolisu i Zepteru. U Novom Sadu u Solarisu i Bulevar Booksu.
Sutra na Nova.rs: Žika Todorović okriva zašto nije bio zadovoljan svojom ulogom u „Kako je propao rokenrol“
Bonus video: Tarantino – Svojim filmovima je postavljao nove standarde u kinematografiji, šokirao i svađao publiku sa holivudskim kritičarima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
