54
Najviše volim atmosferu koju pravi voda. More kao prirodna pojava poseduje ogroman potencijal da me inspiriše svojim plavetnilom, kaže vizuelni umetnik Mišel Kasamija za naš portal.
Piše: Biljana Dimčić
Najviše voli da slika džez divu Dajanu Krol, a stalni je saradnik čuvenih modnih magazina, kakvi su “Vog”, “El” ili “Kosmopolitan”, i deo slavne “Magnum” korporacije. U pitanju je francuski fotograf i vizuelni umetnik Mišel Kasamija, koji je rođen u Parizu. Iako živi u Francuskoj, Kasamija vuče italijanske i španske korene. Francuski fotograf priznaje za Nova.rs da uvek teži da njegova digitalna umetnost rezultira jednostavnošću, do koje se dolazi upornim i praktičnim radom.
Jedno od najuzbudljivijih iskustava u karijeri ovog francuskog fotografa desio se pre nekoliko godina kad je slikao koncert džez pijanistkinje i pevačice Dajane Krol u Parizu, u čuvenoj dvorani „Olimpija“. Upitan koliko je bilo inspirativno ,,stajati“ na bini za vreme koncerta i gledati u svetsku džez divu Dajanu Krol, ujedno je fotografišući, usred Pariza, Kasamija odgovara za naš portal:
– Nazvali ste to „stajanje ispred jedne umetnice, zapravo dive“, a bilo je magično. Možda će zvučati pomalo neskromno, ali samo znam i sećam se da je bilo krajnje intrigantno. „Blještavo“ je bilo sa svih strana, naročito kad doživite da su svetla uprta i u vas na pozornici te čuvene koncertne dvorane.
Kasamija je i filmski fotograf, koji tokom snimanja na setu s glumcima, kao s modelima, koristi vizuelne, odnosno specijalne i digitalne efekte.
– Da, koristim ih ponekad. Pored vizuelnih efekata, vrlo dobro primenjujem i digitalnu formu fotografskog izražavanja, koristeći tad kompjutersku tehniku. Trudim se da, ipak, budem što prirodniji prilikom snimanja i dok fotografišem. Volim prirodno svetlo. To je teži način slikanja, ali je zato i vrlo ekspresivan.
Kasamija je deo prestižne foto – zajednice, one koja od tridesetih godina prošlog veka nosi ime „Magnum“, zbog čega umetnik objašnjava šta to zapravo znači u fotografskom svetu i koji su to posebni, rigorozni uslovi da bi se postao član te organizacije:
– Neophodno je da, pre nego što počnete da radite s modelima, izuzetno dobro osmislite svoja slikanja, odnosno setove. Pre nego što započnem proces rada, razmišljam najpre kakav mi je model potreban za moju fotografiju koju želim da načinim. Potom zamišljam kako će model biti obučen ili delimično skinut, u kojoj pozi i gde će stajati, kako će izgledati dok stoji i u kom telesnom položaju, koliko šminke bi trebalo da ima… Naravno, neophodna je saradnja sa samim modelima ali i stilistima. Takođe se podrobno bavim pričom koju bi fotografija trebalo da ima. „Magnum“ fotografije omogućavaju umetniku da se iskaže i ostavi snažnu poruku publici. Evo, na primer, kada slikam modela-devojku sa novinama u rukama, sam novinski naslov dovoljan je da bi se iskazalo ono što imam na umu. Ali, kada su poznate ličnosti u pitanju, nemam toliko slobode. Moraju da se poštuju ustaljeni svetski standardi koji jednako važe bez obzira da li radite u Njujorku, Londonu, Tokiju, ili Parizu.
Na pitanje koja su to najbolja mesta da bi se uradila neobična fotografija, vizuelni umetnik kaže:
– Ne postoji idealno mesto za tako nešto. Sve uvek zavisi od toga šta želite da postignete slikom koju stvarate, zajedno sa saradnicima na setu. Nekad je najbolje mesto ono u studiju, nekada na ulici ispred zanimljivog znaka ili putokaza, ponekad u oronuloj zgradi… Ili, pak, na modnoj pisti, u nekom restoranu… Zaista se bilo gde može pronaći idealan motiv za fotografiju.
Voda je, međutim, možda i najveća inspiracija našeg sagovornika, kako nam priznaje.
– Najviše volim atmosferu koju pravi voda. More kao prirodna pojava poseduje ogroman potencijal da me inspiriše svojim plavetnilom, pored kojeg se dobro osećam kada radim. Tu je sve uključeno – i mirisi, i silina talasa, i zvukovi kada talasi udaraju o tle. Baš je nadahnjujuće za rad na fotografiji. Mada, priznajem da i u kupatilu mogu da nastanu dobre fotografije, iako su „proizvedene“ u delimično veštačkim uslovima i uz raznorazni dekor. U ovom poslu zaista nema pravila.
Kasamija je poznat po tome što su ženski modeli na njegovim fotografijama gotovo savršeni. Pogotovo što nije lako postići na fotografijama da se na umetnički način „obrade“ polunage figure, u uzbudljivim ambijentima, i tako se naš sagovornik odvoji od uobičajenog, pomalo „jeftinog“ slikanja golih dama.
– Ja sam profesionalac, i drago mi je kad se vidi čista umetnost u fotografiji kojom su eksponirani privlačni modeli na pristojan i nadasve ekspresionistički način, koji je prijemčiv za svačije oko – bilo da se radi o muškarcima ili, pak, ženama. To mi je i cilj: da fotografija svojom sveobuhvatnošću uzbudi gledaoce i stvori ugodan osećaj prijatnosti bez vulgarnog otkrivanja pojedinih delova tela… Zato su sve te fotografije objavljivane u limitiranom izdanju i naslovljene su bile kao retke „glem“ fotografije – priča umetnik, napominjujći da ljudi obožavaju fotografije koje predstavljaju lepotu gotovo skroz otkrivenog, ali ne i potpuno nagog ženskog tela.
– Trudim se da osmišljavam celinu nasuprot manje vidljivih detalja, koji ipak čine moje delo i te kako atraktivnim i uzbudljivim za recipijente vizuelne umetnosti. Detalji su manje važni kada imate ispred sebe strasnu ženu, ali nisu nebitni.
A omiljena muzičarka Mišela Kasamije Dajana Krol ponovo stiže u Pariz 7. jula, u istu onu „Olimpiju“, a fotograf se nada da će je ponovo ovekovečiti:
– Voleo bih da prisustvujem i radno i privatno ovog puta. Jer, Dajana Krol je moja omiljena džez pijanistkinja i izvođač. Taj događaj, takve vrste, ne propušta se!
Naš pisac Dejan Stojiljković nedavno je potpisao ugovor za snimanje serije ,,Konstantinovo raskršće“ po svom čuvenom romanu, a autorska prava ustupio je Francuzima, tačnije jednoj od najvećih tamošnjih distributerskih kuća. Nažalost, Kasamija, kako priznaje za naš portal, nije uključen u priču oko distribucije srpske serije po čuvenom romanu koji osvaja i svet.
– Ali, bez obzira što nisam deo tog tima, veoma sam znatiželjan kada se takva vrsta saradnje ostvaruje između Francuske i Srbije. Radujem se što ću moći da gledam jedno vaše ostvarenje s istorijskim motivima iz Drugog svetskog rata u Konstantinovom gradu na fantastičan način. Zahvaljujući toj seriji saznaću priče o Konstantinu Velikom i građanskom ratu koji se dešavao tada kod vas… Zanimljivo zvuči ta Stojiljkovićeva ideja iz Niša, jer je očigledno koristio verodostojne istorijske motivime. Izazov mi je da tako upoznat opus vašeg autora.
Bonus video: Miša Obradović – Fotograf u pozorišnim vodama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare