21
Iako nemam diplomu filozofa, sebe bih uvek nazvao filozofom, smatram da je filozofija majka svih nauka. To je nešto što ja volim, to je način na koji ja čuvam mentalnu higijenu od svakodnevne politike koja je oslobođena etičkih normi i dubinskih promišljanja, kaže bivši crnogorski premijer za naš sajt.
Da dovede na jedan događaj u Beogradu funkcionere vladajuće stranke Nikolu Selakovića i Tomislava Momirovića, predstavnike srpske opozicije Biljanu Stojković, Nebojšu Zelenovića i Đorđa Miketića, zatim Ostoju Mijailovića, Dušana Savića, Igora Jurića, Milomira Marića, i na kraju i samog patrijarha Porfirija – može izgleda samo Dritan Abazović. Takav šarolik i suprotstavljen svet u svakom smislu, Abazović je privukao prošle nedelje na Kolarcu, na promociji svoje knjige “Kritika globalne etike” (Kosmos).
– Prvo, velika mi je čast i zadovoljstvo što sam imao priliku da promovišem svoju knjigu u Beogradu. Drugo, verujem da ovo što ste pomenuli, da je to nešto dobro i pozitivno, i lepo je kad se okupljamo oko dobrog, i nečega što ima kulturni i emancipatorski sadržaj – kaže Dritan Abazović, bivši crnogorski premijer i lider Građanskog pokreta “URA” u intervjuu za Nova.rs i dodaje:
– Ne mislim da je ova knjiga neko revolucionarno otkriće ili rukopis, ali je jako lepo videti šarolik svet koji je došao da čuje za neke ideje ili probleme koji nas sve muče. Što se tiče gostiju, ja sam zaista prijatno iznenađen. Očekivao sam da promocija bude dobra, ali nisam očekivao zaista ovoliko ljudi. Zahvalan sam prvo patrijarhu, onda svim ljudima iz sfere politike, medija, kulture… Zahvalan sam i svojim sunarodnicima koji su došli u velikom broju. Beograd je uvek bio metropola koja je okupljala Crnogorce.
Vaša knjiga “Kritika globalne etike” pokriva drugačiji aspekt politike, malo i filozofski, etički… Analizirate aktuelne kompleksne teme koje obuhvatauju razne naučne discipline poput istorije političkih ideja, političke filozofije, sociologije, teologije itd.
– Iako nemam diplomu filozofa – ja sam politikolog – sebe bih uvek nazvao filozofom, smatram da je filozofija majka svih nauka. To je nešto što ja volim, to je način na koji ja čuvam mentalnu higijenu od svakodnevne politike koja je oslobođena od etičkih normi i dubinskih promišljanja, I više se radi na stvarima koje su brze i prolazne. Ta želja da sačuvam konekciju sa univerzitetima, sa akademijom, sa studentima koji imaju drugačiji svetonazor, je bila motivator da napišem ovu knjigu. To je moja druga knjiga, prva je bila “Kosmopolitska kultura i globalna pravda”. Obe su idealističke, ali čini mi se kako starim, da ću možda biti sve manje idealista, a sve više realista.
Pišete u knjizi o etici i politici, ali ljudi uglavnom smatraju da danas političari ne mogu da budu dobri ljudi. Da li je danas uopšte moguća veza politike i etike?
– Isto to doživljavam kao i narod. Ja sam neko ko je imao kritično mišljenje prema političarima pre nego što sam sam to postao. Sad imam autokritično mišljenje, da ne bi bilo da se udaljavam od toga. Razlog takvog pogleda na političare je vrlo jednostavan. Dok se neki ljudi, koji ne žele da izađu iz zone komfora, sklanjaju, drugi grabe. I onda dolazimo u poziciju da optužujemo političare kako su oni ovakvi ili onakvi. Moja glavna teza je da motivišemo mlade ljude koji imaju znanje i etičke skrupule, koji vide društvo na pravedniji način, da se angažuju da stvore takvo društvo. Jer ako se budu pasivizirali i svoju budućnost videli u nekim drugim zemljama, onda ćemo i narednih dvadeset godina da se žalimo na političare. Ali ako uzmemo dozu odgovornosti, pomerimo stvari makar milimetar, to je opet neki napredak. Ja u to verujem, pokušavam i na ličnom primeru to da pokažem, prihvatam sve kritike, ali trudiću se i dalje da neke etičke norme promovišem u javnom diskursu, videćemo koliko ću biti u tome uspešan.
Politička scena u Crnoj Gori je turbulentna, ali deluje da se sve to ipak danas odvija u demokratskim uslovima.
– Vrlo sam zadovoljan. Pokrenuti su istorijski procesi u Crnoj Gori, za koje su ljudi mislili da će biti potrebne decenije. Danas je to mnogo slobodnija zemlja. Crna Gora ima svoje izazove, ali ima i svoje velike prednosti. Demonopolizovali smo scenu i učinili da sistem počne da diše nekim demokratskim plućima. To nije dovoljno, mmogo je izazova pred nama, ali smo odškrinuli taj demokratski točak. U godinama koje su pred nama dobijaće na ubrzanju i mislim da se više nećemo vratiti na one pozicije na kojima smo bili.
Uhapšeni su nedavno bivši Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić i nekadašnji visoki policijski funkcioner Zoran Lazović. Da li je na delu ozbiljan rat protiv korupcije u Crnoj Gori?
– Ogromna je to bila to borba, ja sam tri i po godine vodio rat sa tim ljudima. To su osobe na vrhu kriminalne piramide, nisu jedini, mi očekujemo i neko superfinale, videćemo u kom trenutku. Ali ovo je ogromna satisfakcija za sve borce za pravdu gde ubrajam i sebe. Mislim da smo podneli veliku žrtvu da bismo došli do ovih rezultata, i da niko nije verovao da će se ovi ljudi ikada naći pred licem pravde. Naravno, dug je put, sudovi su dosta kontaminirani u Crnoj Gori. Ali, ovo su veliki iskoraci, ja sam vrlo srećan. Novoj Vladi želim svaki uspeh, ali ovo su temelji koje smo mi postavili, ovo su ljudi koji su motivisani da rade taj posao. Od novog Specijalnog državnog tužioca do šefa Specijalnog policijskog odeljenja gospodina Predraga Šukovića, koji je motor svih tih operacija. Jako je bilo teško pronaći ljude koji imaju skromne nadoknade da se suprotstave onima koji imaju stotine miliona evra.
Bili ste u vrlo osetljivim okolnostima dok ste bili premijer, i u odnosu sa krimogenim strukturama, ali i u političkom smislu. Da li ste se plašili za svoj život?
– Jesam, bilo je svačega, ja sam nažalost i dalje pod policijskom pratnjom. Ne bih da zanemarim ono što je procena institucija bezbednosti Crne Gore. Ali ja ovo doživljavam kao životnu misiju. Ja sam građanima obećao tog 30. avgusta – to je jedini istorijski momenat crnogorske politike – da mafija više neće vladati našom državom. I za to sam bio spreman da položim svaku vrstu žrtve. Ako to obećate ne možete da se krijete iza toga da se radi o opasnom poslu. Ko želi komfor zonu, ima mnogo drugih zanimanja. U ovim ružnim stvarima niko ne želi da učestvuje. Dok se ne pojave neki ljudi ne može da se napravi razlika, mislim da su se u Crnoj Gori pojavili ljudi koji su to uspeli.
Da li će biti promena i u Srbiji, kako vam se čini?
– Nije naše da uređujemo vlast u Srbiji. Kao što nije na vlasti u Srbiji da uređuje i da se meša u procese u Crnoj Gori. Što se tiče Srbije, ali i svih zemalja regiona, moja želja je da se svi zajedno demokratizujemo i pomirimo. Tvrdim da iza nacionalizma na Zapadnom Balkanu stoji korupcija, i da će se borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala smirivati tenzije. Verujem da mi možemo da budemo puka suprotnost ovoga što smo danas. Za to je potrebno da svi mi napravimo iskorake kada je u pitanju interna transformacija. Hoće li to ići brže ili sporije zavisi od građana tih država.
Bonus video: Dritan Abazović za Nova.rs otkriva – Novak Đoković postaje počasni građanin Crne Gore
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare