Natali Vud bila je ikona Holivuda, jedna od najmoćnijih žena filmske industrije, partnerka Vorenu Bitiju, Džejmsu Dinu, Robertu Redfordu... Ali, od tragične smrti u 44. godini, kada se udavila u noći natopljenoj alkoholom i bračnim raspravama, sve njene glumačke poduhvate zasenile su naslovne stranice tabloida. Natalina starija ćerka sada želi da ispravi tu nepravdu.
Nataša Gregson Vagner imala je 11 godina kada je ostala bez majke, novembra 1981. godine.
– Od toga dana toliko pažnje je posvećeno tome kako je umrla, da je to natkrililo nju kao osobu – kaže Nataša.
Zato je odlučila da snimi dokumentarac o Natali kojim želi da predstavi mamu u pravičnijem svetlu. Ona je producentkinja filma „Natali Vud: Zaostavština“ (Natalie Wood: What Remains Behind) u režiji Lorana Buzeroa, koji je premijerno prikazan početkom godine na Sandens festivalu.
Natali Vud, rođena 1938. u San Francisku kao Natalija Nikolajevna Zaharenko, kasnije Gurdin (porodica je promenila prezime radi lakšeg izgovora), bila je jedna od tri ćerke ruskih emigranata Nikolaja i Marije. Odgajana je kao ruska pravoslavka i tečno je govorila i ruski i engleski.
Porodica se ubrzo po Natalijinom rođenju preselila u Santa Rosu gde su je primetili članovi ekipe koji su tamo snimali reklamu. Trebala im je devojčica koja jede sladoled i dvogodišnja Nataša (kako su joj tepali roditelji) šarmirala je reditelja. To će biti početak jedne zavidne karijere, koju je od početka vodila vrlo ambiciozna i stroga Marija.
Natali je dve nedelje pre petog rođendana debitovala kao glumica, u sceni od 15 sekundi, a prvu ozbiljnu ulogu dobila je sa sedam, u „Senci prošlosti“, uz Orsona Velsa i Klodet Kolber. Vels je kasnije rekao da je Natali rođeni profesionalac, „zastrašujuće koliko je bila dobra“.
Ubrzo je filmovima izdržavala celu porodicu. Kada bi loše odradila neku audiciju, majka bi joj pridikovala: „To baš i nije bilo sjajno, zar ne? Pa, dobro, tvoja sestra ostaće bez cipela“…
No i pored ovako brutalno okrutne majke, Natali je uspela da izbegne opasnu, skoro fatalnu zamku u koju upadnu mnoga deca glumci: bezbolno je „uplovila“ u ozbiljnu filmsku karijeru, skoro neokrznuta. Profesionalno. Kakve je posledice je na nju imalo odrastanje pred kamerama i život uz majku koja joj diše za vrat, može se nazreti i u ovom dokumentarcu.
Kao odrasla igrala je u hitovima „Sjaj u travi“ (sa Vorenom Bitijem) „Buntovnik bez razloga“ ( sa Džejmsom Dinom), „Priča sa Zapadne strane“, „Ljubav sa nepoznatim“ (sa Stivom Mekvinom), „Sve o Dejzi Klover“ i „Zatvaranje pruge“ (sa Robertom Redfordom), „Kings Go Forth“ (sa Frenkom Sinatrom i Tonijem Kertisom), „Ciganka“ (sa Karlom Maldenom)… tri puta je bila nominovana za Oskara do svoje 26. godine. Bila je jedna od prvih boraca za jednak tretman sa glumcima i kreativnu slobodu u rigidnom sistemu studija, rana feministkinja pre nego što je to uopšte bilo u modi.
U trenutku kada je umrla imala je više od 70 ostvarenih filmskih i TV uloga i upravo se spremala da se okuša i u pozorištu u komadu „Anastasja“. Ali, nedovoljno razjašnjene okolnosti pod kojima je stradala i danas su ono po čemu je mnogi pamte.
– Natali pripada kategoriji prerano preminulih ikona poput Merilin Monro i Elvisa Preslija. Okolnosti pod kojima su umrli uvek će ih pratiti – kaže u dokumentarcu Džil Sejnt Džon, sadašnja supruga Roberta Vagnera i dodaje:
– Ali, Natali nije naslov u hronikama. Vodila je kvalitetan život i imala karijeru za poštovanje. Da, život joj je naglo presečen, ali je u toku tog života mnogo učinila za svoju decu, za prijatelje, za filmsku industriju. Prodrmala je stvari.
Natalina koleginica i prijateljica Mija Farou, sa setom i ljubavlju je se seća:
– Bila je jedinstvena. Nije imala loš momenat na filmu. Nije glumila, već je pronalazila nešto u sebi, u stomaku, u srcu, u intelektu i sve je to tkala u svoje likove. Devojke koje danas gledaju njene filmove biće zapanjene jednom tako višedimenzionalnom mladom ženom koja se nije libila da pokaže svoje ranjivosti, strasti, snagu i inteligenciju. Sve je to tu – ističe Farou.
Čitav film uglavnom je rađen iz perspektive Nataše Gregson Vagner. Gledaoci će moći da vide neke kućne video-snimke i porodične fotografije po prvi put, uključujući i snimak sa drugog venčanja Natali i Roberta. Biće izneti i delovi iz nikada objavljenog članka koji je Vudova napisala 1966. za „Lejdis houm džernal“ (Ladies Home Journal), gde je iznela svoje misli o slavi, ljubavi i porodici.
Natali je svojevremeno otkrila da je još kao desetogodišnja klinka bila zaljubljena u Roberta Vagnera. Studio im je „namestio“ prvi romantični sastanak na njen 18. rođendan. Robertu je bilo 26. Venčali su se godinu dana kasnije, decembra 1957, uz protivljenje njene majke. Razveli su se posle četiri godine braka.
Nakon nekoliko dužih i kraćih veza (najčuvenija je bila sa Vorenom Bitijem), Natali se 1969. udala za britanskog producenta Ričarda Gregsona i sa njim sledeće godine dobila Natašu. Kako Gregson kaže u dokumentarcu (u međuvremenu je preminuo), Natali je svu ljubav pružala ćerki i on je učinio najgoru stvar koju je mogao – prevario ju je sa njenom sekretaricom. Brak se raspao posle dve godine.
Sa druge strane, Robert Vagner se 1963. oženio starom poznanicom i glumicom Merion Maršal i dobio ćerku Kejti. No, ni taj brak nije potrajao. Razveli su se 1971.
Kada su se Robert i Natali ponovo sreli na nekom prijemu 1972, sada oboje razvedeni samohrani roditelji, shvatili su da i dalje vole jedno drugo. Drugi put su se venčali iste godine i dobili ćerku Kortni.
Natali je nastradala novembra 1981. Pronađena je u okeanu, kod ostrva Katalina u blizini Los Anđelesa, gde je bila na izletu brodićem sa Robertom Vagnerom i Kristoferom Vokenom, partnerom iz filma koji je upravo snimala.
Iako su joj u krvi nađeni tragovi alkohola, antidepresiva i lekova za spavanje, a njena smrt proglašena nesrećnim slučajem, mediji ni do danas ne prestaju da spekulišu šta se zapravo desilo te noći na brodiću između ove trojke.
Nakon što je vozač brodića 2011. objavio svoje memoare (sa nagoveštajima da nesrećni slučaj možda nije bio slučajan), tužilaštvo je ponovo otvorilo fajlove a Vagnera proglasilo jednim od osoba od interesa za istragu. Ništa se nije desilo.
Tri godine kasnije slučaj je još jedom otvoren, ali ni ovoga puta nisu pronađeni novi dokazi niti novi krivci – ništa od onoga za čim tabloidi čeznu već decenijama.
Robert Vagner (90), koji izbegava javne nastupe, sada prvi put priča pred kamerama o Natalinoj tragičnoj smrti. Sve ove godine on je uporno ćutao, čak i kada je Natalina sestra Lana Vud uporno tvrdila da je on ubio glumicu.
U jednom posebno srceparajućem segmentu dokumentarca, Nataša Gregson Vagner otvoreno pita poočima šta kaže na to da neki tvrde da joj je ubio majku. Vagnerov iskren bol koji mu u tom trenutku prekriva lice govori više od reči.
Iako Lana nije želela da učestvuje u dokumentarcu (kao ni Kristofer Voken), deluje da je ona usamljeni glas u porodici koji tvrdi da Natalina smrt baš i nije bila nesrećni slučaj.
Obe Nataline ćerke ne samo da bespogovorno podržavaju Roberta Vagnera, već jedva suzdržavaju suze dok govore o medijskom linču kojem je, sa manje ili više buke, izložen skoro 40 godina.
– Mislim da ne prođe nijedan dan a da ne pomislim na nju – kaže Robert ucveljeno.
Film se dotiče i urbane legende da se Natali plašila tamne vode. Lana Vud, među svojim argumentima, navodi podatak da Natali nije umela da pliva i da je strah od vode bio duboko usađen u njoj.
Sa druge strane, Nataša tvrdi da majka to nije pominjala, da se igrala sa ćerkama u bazenu bez problema i da je baka Marija bila ta koja je potencirala priču o vodi. Navodno joj je neka Ciganka jednom rekla da će joj druga ćerka postati svetski poznata ali treba da se čuva mračne vode.
– Ljudi su se fiksirali na činjenicu da se mama plašila vode, ali sa nama nikada nije pričala o tome. Baka je bila čudna žena, narcisoidna, posesivna, volela da komanduje i privlači pažnju… I uvek u nekim fantazijama, uvek je izvrtala priče da više ne znam šta je stvarno a šta ne – kaže Nataša u filmu.
Paralelno sa radom na dokumentarcu, ona je pisala i knjigu o majci, koja će ovih dana biti objavljena u SAD.
– Mislim da je ovaj film definitivna priča o njenom životu, a knjiga je moje duboko uranjanje u naš odnos. Pisala sam i o noći kad je umrla i o ponovnom otvaranju slučaja iz 2014… Mislim da je vreme da se ta priča zaustavi jednom za svagda – poručila je Nataša za Dedlajn Holivud, uz priznanje da je čitav ovaj proces ponovnog proživljavanja Natalinog života za nju bio isceljujući.
Naziv filma u originalu je deo čuvenog stiha Vilijama Vordsvorta koji Natalin lik recituje u „Sjaju u travi“ – U onome što je ostalo (What Remains Behind).
Cela strofa glasi: „Sada, kada ništa na svetu ne može vratiti dane prohujalog leta/naš sjaj u travi i bleštavost sveta/ ne treba tugovati, već tražiti snage u onom što je ostalo/ i s tim živeti“.
– Istina je ta koja ostaje. Istina njenog duha, njene sjajne zvezde, njegog života i njegog posla… Ona je ta koja ostaje – zaključuje Nataša Gregson Vagner.
Dokumentarni film „Natali Vud: Zaostavština“ premijerno će biti dostupan od 6. maja na HBO GO.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar