Filmske umetnice našeg porekla, trenutno "raštrkane" u karantinu u Berlinu i Milanu, snimile su kratki film kojim su ušle u 25 najbolje ocenjenih ostvarenja na Korona festivalu kratkog filma. Svojim glasom možete im pomoći da osvoje Nagradu publike.
Priču za film „Home“ (Dom) napisala je Milkica Stanković iz karantina u Milanu, režiju su potpisale Tanja Brzaković i Jelena Bosanac (ujedno i performeka u filmu), a autorka muzike je Misha Cvijović, sve tri trenutno u Berlinu.
„‘Pogled s prozora koji dugo tumara i traži smisao’. Tokom karantinskih dana, čini se, univerzalno osećanje – traženje smisla. Smisao koji se možda nalazi u sećanju. Sećanju na dom, iz novog doma, u trenutku kada svet stoji… ili se možda silovito kreće? Putuje(m) ka kući“, glasi zvaničan sinopsis filma.
Naše umetnice su potom prijavile „Home“ na Korona festival kratkog filma i u konkurenciji od 1262 ostvarenja iz preko 70 zemalja ušle su u prvih 25. O dva najbolja filma odlučivaće međunarodni žiri, a svi zainteresovani mogu da glasaju do 24. maja preko sajta festivala za Nagradu publike.
U žiriju su Marta Popivoda, srpska rediteljka i video umetnica, Kler Burže, francuska rediteljka, Katrin Kola, francuska teatrološkinja, Tom Vlašia, nemački glumac, Sara Lacaro, italijansko-američka glumica, Nesrin Džavadzade, turska glumica, i Adis Ðapo, filmski producent iz Bosne i Hercegovine.
Scenaristkinja Milkica Stanković kaže da je karantinske dane provodila sasvim sama, u Milanu, daleko od doma i od dragih ljudi.
– Tražeći smisao u teškim okolnostima, napisala sam emotivnu priču o svom razgovoru sa drvećem, cvećem, biljkama koje me okružuju, koji su poprimili personifikaciju meni najvažnijih osoba. Ispostavilo se da je priča o ljubavi univerzalna i idealna za film koji je osmišljen u drugom evropskom gradu, Berlinu – kaže Stankovićeva, prenosi Tanjug.
Film su u Berlinu snimile Tanja Brzaković i Jelena Bosanac.
– Spontano smo došle na ideju da snimamo ono što inače svakodnevno vidimo, samo ga sada gledamo u potpuno drugačijem svetlu. Rešile smo da zabeležimo jedan dan – puna 24 časa, svih 1.440 minuta, celih 86.400 sekundi. Zašto je ovde vreme toliko bitno? Iz bar tri razloga: ono nastavlja da ide mimo nas, mimo virusa; naši životi su u nekakvom vremenskom vakuumu; otkucajem svake sekunde moje telo boli, zbog pozicije u kojoj moram da izdržim bez pomeranja, radi umetnosti! Umetnosti u doba korone! – objasnila je Jelena Bosanac.