0
Dan Narodne biblioteke Srbije (NBS) i njen 192. rođendan obeleženi su svečanošću na kojoj je uručena nagrada "Janko Šafarik" upravniku Biblioteke Matice srpske Selimiru Raduloviću.
Upravnik NBS i pisac Vladimir Pištalo je podsetio da se nacionalna biblioteka bavi knjigom, ali je i kulturni centar. Od brojnih delatnosti NBS u 2023. godini, podsetio je na akciju „Sve srpske knjige pod jedim krovom“ u okviru koje se rade digitalna i bibliofilska izdanja naših knjiga koje se nalaze u bibliotekama u Moskvi, Beču, Berlinu i drugim gradovima.
Pištalo je istakao izdavačku delatnost NBS, u okviru koje bivaju objavljivana dela Vladana Desnice, Milorada Pavića i drugih, porast broja korisnika „na daljinu“, i novi depo koji će biti iskopan u nekoliko nivoa pored zgrade biblioteke na Vračaru.
Podsetio je i na nagrade koje se dodeljuju u NBS poput “Janka Šafarika”, “Desanke Maksimović”, “Vladan Desnica”, “Miloš Crnjanski” i “Meša Selimović” koju uručuju na Kosančićevom vencu na mestu gde je nekada bila biblioteka koja je spaljena u Drugom svetskom ratu:
– Nama to mesto nikada neće biti rupa već memorijalni centar – kazao je Pištalo.
Nacionalna nagrada iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti i kulture „Janko Šafarik” za ukupan doprinos bibliotekarstvu u Srbiji pripala je Selimiru Raduloviću, odlukom stručnog žirija u kome su bile Jasmina Ninkov, Dragana Milunović i Ivana Nikolić.
Žiri je ocenio da Radulovićeva radna biografija svedoči o bogatom iskustvu i da je njegovo bibliotekarsko „delo dobro poznato stručnoj javnosti“, podsetivši da je na mestu upravnika Biblioteke Matice srpske od 2014. godine. Ocenjeno je da je Radulović bibliotekarsku karijeru posvetio povezivanju biblioteka, a u svojoj ustanovi unapređivanju infrastrukture i ulaganju u izdavačku delatnost, uz priređivanje tematskih i drugih izložbi.
– Nagrada se doživljava kao neka vrsta naknadne overe onoga što ste radili. Potvrda je da niste bacali seme na kamen nerodni. Kada dođu neke godine, venci i nagrade hitaju ka vama kao pčele po saću. Što se tiče mojih osećanja, citirao bih Aleksandra Soljženjicina koji je kazao: “Nepohodno je delovati tamo gde živiš i radiš u prostoru gde su vaše ruke” – kazao je između ostalog Radulović podsećajući na bogat život Janka Šafarika.
Pomoćnik ministara kulture za savremeno stvaralaštvo Radovan Jokić je ocenio da je NBS jedna od najuglednijih ustanova naše države i najznačajnija u srpskom narodu.
– Tokom svog postojanja NBS je delila sudbinu svog naroda, posebno u Drugom svetskom ratu, kada je spaljena u nemačkom avionskom bombardovanju 6. aprila 1941. godine. Nestala u vatri, ponovo je bila izgrađena pored našeg najvećeg hrama Svetog Save – podsetio je Jokić dodajući da su sve knjige koje se čuvaju u NBS zalog našeg znanja i duhovnosti, dostupne su svima, i bivaju nadograđene tehnologijama koje dokaze:
– NBS je ustanova na prvoj liniji odbrane nacionalnih interesa. U toj nimalo lakoj misiji ima stalnu podršku Ministarstva kulture i Vlade Srbije. NBS u bliskoj budućnosti očekuje važan razvojni korak – podzemni blok sa depoima na četiri nivoa.
U okviru umetničkog programa besedio je književnik Milisav Savić, koji je podsetio na značajan doprinos srpskoj kulturi slovačkog naučnika i bibliotekara Šafarika (1814-1876), i ocenio da je rođendan NBS „značajan dan za bibliotekare u Srbiji“:
– Srpska književnost, usled skupe knjige i malih tiraža, opstojava zahvaljujući bibliotekama, preko kojih naslovi stižu i do najsiromašnijih čitalaca. Ulaganje u biblioteke je jedna od najunosnijih kulturnih investicija.
U svečanoj sali Narodne biblioteke nastupio je Zemunski kamerni orkestar, a u holu je u specijalnoj vitrini izloženo rukopisno „Ivićevo četvorojevanđelje” iz 16. veka, dar NBS-u povodom otvaranja nove zgrade na vračarskom platou 6. aprila 1973. godine.
Bonus video: 76 godina biblioteke u Šapcu