Morate biti svesni da broj knjiga koji gledate nadmašuje vaše mogućnosti. Kada izračunate broj dana koji vam je na raspolaganju u odnosu na broj knjiga, to i nije tako veliki broj, rekao je danas književnik Radoslav Petković u besedi povodom Dana Narodne biblioteke Srbije.
Neki stručnjaci kažu, naveo je Petković, da odlični čitači pročitaju između tri i pet hiljada knjiga u životu i dodao da oni koji su pročitali 30.000 knjiga valjda ništa drugo nisu radili osim što su čitali.
„Nameće se pitanje kako bi bilo živeti u svetu bez knjiga“, istakao je Petković na svečanosti u Narodnoj biblioteci Srbije.
Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Laslo Blašković primećuje da postoji veliki broj knjiga koje uopšte nisu knjige i ne znam zašto postoje i da će svet jednom umreti zatrpan sopstvenim knjigama kao Knut Hamsun, zapitavši se koliko je samo onih knjiga koje će, sa svakom novom, biti istisnute i zaboravljene i koliko dojučerašnjih hit pisaca čami na nekom dnu.
„Da li se još štampa Selenić, Miodrag Bulatović? Ako ne uradite nešto sada, dok ste u snazi, možete se nadati samo ponekom knjiškom moljcu iz neizvesne budućnosti. Zato se valja potruditi da vaša knjiga bude ona jedna, koju pročita neki savremeni intelektualac na godišnjem odmoru. To je, otprilike, mera našeg književnog uspeha”, smatra Blašković.
Svet je za Blaškovića “značajno retardiran,” a retardiranog bića se, kako primećuje, kloni samo bednik.
“Pravi pisac valja da ga uzme, pomiluje, umiri. I podoji, ako je u stanju. Taj sukob smeha i suza, slabosti i snage, uzbuđuje me oduvek. U neku ruku, svaki je književnik očajni lakrdijaš. Uz to, ubeđen sam da je literatura muško zanimanje, barem koliko je to biti kosmonaut ili Indijanac. Naravno, pol je samo metafora, znam ja ko je Valentina Terješkova, ili svaka skvo. Elem, tu se ne govori o eskapizmu, već o hrljenju, srljanju, penetraciji. Golicanju do krvi.Zbilja bih voleo kada bismo jednom mogli da vidimo direktni prenos duše. Tada bi tek kosa zaista i slobodno mogla da nam se digne na glavi”, rekao je Blašković.
Narodna biblioteka Srbije je tokom proteklih godinu dana obogaćena sa 154.649 jedinica bibliotečko-informacione građe, upisano je 11.379 novih korisnika, ukupna cirkulacija korisnika je bila 163.448, a pruženo je 121.929 informacionih usluga.
Blašković je od ostvarenih rezultata izdvojio učestvovanje u evropskim projektima “Procvat pismenosti” i “Migracije kroz nauku i umetnost”, 11 novih zbirki kojima je obogaćena Digitalna biblioteka – od Kataloga gramofonskih ploča, preko fotografija o migracijama do projekta “Hartije od vrednosti”, te da je Digitalnu biblioteku posetilo 62.379 korisnika (179 dnevno).
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je istakao da je Narodna biblioteka Srbije, koja je danas proslavila 188 godina postojanja, jedan od ključnih “autoputeva našeg kulturnog razvoja, koji nas vraća u prošlost i vodi u budućnost”.
“Matica srpska i Narodna biblioteka Srbije su bile i ostale dve donžon kule u velikoj borbi srpskog naroda za nacionalni i kulturni identitet”, naglasio je Vukosavljević.
Napravivši paralelu sa aktuelnom borbom sa koronavirusom, Vukosavljević je kazao da su “od Dimitrija Davidovića do danas čitave generacije srpskih bibliotekara bile, u simboličnom smislu, antitela u organizmu kulture naroda koja su uništavala sve one viruse akulturacije, primitivizma, banalnosti, svega onoga što ugrožava kulturnu samosvest i kulturni identitet”.
Ocenivši da je pred Narodnom bibliotekom Srbije mnogo izazova, izrazio je uverenje da će ona do 2023. godine dobiti neophodni novi depo, ukoliko se realizuju unvesticioni planovi.
Na proslavi Dana Narodne biblioteke nacionalna nagrada iz oblasti bibliotekarstva “Janko Šafarik” uručena je bibiotekaru savetniku Nebojši Kovačeviću.
“Kada me pitaju za moj posao, ja se setim mister Bina i njegovog čuvenog: Ja sedim u uglu i posmatram slike. Ja sedim u hodniku i čitam članke”, rekao je Kovačević dodavši da uvek nastoji čitajući članke i knjige, pronađe smisao, fiksira ga u sistemu kataloga i posvedočim o tom smislu i u životu.
Kovačević je rekao da je postojao bibliotekar koji je u ogromnoj biblioteci u Moskvi znao svaku knjigu i smatrao da rad u biblioteci nije običan rad već je neki oblik podvižništva, jer u bibliotekama, arhivima i muzejima, kako navodi ruski filozof Nikolaj Fjodorov, sinovi liturgijski obavljaju vaskrsavanje očeva.
“U tom smislu prisećam se da je moj sin dvogodišnjak, kada sam počeo da radim u Narodnoj biblioteci, uvek verovao da najvažniji čovek u našoj državi nije bilo koji političar ili biznismen, već upravnik Narodne biblioteke Srbije, u tom trenutku ovde prisutni Milomir Petrović. Moj Petar je rekao: Milomir ima bife i sve knjige. Verovao je da njegov otac i njegove kolege rade prilično tajanstven i neobičan, ali vrlo važan posao. Petar je danas prilično daleko odavde ali bi bio zadovoljan da zna da je u nečemu bio u pravu”, rekao je Kovačević.
Povodom Dana nacionalne biblioteke ispred Amfiteatra je otvorena izložba “Kroz pustinju i prašumu: Putopis Rastka Petrovića” autora Jasmine Tomašević i Nemanje Kalezić, i predstavljena je izdavačka produkcija Narodne biblioteke Srbije.