0
Bredli Kuper se muči da se seti imena filma u kojem nije uspeo da igra jer su ga odbili na audiciji na početku karijere, a Spajk Li, reditelj koji ga je odbio, nije od velike pomoći... Dvojica umetnika razgovarali su u "Varajeti" serijalu o "Maestru", Kuperovom prodornom pogledu na brak muzičkog genija Leonarda Bernštajna i Felisije Montalegre (koju glumi savršena Keri Maligan), ali i mnogim drugim stvarima, pošto su, od kada ga je slavni reditelj odbio, postali dobri prijatelji.
A, sprijateljili su se na dodeli Oskara kada je Li predstavljao „BlacKkKlansman“, a Kuper „Zvezda je rođena“. Prema mišljenju Spajka Lija, Kuper je nadmašio samog sebe sa „Maestrom“, koji potpisuje kao producent, koscenarista, režiser i u kojem glumi.
Spajk Li: „Maestra“ sam video tri puta. To je bomba, čoveče. Bio si reditelj i glavna uloga u filmu. Kako si to uradio?
Bredli Kuper: Proveo sam 20 godina glumeći u filmovima. Imao sam sreće da sam imao filmske stvaraoce koji su prepoznali da ne razmišljam samo kao glumac – da zapravo razmišljam o suštini cele priče. Bili su dovoljno velikodušni da mi dozvole da pođem s njima na njihovo putovanje. Bio sam u jednoj ulozi toliko godina, ali, u stvari bio sam neka vrsta kvoterbeka, koji je zaista upoznao igru i odbranu.
Li: Kako to misliš?
Kuper: Bio sam režiser, ali sam prvo bio na poziciji glumca. Naučio sam kako da pomognem reditelju tako što sam bio na terenu. Za mene je to bila tako prirodna tranzicija, kada sam jednom imao hrabrosti da napišem i režiram film. Ali, kada režiram, ne gledam reprodukciju. Nema stolica. Uvek sam mrzeo stolice na setovima; vaša energija opada čim sednete u stolicu. Nema video sobe.
Li: Dakle, ako ja i ti snimamo film, nema video sobe?
Kuper: Kada te zamolim da glumiš u mom filmu, da.
Li: Ne, pitam kada sam ja režiser, a ti glumac.
Kuper: Uradiću šta god ti kažeš. Ja sam tvoj glumac. Ali reći ću ovo za „Maestra“ – odrastao sam na ovom filmu. Promenilo me kao umetnika. I ljudima se to možda neće dopasti. Siguran sam da neće.
Li: Eff njima. Sviđa im se ili im se ne sviđa. Jednostavno.
Kuper: Ostvario sam svoju viziju, da imam vremena za razmišljanje, pisanje i pripremu za glumu u ovom filmu.
Li: Koliko godina?
Kuper: Od početka do kraja, šest godina. “American Hustle” je bio prvi put da sam video da glumac ostaje apsolutno u ulozi i koristi glas lika za komunikaciju. Bio je to Kristijan Bejl. Nisam mogao da shvatim kako bi neko to mogao da uradi. Onda sam shvatio da sam previše razmišljao. Kristijan je samo ostao u liku i tim glasom smo pričali o njegovoj deci. Od „American Hustle“, tako sam to i ja radio kao glumac.
Li: Kada ste na snimanju, dajete uputstva Lenijevim glasom?
Kuper: Da. Igrao sam Lenija kroz sve faze njegovog života. Proveo bih tri do šest sati u prikolici za šminkanje svakog dana pre nego što bi ekipa stigla. Bilo je urnebesno, jer u danima kada sam bio mladi Leni, energija seta je bila brža i radili smo više. A, onda kada sam bio stari Leni, sve je bilo sporije. Ako pitate ekipu ili glumce, Leni je režirao film.
Li: Kako razbijate dijalekt?
Kuper: Leonardo Dikaprio me je pre mnogo godina proveo kroz rad sa Timom Moničem, trenerom za dijalekt. Prvo, pomislite, odakle je osoba? A onda, gde im je vilica ili jezik? Da li dišu kroz nos? I razdvojite ga kao da je mašina. Zatim slušate intervjue sa tom osobom i onda pokušavate da uzvratite. Na kraju to postaje deo tebe. U ovom slučaju, to su bili različiti glasovi tokom njegovog životnog veka jer je Lenijev glas pao za oktavu kako je postao stariji, zbog onoga što se dešava kako starite, kao i zbog količine pušenja.
Li: Koliko paklica je pušio dnevno?
Kuper: Počeo je da puši kada je imao 13 godina i nikada nije prestao. On je bio tip koji je imao pepeljare pored kade.
Li: Tada su svi pušili.
Kuper: Cigarete su lik u filmu.
Li: Šta je sa odnosom sa porodicom Bernštajn?
Kuper: Bio sam unapred upozoren koliko porodica Bernštajn može da bude čvrsta, da “pucaju sa kuka” i bolje je da imate debelu kožu. Ali, oni su bili duše. Kada sam ih upoznao, rekao sam: „Imam ogroman motor energije koji se pretvara u ludu radnu etiku. Još ne znam kakav je film, ali ako mi verujete, javiću vam da li mogu ovo da uradim.” Mesec dana kasnije, došao sam kod njih i rekao: „Želim da snimim film o tvojim roditeljima. Znam da su bili u neverici da će priča o Leonardu Bernštajnu biti pretočena u film o braku.
Li: Kada su dobili scenario?
Kuper: Oni su bili deo procesa. Pročitali su mnoge nacrte tokom tri ili četiri godine. Ali, kada snimamo film, nikome nije dozvoljeno da bude na setu. Producent Stiven Spilberg je dolazio tri puta, ali osim njega, nema nikog. To mora biti svetilište. Prvo su bili kao: „Pa, mi smo deo toga.“ A ja sam im tražio da mi veruju. Pokazao sam im verzije filma, jer govorimo iskreno o njihovoj porodici. Teško je kada je reč o ocu i majci.
Li: To je ipak porodica.
Kuper: Pogotovo ako ja radim posao, a oni zapravo osećaju da tamo gore dišu njihovi roditelji. Bio sam veoma osetljiv i pažljiv.
Li: Čoveče, ti si neverovatan. Ono što ste uradili sa „Maestrom“ je monumentalno. Uzbuđen sam jer kada vidim sjajan film, razbuktim se. Uradio si prokleto dobru stvar. Svidelo se to ljudima ili ne. Kažem svojim studentima: „Morate da uložite jebeni posao. Ne možete da glumite fank.“ Uvek mogu da im kažem gde da postave kameru, ali mislim da je najvažnija stvar koju pokušavam da prenesem radna etika. Ne verujem u uspeh preko noći. Mladim umetnicima se pričaju mitovi o tome kako Božja ruka izlazi iz plavih nebesa i pomazuje te kao sledećeg je*ača. Nema prečica!
Kuper: Ne, nema prečica definitivno!
Li: Evo ipak ključa. Ako volite ono što radite, to nije posao. Da li biste sedeli našminkani šest sati u jedan posle ponoći da jebeno ne volite to što radite?
Bonus video: Spajk Li i izložba „Kreativni izvori“
