1
"Uvek ćemo imati Pariz", jedna je od najemotivnijih rečenica izgovorenih u istorije kinematografije. U nju je stalo toliko ljubavi. U pitanju je kultni film "Kazablanka", a to je samo jedna od rečenica koje se citiraju decenijama kasnije. "Kazablanka" je davno proglašena najboljim romantičnim filmom ikada. Uz ovo ostvarenje tu su i "Prohujalo s vihorom", "Romeo i Julija", "Doručak kod Tifanija", "Gordost i predrasuda", te noviiji "P.S. Volim te", "Zapravo ljubav" ili "La La lend"…
Za ljubitelje ljubavi, srećnih i nesrećnih, romansi, zaljubljivanja, ali i onih dramskih priča za sva vremena koja se dešavaju verovatno samo na velikim platnima i u knjigama, (ili onima koji su posebno srećni), izdvojili smo listu ostvarenja koja su po kritici i publici najbolji romantični filmovi koje morate da pogledate bar jednom u životu.
Romantična komedija u režiji Randela Klajzera, adaptacija je istoimenog mjuzikla Vorena Kejsija i Džima Džejkobsa iz 1971. godine. Publiku su u glavnim ulogama usvojili Džon Travolta i Olivija Njutn-Džon kada je premijerno prikazan u Njujorku 1978. Postigao je neverovatan uspeh kako kod kritike, tako i finansijski. Proglašen je za najprofitabilniji film godine. Bilo je i onih koji su ga kritikovali, ali je na kraju zaradio oko 400 miliona dolara od bioskopskim ulaznica i jedan je od filmskim mjuzikla sa najvećom zaradom.
Radnja je smeštena u 1958. godinu, a Olivija Njutn-Džon igra Sendi Olson koja tokom godišnjeg odmora upoznaje Denija Zuka (Travolta) u koga se zaljubljuje. Kako se leto bliži kraju, Sendi počinje da brine o svom povratku u Australiju i tome da nikad više neće videte Denija. No, on je uverava da je to sve samo početak.
“Oblik vode” Giljerma del Tora je bajkovita priča smeštena u vreme Hladnog rata u SAD, oko 1962. godine. U tajnoj vladinoj laboratoriji radi Elajza, koja vodi samotan i sputan život. Njen život se menja iz korena kada sa svojom koleginicom Zeldom otkrije tajni eksperiment unutar laboratorije – riboliko biće s kojim razvija poseban odnos.
Glumačku ekipu čine Sali Hokins, Majkl Šenon, Ričard Dženkins, Dag Džouns, Majkl Stalbarg i Oktejvija Spenser. Na 90. dodeli Oskara 2018. godine film je dobio četiri statue, za najbolji film, najbolju režiju, najbolju originalnu muziku i najbolju scenografiju.
Britanski romantični film iz 2005. godine, režisera Džoa Rajta, baziran na istoimenom romanu Džejn Ostin.
Pet sestara Benet – Elizabet (Kira Najtli), Džejn (Rozamund Pajk), Lidija (Džena Malon), Meri (Talula Rajli) i Kiti (Keri Maligan) – odrastaju potpuno svesne težnji svoje majke (Brenda Bletin) da im nađe bogate muževe i obezbedi sigurnu budućnost. Njihovi životi se menjaju kada se u obližnju vilu dosele bogati neženja gospodin Bingli (Sajmon Vuds) i njegov najbolji prijatelj gospodin Darsi (Matju Makfadjen).
“Večni sjaj besprekornog uma” je romantična fantazija iz 2004. godine, koju ju režirao Majkl Gondri. Scenario za film delo je Čarlija Kaufmana koji je bio nagrađen Oskarom za originalni scenario iste godine. Emotivno povučeni Džoel Beriš (Džim Keri) i pomalo impulsivna Klementina Kručinski (Kejt Vinslet) se upoznaju u jednom vozu u Njujorku i ubrzo shvataju da među njima postoji hemija uprkos tome što su njihove ličnosti veoma različite.
Nakon jedne svađe Klementina odlučuje da se podvrgne procesu selektivne amnezije koji će iz njenog pamćenja u potpunosti obrisati Džoela. Shvativši šta je ona uradila, Džoel odlučuje da je najbolje da i on uradi isto. Međutim, tokom brisanja memorije Džoel u svom umu (u kojem se i odvija najveći deo filma) ponovo proživljava neke trenutke koje su njih dvoje zajedno proveli shvatajući koliko zaista voli Klementinu. On na sve načine pokušava da sačuva bar jedno sećanje na nju.
Dramu “Veliki Getsbi” režirao je Baz Lurman po istoimenom kultnom romanu F. S. Ficdžeralda. Radnja je smeštena za vreme prohibicije 1920-ih i prati ambicioznog mladića Nika Karaveja čiji se život u potpunosti menja kada upoznaje svog suseda, misterioznog milionera Džeja Getsbija. Glavne uloge tumače Tobi Magvajer, Leonardo Dikaprio i Keri Maligan.
Iako su mišljenja kritičara bila podeljena, publika je dobro prihvatila film, a članovi Ficdžeraldove porodice su ga pohvalili rekavši da bi „Skot bio veoma ponosan“ “Veliki Getsbi” je ostvario dobru zaradu na bioskopskim blagajnama i trenutno je najkomercijalniji Lurmanov film. Takođe je osvojio dva Oskara – za najbolju scenografiju i kostimografiju.
“Ona” je jedan od najboljih filmova u kojem glavnu ulogu tumači Hoakin Finiks. Režirao ga je Spajk Džuns, a prati čoveka koji, nakon propale duge veze, ulazi u drugu ali sa inteligentnim kompjuterskim operativnim sistemom koji ima ženski glas i ličnost. Glavne uloge tumače pored Finiksa, Ejmi Adams, Runi Mara, Olivija Vajld i Skarlet Džohanson.
Film je naišao na odličan prijem kod kritičara i osvojio je brojne nagrade. Bio je nominovan za pet Oskara, a osvojio je jednog – za najbolji originalni scenario Spajka Džounza, kome je ovo ujedno i prvi scenario koji je napisao samostalno.
„Zapravo ljubav“ šarmantna je ljubavna komedija, namenjena romanticima kojima nikad nije dosta ljubavi. Ljubav u mnogim njenim formama i oblicima, sjajni glumci i zanimljivi likovi od početka do kraja privlače gledaoca, uvlačeći ga u čarobni svet ljubavi.
“Krivac” je Ričard Kurtis, scenarista uspešnih savremenih britanskih komedija (Ja u ljubav verujem, Četiri venčanja i sahrana, Mr. Bin, Crna guja, Bridžit Džons 1 i 2). Ovo mu je bio rediteljski debi.
Mjuzikl u režiji Baza Lurmana govori o Kristijanu, mladom engleskom piscu-pesniku koji se zaljubljuje u kabare igračicu, glumicu i kurtizanu Saten u noćnom klubu Mulen ruž. Radnja je smeštena na Monmartru, boemskoj četvrti Pariza.
Film je bio nominovan za osam Oskara osvojio je samo dva – za kostime i za scenografiju.
Godine 2006. “Mulen ruž!” se u anketi Američkog instituta za film plasirao na 25. mesto na listi od 100 najboljih mjuzikla ikada snimljenih.
“Oficir i džentlmen” reditelja Tejlora Hekforda, jedan je od najslavnijih filmova snimljenih u prvoj polovini osamdesetih. Priča o Zaku Meju (Ričard Gir), koji se prijavljuje u mornaricu kao poslednju šansu da napravi nešto od sebe.
U ovoj staromodnoj vojničkoj priči, sebičan i tvrd usamljenik postaje mnogo, mnogo bolji čovek, zahvaljujući strogosti obuke i ljubavi dobre žene. Neosporno je da u ovome postoji element okrutnosti. Ali to ne sprečava da „Oficir i gospodin“ bude prvoklasni film – prelepo odglumljen, sa savršeno uključenom romansom.
Ne možemo da pričamo o ljubavnim filmovima, a da ne pričamo o Šekspiru i njegovoj najtragičnijoj ljubavnoj priči ikada. Film „Romeo i Julija“ Baza Lurmana, bio je kultni film sredine devedesetih. Lurman je ujedinio dva velika imena u tom trenutku, mladog Leonarda Dikaprija koji je dve godine ranije bio nominovan za Oskara za film „Šta izjeda Gilberta Grejpa“, i zvezdu tinejdžerske serije „Moj takozvani život“ Kler Dejns.
Ovo je najisplativija igrana adaptacija Šekspirovog dela svih vremena, pošto je širom sveta zaradila 148 miliona dolara.
“Kazablanka” je američka romantična drama iz 1942. godine, u režiji Majkla Kertiza sa Hamfrijem Bogartom i Ingrid Bergman u glavnim ulogama. Radnja se vrti oko Rika, vlasnika restorana, koji ne zna da li bi se osvetio ili pomogao bivšoj ljubavnici Ilzi koja se jednog dana pojavila u njegovom lokalu sa novim ljubavnikom i koja očajnički traži njegovu pomoć.
Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto radnje je grad Kazablanka u Maroku, tada pod kontrolom Višijevske Francuske. Film se danas smatra klasikom kinematografije, a nalazi i na listi 250 najboljih filmova svih vremena na stranici IMDb.
“Kazablanka” je osvojila tri Oskara, uključujući najbolji film. Likovi, dijalozi i muzika iz filma postali su legendarni, a Kazablanka je s vremenom postajala sve popularnija tako da se konstantno nalazi pri vrhu izbora najboljih filmova svih vremena.
Sigurno ne postoji devojka koja nije zamišljala sebe kako kao Holi Golajtli stoji ispred izloga Tifanija i pije jogurt iz čaše, dok joj biseri vise oko vrata, preko duge crne haljine. Odri Hepbern, osim što je bila nominovana za Oskara, postala je modna i glumačka ikona, a film je dobio kultni status sa velikim značajem u pop kulturi. Njena slika sa muštiklom, crnim naočarima i velikim šeširom spada među najprepoznatljivije u istoriji filma.
Američki filmski institut je ovaj film stavio na 61. mesto na listi 100 najlepših ljubavnih priča dvadesetog veka. Truman Kapote, po čijoj je priči urađen scenario, tražio je da Holi igra Merilin Monro, koju je smatrao odličnom za tu ulogu i za koju je i pisao priču. Zbog njenog problematičnog ponašanja i veoma nestabilnog emotivnog stanja, studio je bespogovorno odbio piščev zahtev i odabrao Hepbernovu. Što se ispostavilo kao savršen izbor.
“Pre svitanja” američka je ljubavna drama iz 1995. koju je režirao Ričard Linklejter po scenariju koji je napisao sa Kim Krizan.
Radnja prati mladog Amerikanca Džesija (Itan Hok) i mladu Francuskinju Selin (Žili Delpi) koji se upoznaju putujući vozom po Evropi i odlučuju da zajedno siđu u Beču, gde provode jedan dan. Film nema klasičan zaplet nego prikazuje razgovore između Džesija i Selin dok šetaju Bečom, u kojima iznose svoje stavove o životu, ljubavi i drugim temama.
Film je premijerno prikazan na Filmskom festivalu Sandens 27. januara 1995, a ubrzo nakon toga i na Berlinskom filmskom festivalu gde je Linklejter osvojio nagradu Srebrni medved za najboljeg režisera. Naišao je na hvalospeve kritičara i uz nastavke “Pre zalaska” (2004) i “Pre ponoći” (2013) često se navodi kao jedan od najboljih ljubavnih filmova svih vremena.
Predivna ljubavna priča u kojoj jedno od partnera više nije živ, potekla je iz istoimenog romana mlade Irkinje Sesilije Ahern, koja je ovaj svoj prvi roman objavila 2007. godine. Tek što je izašao, postao je bestseler, preveden je na mnoge svetske jezike, a iste godine je snimljen i film.
Mladi bračni par, Holi (H. Svank) i Geri (Dž. Batler), živi skromno u malom stanu, srećno i zaljubljeno. Sve se iznenada prekida kad Geri oboli od tumora na mozgu i za nekoliko meseci umre. Holi je neutešna, ali joj za rođendan stiže paket u kojem je poruka snimljena na diktafonu. Poruka je od Gerija, koji pokušava da joj pomogne da preboli njegov odlazak. Sigurno ne postoji onaj koji nije bar bio na ivici suza u mnogim scenama ovog predivnog ljubavnog filma.
Prošlo je četvrt veka od bioskopskog prikazivanja kultnog filma „Titanik“ sa Kejt Vinslet i Leonardom Dikaprijom u glavnim ulogama. „Titanik“ Džejmsa Kamerona je epska akciona drama, nastala po motivima istinitog događaja koja beleži romansu između dame iz visokog društva Rouz i siromašnog momka Džejka.
Jedan od tri broda britanske kompanije „Vajt star lajn“, kao najveći putnički brod ikada izgrađen do te 1912. od koga se očekivala potpuna bezbednost, na svom prvom putovanju od Sautemptona do Njujorka udario je u ledeni breg i potonuo u Severnom Atlantiku, odnevši sa sobom više od 1.500 života. Nedavno je doživeo “novi” život u bioskopima remasterizovanom verzijom povodom četvrt veka od premijere i ponovo je zagrejao srca publike. Kameronova inspiracija za film potekla je iz njegove fasciniranosti brodolomima. Takođe, on je smatrao da bi ljubavna priča prošarana ljudskim gubitkom bila od suštinskog značaja za prenošenje emocionalnog uticaja katastrofe.
Nominovan za četrnaest Oskara, čime se izjednačio u broju nominacija sa holivudskim spektaklom „Sve o Evi” iz 1950, “Titanik” je osvojio jedanaest Oskara, uključujući nagradu za najbolji film i najbolju režiju, izjednačivši se sa filmom “Ben-Hur” iz 1959. po broju dobijenih Oskara. Sa početnom zaradom od preko 1.84 milijarde dolara, “Titanik” je bio prvi film čija zarada je prešla milijardu dolara.
Epska romansa smeštena tokom Drugog svetskog rata, zasnovana na istoimenom romanu iz 1992. godine. Medicinsku sestru igra prelepa Džulijet Binoš. Ona brine o strašno spaljenoj žrtvi avionske nesreće (Ralf Fajns), koji svoju priču i ljubavnu vezu prepričava kroz seriju flešbekova.
Film je bio uspešan na blagajnama i dobio je pohvale kritike. Od svojih 12 nominacija za Oskara, “Engleski pacijent” je osvojio devet, uključujući najbolji film, najbolju režiju za Entonija Mingelu i najbolju sporednu glumicu za Žilijet Binoš.
Često se smatra jednom od najvećih romansa svih vremena. Smešten tokom građanskog rata govori o ljubavnoj priči dvoje bogatih ljudi sa manama Reta Batlera (Klark Gejbl) i Skarlet O’Hara, koju glumi tada nepoznata Vivijan Li. Njihova romansa je burna, prevrtanje između ljubavi i mržnje i prikazivanja fizičkog zlostavljanja i bračnog silovanja. A publika toga nije mogla da se zasiti.
Kada se prilagodi inflaciji, “Prohujalo sa vihorom” je film sa najvećom zaradom svih vremena sa približno 3.9 milijardi dolara. To je 500 miliona dolara više od sledećeg kandidata na listi: “Avatar” iz 2019. Film je takođe trijumfovao na dodeli Oskara. Od 13 nominacija, imao je osam, uključujući najbolji film, najbolju režiju za Viktora Fleminga i najbolju novu glumicu Vivijan Li. Hattie McDaniel je takođe osvojila najbolju sporednu glumicu za njen portret teške, ali voljene mame, upisavši filmsku istoriju kao prva Afroamerikanka koja je dobila Oskara.
Naravno da ćemo na ovoj listi ponovo pomenuti Šekspira. Ovoga puta i u samom naslovu. “Zaljubljeni Šekspir” prenosi izmišljenu ljubavnu priču između Viole de Leseps (Gvinet Paltrou) i samog Šekspira (Džozef Fajns) dok on piše svoj veliki opus, Romeo i Julija.
Dobio je 13 nominacija za Oskara i dobio impresivnih sedam, uključujući najbolji film u odnosu na “Spasavanje redova Rajana” Stivena Spilberga. Međutim, njegova pobeda za najbolji film ostaje kontroverzna do danas, a mnogi smatraju da je to jedna od najvećih prevrtanja u istoriji Oskara.
Entoni Hopkins igra matorog bogataša koji je pred kraj života i iskusio je, recimo, sve što se iskusiti može. Njegova ćerka, koja nije iskusila ni pravu ljubav, planira veliku proslavu za njegov rođandan.
Međutim, sve se zakomplikuje kada se pojavljuje nepoznati, nepozvani gost – (prelepi) Bred Pit u ulozi Smrti koja je došla po njenog oca i u koga se ona, naravno, zaljubljuje. Reditelj filma Martin Brest proslavio se filmom “Miris žene”.
Za one kojima ljubavi nikada dosta, ova priča koju je režirao Nik Kasavetes prati neizvesno putovanje mladih ljubavnika, Noe Kalouna i Eli Hamilton, koji su imali strasnu letnju romansu i, posle godina razdvojenosti prouzrokovanih ratom, neočekivano se pronašli i ponovo sjedinili.
Priča o neopisivoj ljubavi, preprekama i strastima otkrivena je jednoj ženi decenijama kasnije. To joj je otkrio čovek koji ju je redovno posećivao i čitao joj priče iz misteriozne beležnice.
Američka ljubavna drama iz 2010. godine, snimljena po istoimenom romanu Elizabet Gilbert. Ovo je jedan od najkomercijalnijih filmova Džulije Roberts. Liz Gilbert je imala život kakav bi poželela svaka druga – zgodnog supruga, veliku kuću, ostvarenu karijeru, ali je ipak izgubljena i neispunjena.
Misli da još uvek nema „ono što bi je učinilo istinski srećnom”. Zbog toga se razvodi od muža i kreće na put oko sveta. To putovanje će biti i put samootkrivanja: u Italiji će naučiti da uživa u hrani, u Indiji će pronaći snagu molitve, a na Baliju će se zaljubiti. Pored Džulije Roberts, uloge tumače i Havijer Bardem i Džejms Franko.
Džejmi je zgodni i šarmantni prodavac lekova, zaljubljuje se u devojku slobodnog duha, harizmatičnu Megi. Dvoje ljudi koji nisu verovali da će se između njih može desiti ljubav, otkrivaju da je hemija između njih jača od bilo koje droge.
U ovoj romantičnoj komediji, En Hatavej glumi Megi, privlačnu devojku slobodnog duha koja ne dozvoljava da je bilo šta ili bilo ko, pa čak ni najveći izazovi, sputaju da živi kako želi. Džejmi Rendal (Džejk Gilenhal) je neko ko bi mogao da savršen partner za nju. Zbog svoje beskrupuloznosti i velikog šarma ima uspeha sa ženama kao i u surovom svetu prodaje lekova.
Prevod ovog filma “Ja u ljubav verujem” proglašen je za najgluplji, stoga ostavljamo u originalu. U ovoj britanskoj romantičnoj komediji iz 1999. godine ponovo igra kraljica romantičnih filmova – Džulija Roberts, a pored nje, ništa manje zastupljen Hju Grant. Vilijam Taker (Hju Grant) je vlasnik knjižare na Noting Hilu u zapadnom Londonu, koji živi zajedno sa ekscentričnim prijateljem Spajkom (Ris Ifans). Jednog dana, u Vilijamovu knjižaru ušeta Ana Skot, ljupka i poznata glumica iz Amerike, koja snima film u Londonu i sve se menja…
Pored dobrih ocena kritičara, film je naišao i na dobar prijem kod publike, pa je zaradivši 363.000.000 dolara postao komercijalno najuspešniji britanski film svih vremena, i našao se na dvadesetom mestu na listi romantičnih komedija sa najvećom zaradom.
Kako za koga, ovaj film je jedan od najtužnijih ili najlepših ljubavnih filmova snimljenih poslednjih godina. Publika se zaljubila u filmski par – Ema Stoun i Rajan Gosling koji ovoga puta igraju dva sanjara koji pokušavaju da uspeju u Los Anđelesu.
On je džez muzičar, a ona glumica u usponu. Ljubavna veza postaje najlepša romantika koja postoji, a onda se istom jačinom ruši. Otuda prva rečenica.
Nakon “Notting hilla” i “Love actually”, scenarista Ričard Kertis pravi ovu emotivnu i potresnu ljubavnu priču koja je oduševila publiku.
Film govori o mladiću Timu koji za svoj 21. rođendan saznaje od svog oca da svi muškarci u njihovoj porodici imaju dar putovanja kroz vreme. Taj dar ipak ima svoja ograničenja koja limitiraju subjekta u tom smislu da može da se vraća samo u svoju prošlost. Njegova jedina želja jeste da upozna ljubav svog života.
Posle nekog vremena, Tim nailazi na Meri u koju se zaljubljuje i počinje da eksperimentiše sa svojim darom kako bi postigao savršen odnos. Međutim, uskoro shvata da ne može baš sve sprečiti i promeniti – kao što je odlazak voljene osobe.
Lu Klark zna puno stvari. Ona zna koliko koraka ima između autobuske stanice i kuće. Ona zna da voli da radi u prodavnici čaja Baterd Ban i zna da možda neće voleti svog dečka Patrika. Ono što Lu ne zna je da će izgubiti posao ili da ono što dolazi ostaviće je bez zdravog razuma.
Vil Trejnor zna da je automobilska nesreća oduzela njegovu želju za životom jer je ostao nepokretan. On zna da se sada sve čini veoma malim i prilično bezvoljnim i da tačno zna kako će to zaustaviti – samoubistvom. Ono što Vil ne zna je da će Lu uleteti u njegov svet i pokušati da unese boje. Nijedno od njih ne zna da će jedno drugo promeniti za sva vremena.
Hongkonški film iz 2000. u režiji Vonga Karvaija, sa Megi Čeung i Tonijem Lungom u glavnim ulogama. Film je premijerno prikazan 20. maja 2000. na Filmskom festivalu u Kanu, gde je bio nominovan za Zlatnu palmu.
Originalni kineski naslov filma, koji znači “cvetne godine“ – kineska metafora za prolazno vreme mladosti, lepote i ljubavi. Naslov na engleskom potiče od pesme „I’m in the Mood for Love“. Vong je planirao da film nazove Tajne, sve do slušanja pesme kasno u postprodukciji. Film govori o dva bračna para i njihovim međusobnim odnosima.
Retko ko nije ostao zaljubljen u neobičnu devojku Ameli Pulen i njenu životnu priču. Romantična priča iz 2001. u režiji Žan-Pjera Ženea prikazuje savremeno parisko društvo kroz njene oči. Stidljiva konobarica, koju igra Odri Totu, odlučuje da promeni živote onih oko sebe na bolje, boreći se sa sopstvenom izolacijom i potragom za ljubavlju.
Sa zaradom od preko 33 miliona dolara u ograničenom prikazivanju u bioskopima, i dalje je film sa najvećom zaradom na francuskom jeziku objavljen u Sjedinjenim Državama. Osvojio je prizanje za najbolji film na Evropskim filmskim nagradama; takođe je osvojio četiri nagrade Cezar, dve BAFTA nagrade i bio je nominovan za pet Oskara.
Ova ljubavna priča iz 1959. godine je dokument intenzivnog intimnog razgovora između francusko-japanskog para o sećanju i zaboravu. Francuska glumica i japanski arhitekta upuštaju se u kratku, snažnu aferu u posleratnoj Hirošimi, a njihova sveobuhvatna zajednička fascinacija tera ih da otkrivaju sopstvene narušene uspomene na ljubav i patnju.
Leto je 1983. i 17-godišnji Elio Perlman provodi dane sa svojom porodicom u njihovoj vili iz 17. veka u Lombardiji u Italiji. Ubrzo upoznaje Olivera, zgodnog studenta doktorskih studija koji radi kao pripravnik za Eliovog oca. Usred suncem okupane Italije, Elio i Oliver otkrivaju opojnu lepotu romanse tokom leta koje će zauvek promeniti njihove živote. Reditelj je čuveni Luka Gvadanjino.
Francuski romantični film o punoletstvu i svemu što ono donosi. Snimljen 2013. godine u režiji Abdelatifa Kečičea, zasnovan je na romanu Džulije Maroh. Francusku tinejdžerku Adel (Adel Egzarkopulos) zaintrigira plavokosa slikarka po imenu Ema (Lea Sejdu) i počinje da istražuje svoju seksualnost u njihovoj vezi koja se rasplamsava.
Bonus video: Titanik 25 godina kasnije – Da li je Džek trebalo da preživi?