7
Zbog neodložnih radova na popravci zgrade muzej će do daljeg biti zatvoren za publiku... - natpis je koji stoji već više od 30 godina na, sada potpuno propaloj i zapuštenoj kući u kojoj je nekada bio Muzej Nadežde i Rastka Petrovića, velikana naše umetnosti koji su svojim delom zadužili narod i kulturu ove zemlje. Kako im uzvraćamo? Ko je nadležan i odgovoran? Zašto se ništa nije učinilo kako bi se spasila kuća? Samo su neka od pitanja na koje smo pokušali da dobijemo odgovor.
U Ulici Ljubomira Stojanovića u Profesorskoj koloniji u Beogradu na zarđaloj kapiji, zatvorenoj lancem i katancem stoji tabla: „Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića“. Podignete pogled i vidite sve, samo ne zdanje koje bi moglo da liči na kulturnu instituciju, pre na napuštenu kuću iz knjige Stivena Kinga. Fasada je uništena i većim delom prekrivena flekama od vlage i buđi i rastinjem koje se divlje širi. Drvenarija je trula, prozori zjape otvoreni, krila od želuzina škripe na vetru, dok iscepane zavese vijore iz njih.
Muzej Nadežde i Rastka Petrovića u Profesorskoj koloniji godinama je zatvoren i prazan. Kako su i ranijih godina mediji pisali, rođena sestra ovo dvoje velikana srpske kulture, Ljubica Luković, zaveštala je 1975. godine Narodnom muzeju svoj dom, sa željom da tu budu izloženi vredni radovi i lični predmeti koji su pripadali slavnoj slikarki i znamenitom piscu. Ali u međuvremenu, kuća je zatvorena za posetioce 1986. godine, a zbirka koju čine slike, biblioteka, ploče, razglednice i predmeti primenjene umetnosti, ali i nameštaj, sklonjeni su u Narodni muzej.
Kada je ekipa našeg portala posetila ovo zdanje kako bi se uverila u njegovo loše stanje, imali smo prilike da porazgovaramo sa gospodinom Vladimirom Četojevićem koji živi u blizini već duže od deset godina, a kako nam je rekao, za to vreme se ništa nije promenilo.
– Sve što se događalo uglavnom je bilo negativne prirode, padalo je drvo, u kuću su ulazili svakakvi ljudi koju su krali stvari iz nje, ukradena je i mesingana ploča koja je govorila o tome šta je taj objekat i kome je on pripadao. Jednog dana je samo nestala, izgleda da je završila na nekom reciklažnom otpadu. Stvarno je šteta, trebalo bi uraditi nešto sa tim zdanjem – kaže Ćetojević.
Od prolaznika smo saznali različite informacije, jedni su nam rekli da u kući živi čovek koji ne pušta nikoga unutra, drugi da je dolazila jedno vreme žena da hrani mačke i obilazi kuću, ali da je nisu dugo videli, treći da deca iz komšiluka često preskaču ogradu i igraju se u napuštenom dvorištu iza kuće. Komšija, koji je želeo da ostane anoniman, rekao nam je da su pisali nekoliko puta gradu i institucijama različita pisma i molbe da se nešto učini sa tim zdanjem kako se u njoj ne bi skupljali svakakvi ljudi, ali da nisu dobijali nikakav odgovor.
Umetnica Marija Zarić prolazi često pored nekadašnjeg Muzeja, i kako nam je rekla, svaki put zatekne sve gore stanje.
– Kada vidite ovako zapušten muzej u ovom stanju, onda vidite i državu i građane koje je briga. Ljudi ovde žive i niko ne reaguje. To samo govori o nama. Da sam ovde, svaki dan bih reagovala na neki način. Ovo je sramota, ali zato nije sramota da se naprave nekakve statue i zgrade koje nemaju smisla svuda po gradu – kaže Zarić i dodaje:
– Ovo je sramota za nas jer je Nadežda Petrović uradila mnogo za naš narod, bila je građanka sveta i ove zemlje i sve te žene u tom vremenu su bile večno izopštene i zaboravljene. Verujem da će ovo na kraju da se sruši i da će nići neka zgrada sa više spratova. A šteta – ova kuća je umetnost i treba je iskoristiti tako. Treba da se otvori galerija, umetnički kvart u kojem ćemo napraviti izložbu o toj ženi, podsetiti se nje i svih velikanki koje su zaboravljene. Trebalo bi da se okupimo mi umetnice i da donesemo novu kreativnost i energiju ovom prostoru. Međutim, nikoga nije briga. Pitate Grad, Zavod, institucije, zašto je ovo zatvoreno, ne dobijete odgovor. Njih zanima samo da ruše. U bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji ovakvo zdanje bi se zaštitilo, ali ne i kod nas!
Bonus video: Luvr – najveći muzej na svetu