„Na zgražavanje kulturelitista i hipstera imam omiljenu pesmu u svakom žanru“: Pisac Srđan V. Tešin u rubrici „Saundtrek za moj život“

U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.

Srđan V. Tešin (Kikinda, 1971), poznati je srpski pisac, autor „Mokrinskih hronika“ i „Crne Anđelije“, ali u slobodne vreme i gitarista, i veliki ljubitelj muzike. Ovo je njegov muzički izbor:

„Here Comes The Sun” – Bitlsi

Od sredine osamdesetih do dvehiljaditih, amaterski sam svirao gitaru u različitim vokalno-instrumentalnim sastavima u svom rodnom Mokrinu. Moj skromni repertoar činili su strani i domaći rok standardi, šlageri, starogradski biseri i folk pesme. I u svakom od ovih žanrova, na zgražavanje kulturelitista i hipstera, imam omiljenu pesmu, onu koju i danas rado slušam i sviram.

Iako sam na zidu svoje momačke sobe imao postere Erika Kleptona, Marka Noflera i Angusa Janga, moji omiljeni gitaristi su ipak Rori Galager, Robi Robertson i, pre svih, Džordž Harison, najironičniji član Bitlsa. Ovaj liverpulski cinik, napisao je „Here Comes The Sun”, po mom sudu, najoptimističniju pesmu Bitlsa. Oduvek sam je doživljavao kao predah od tenzija u surovom materijalističkom svetu. Otkako mi je ćerka Iva, gimnazijalka s diplomom osnovne muzičke škole, za rođendan nacrtala Harisona, ova pesma „lažne jednostavnosti” za mene ima posebno emotivnu vrednost. Kao da stihovima „tihog Bitlsa” moja ćerka želi da mi kaže: „Svanuće i nama! Evo sunca!”

„Ko jebe Buldožer“ – Buldožer

Na bini Doma kulture „Rada Trnić Popa” – na kojoj je Đorđe Marjanović, najpopularniji jugoslovenski pevač tokom šezdesetih, upravo u Mokrinu lansirao čuveno bacanje sakoa u publiku, padanje na kolena i valjanje po podu – moj bend će uživo snimiti spot za pesmu „Ko jebe Madonu”; bend, koji smo na brzinu i samo za tu priliku okupili, zvao se D Kmuk; u spotu ću nositi pepito odelo i „cepati” svoju neprežaljenu „Melodiju Mengeš”. Naravno, naša pesma se od pesme Buldožera s albuma „Ako ste slobodni večeras” razlikovala samo u refrenu.

Boris Bele je napisao „Ko jebe Buldožer”, samoironičnu pesmu o mestu svog benda u svetu muzičke industrije. Sloboda i nezavisnost su na prvom mestu, a potom može i ono: „Hej, slatka mala, svira ti gitara…” Hteo sam, kao muzičar, da postanem Buldožer. Nisam, ali ironija sudbine je da ću doživeti da mi je podršku – nakon što su me s mesta direktora gradske ustanove kulture rasporedili na mesto domara – dolaskom „fićom” u Kikindu, pružio Marko Brecelj, osnivač Buldožera.

„Need Your Love So Bad” – Piter Grin

Rado sviram „Need Your Love So Bad” Pitera Grina. Ova balada, koju je izvorno napisao prerano preminuli bluzer Litl Vili Džon, na najbolji način opisuje nedostatak ljubavi i čežnju za njom. Grinova sudbina, jednog od najvećih gitarista, elegantnog i ekonomičnog stila sviranja, možda je i najtužnija u istoriji rok muzike.

Mesar koji je bio bolji gitarista od Kleptona, Beka i Pejdža, ali slomljene vere i ugašenih snova, bio je protiv dehumanizovanog šou-biznisa u šta se pretvorio rokenrol. I baš zato sviram „Need Your Love So Bad”, u ime izneverenih očekivanja od sopstvenih rudimentarnih gitarskih veština. Ove tri pesme, za jednog sobnog gitaristu, puna su kapa.

Bonus video: Godišnjica ubistva Džona Lenona – Ustalasao je Ameriku tvrdnjom da su Bitlsi popularniji od Isusa