Miša Majski Foto: Andrej Grilc

Zaista se osećam kao kod kuće gde god ljudi cene odličnu muziku, a Beograd smatram jednim od tih mesta, kaže slavni umetnik koji će večeras otvoriti 20. „Čelo fest“ na Kolarcu.

Novo izdanje muzičkog festivala Čelo fest koje će pratiti slogan „Dvadeset godina avantura” održava se od večeras do 14. novembra u Beogradu, a publici će se predstaviti brojni svetski poznati umetnici. Festival će otvoriti „Majski trio“ predvođen čuvenim violončelistom Mišom Majskim koji, kako kaže za Nova.rs, rado nastupa u Beogradu.

Foto: Andrej Grilc/Promo

– Za ovaj grad i njegovu publiku vežu me lepe uspomene i veoma sam srećan što srpskoj publici predstavljam naš porodični trio – objašnjava Majski, koji će nastupiti sa sinom Sašom, violinistom i ćerkom Lili, pijanistkinjom.

Rođen u Letoniji, školovao se u Rusiji, a kasnije se odselio u Izrael. Sa oduševljenjem je prihvaćen u Londonu, Parizu, Berlinu, Beču, Njujorku, Tokiju i mnogim drugim velikim muzičkim centrima. U muzičkom svetu važi za temperamentnog virtuoza koji uvek svira iz srca, sa neprevaziđenim darom da svaki put ponovo ispolji svoja osećanja do kraja.

Sebe ovako opisuje:“ Sviram italijansko violončelo, sa francuskim i nemačkim gudalima i austrijskim i nemačkim žicama. Moje šestoro dece je rođeno u četiri različite zemlje, moja žena je pola Šrilankanka pola Italijanka, vozim japanski i američki električni automobil, nosim indijsku ogrlicu i švajcarski sat“.

– I osećam se kao kod kuće svuda gde ljudi cene i uživaju u klasičnoj muzic. A Beograd smatram jednim od tih mesta! – dodaje Majski.

Majski je jedini violončelista na svetu koji je studirao kod dvojice velikana – Mstislava Rostropoviča i Gregora Pjatigorskog. Pitamo ga šta je ono najvrednije što je od njih naučio u profesiji, umetnosti, životu.

– Uvek kažem da sebe smatram najsrećnijim čelistom na svetu što sam učio kod ove dve velike legende i pedagoga. Bili su mi više od učitelja i mentora, skoro kao očinske figure, i od svakog od njih sam naučio toliko toga, od određenih zakona muziciranja pa nadalje, da se nisam mogao nadati boljoj inspiraciji u godinama kada sma se formirao kao umetnik.

Кao ekskluzivni umetnik diskografske kuće Dojče gramofon, Majski je tokom tri decenije objavio je više od 35 albuma sa orkestrima kao što su Bečka, Berlinska i Izraelska filharmonija, Londonski simfonijski orkestar, Pariski orkestar, Кamerni orkestar Orfeus, Evropski kamerni orkestar i drugi. Ipak, ono što je posebno značajno u njegovoj karijeri jeste 2000. godina, tokom koje je izvodio Bahova dela na preko 100 koncerata. Njegov snimak Bahove Svite za violončelo br. 1 pregledan je više od 45 miliona puta na Jutjubu, što je svojevrstan fenomen.

– Iako se, naravno, ne može porediti popularnost klasične muzike sa onim što je bila ranije ili sa popularnom muzikom, nadam se i mislim da ljudi još uvek uživaju u njoj i to varira od zemlje do zemlje. U Japanu i Koreji, na primer, izuzetno je popularna, a u istočnoj Evropi i zemljama nemačkog govornog područja takođe se oseća uvažavanje muzike i kulture. Zaista živimo u digitalnom dobu prisustva na mrežama i veoma sam zahvalan što je toliko ljudi uživalo u mojim video snimcima – objašnjava Majski.

Snimci Miše Majskog dobili su priznanja širom sveta i pet puta osvojili prestižnu nagradu Diskografske akademije u Tokiju, tri puta Nemačku diskografsku nagradu Eho, Grand Prix du disque u Parizu i nagradu Diapason d’or za snimak godine, kao i nekoliko nominacija za nagradu Gremi.

Tokom duge i blistave karijere Majski je osvojio mnoga priznanja među kojima su nagradu za životno delo na 46. Istanbulskom muzičkom festivalu. Postao je počasni član Кraljevske muzičke akademije u Londonu, svrstavši se uz takve velikane kao što su Mendelson, List, Stravinski i Кazals. Za počasnog akademika Akademije Santa Čečilija, koja je osnovana 1585. i spada u red najprestižnijih muzičkih institucija na svetu, imenovan je pre dve godine. Titula počasnog akademika dodeljuje se „najistaknutijim stranim muzičarima i muzikolozima“, a Majski je tek drugi violončelista koji ju je ikada dobio. Takođe, svojoj kolekciji priznanja je priključio i nagradu počasnog saradnika na Akademiji za muziku i igru u Jerusalimu.

Pored Miše, Majski trio sačinjavaju i njegova deca Lili i Saša, koji su izrasli u vrhunske umetnike.

– Uvek sam pokušavao da ih vodim u muzici i životu najbolje što mogu, pokušavajući da prenesem svoje muzičko znanje kroz ne samo zajedničko sviranje, već pre svega kroz ljubav prema muzici.
Oduševljeni smo što ćemo prvi put svirati u Beogradu kao porodični trio i nadamo se da će publika uživati u ovom prelepom programu koliko i mi – kaže Miša Majski.

Foto: Andrej Grilc

Lili je rođena u Parizu, a odrasla je u Briselu. Počela je da svira klavir sa četiri godine. Pohađala je Muzičku školu Persel, gde je učila i džez klavir. Usavršavala se na majstorskim kursevima kod renomiranih umetnika poput Marte Argerič, Dmitrija Baškirova, Jozefa Кalihštajna, Pavela Giljilova i Vitalija Margulisa. Ekskluzivni je umetnik kompanije Stenvej i ponosni vlasnik poslednjeg instrumenta legendarnog Artura Benedetija Mikelanđelija.

Saša je rođen u Briselu, a violinu je počeo da svira u trećoj godini. Sa dvanaest godina upisao se u Muzičku školu Persel u Londonu, gde je završio studije sa najviši ocenama a usavršavanje je nastaivo u Beču u klasi profesora Borisa Кušnira.

Na „Čelo festu“ Majski trio će nas voditi kroz muziku Šumana, Bramsa, Rahmanjinova i Šostakoviča. Da li želi da nas vrati u zanesenost od surove stvarnosti?

– Pripremamo svoj debitantski kompletan snimak kao Trio koji uključuje deo radova na ovom programu. Imamo širok spektar repertoara koji stalno nastojimo da proširimo, ali prilično osećamo određenu sklonost prema romantičnim kompozitorima 20. veka. Šostakovičev trio broj 2 je jedno od naših omiljenih dela za izvođenje i mi smo izabrali ovaj polugermanski, poluruski program za turneju u ovom trenutku. Ali da, muzika uopšte, ne samo romantična muzika, jedan je veoma efikasan način, po mom mišljenju, da se zaboravi surova stvarnost, kako za muzičare tako i za slušaoce – otkrio je Miša Majski.

Bonus video: Nemanja Radulović za dupli jubilej Beogradske filharmonije

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar