0
Momčilo Bajagić zna znanje, kaže Dino Šaran, frontmen grupe Letu štuke, a Ida Prester smatra da je jedna njegova pesma napisana baš za nju. Oni su pored Đorđa Matića, Dejane Milović Buhe, Petra Janjatovića, Gorana Vasovića, Lune Lu i Branka Rosića, izabrali za Nova.rs omiljene pesme ovog benda koji proslavlja 40 godina rada.
“Bajaga i Instruktori”, jedan od najvećih pop-rok bendova sa ovih prostora, večeras će na Ušću pod geslom “Samo nam je ljubav potrebna” održati svoj najveći koncert. Tako će na najlepši način proslaviti 40 godina karijere koja je protekla bez ijedne mrlje. Jer, retko ko ne voli Bajagu i njegove pesme, to nije nikakva floskula, već realnost i činjenica. Čak su ga i ljudi iz andergraund sveta tokom decenija prihvatili i zavoleli, što se retko dešava sa našim mejnstrim gigantima.
Momčilo Bajagić ima mnogo hitova, neverovatan je autor, skoro sve njegove faze su plodne, od “Pozitivne geografije” do današnjih dana. Među tim biserima, svi imamo bar jednu ili više njegovih pesama koje nas prate kroz život.
Đorđe Matić, pesnik i esejista, poznat je kao neko ko analitično i posvećeno piše o muzici i njenim autorima. Za Nova.rs je izabrao tri Bajagine pesme koje su mu tokom godina najviše prirasle za srce.
– “Rimljani” sa albuma “Jahači magle” (1986) je pesma s više nivoa i slojeva, čak i za standarde na koje nas je ovaj vrhunski kantautor navikao. To je politička pesma iz onog vremena sakrivena u parabolu o „varvarima“ i „Rimljanima“. Njen efekat je tim jači, jer dolazi iz pera i gitare jednog lirika koji nas je dotad bio navikao na ljubavne pesme i na duhovite, inteligentne igre na mnoge teme iz neposrednog sveta. Danas ovu pesmu čitam kao univerzalnu i pesimističku odrednicu i stav prema svakoj vrsti varvarizma, vulgarnosti i uništavanja civilizacijskih dometa. Ona je takođe primer jednog rafiniranog duha i posebnog autora.
Druga pesma koju Matić bira je „Grad“ sa albuma „Muzika na struju“ (1993).
– U žanrovsku neo-noar pesmu, kao priču marlouovskog detektiva, Bajaga je u ovaj nokturno spakovao političku poruku i refleksiju o propasti svog grada u očajno doba. Za kraj biram „Daljina, dim i prašina“ (sa istoimenog albuma, 2012). Nakon duge autorske krize, to je pesma pronađene inspiracije u odi putovanju kao metafori lične slobode. Uz svetle durske akorde što stvaraju i atmosferu vedrine, svetla i optimizma, Bajaga pokazuje suprotnosti u sebi: ogromno iskustvo i bez obzira na to i dalje začuđen pogled, kao u deteta koje otvorenim očima gleda ovaj čudesni svet.
Dejana Milović Buha, TV i radio prezenterka a nekada voditeljka i autorka muzičkih emisija, jedna je od Bajaginih fanova. Prva omiljena pesma joj je bila “Marlena” sa debitantskog albuma “Instruktora”.
– Fantastičan tekst, a Bajagin glas to predivno nosi. Baš sam bila ljubomorna na tu Marlenu u to vreme. Sledeća stvar koju biram je “Strah od vozova” sa „Jahača magle“. Pored bezbroj hitova sa ove ploče, nekako mi je ta pesma ostala kao najdraža i baš volim kad je izvedu na koncertu, zato što se to nije dešavalo često. Što bi rekli, Bajagin „Purple Rain“. I na kraju, “Ako treba da je kraj” sa albuma „Daljina, dim i prašina“, predivna, lagana i pre svega ima tu „bajagaiinstruktori“ iskrenost koja prija – otkriva Dejana za naš portal.
Petar Janjatović, muzički kritičar i publicista, sjajno poznaje domaći rokenrol, pa nije ni čudno da su i neke Bajagine pesme na njegovoj listi.
– Kada sam 1988. prvi put slušao album „Prodavnica tajni“ odmah sam se zalepio za baladu „Od kada tebe volim“. Ima u njoj nešto potresno, što ne umem da objasnim. Publici je trebalo vremena da je otkrije, a onda je postala jedan od vrhunaca koncerta. Tema za upaljače, pardon, mobilne.
„Dobro jutro, džezeri“ je Janjatoviću takođe jedna od dražih pesama.
– Gorka priča o kolegama. Sa fenomenalno pogođenim žanrom. Žao mi je bilo kad je iskasapljena za neku glupu reklamu, ali se trudim da to potisnem. Treća pesma je „Jedino to se zove ljubav“. Nežna, prisna sa predivnim pratećim vokalima u refrenu. I evergrin stihom „i ti i ja u ovom gradu, lek protv mraka koji vlada“.
Ida Prester, hrvatska pop zvezda, kaže za Nova.rs da “jako voli” Bajagu.
– Bio je prisutan u nekim meni jako važnim delovima života. Teško je izdvojiti tri pesme… Moj apsolutni favorit je “Verujem, ne verujem”. Obožavam je otkad sam bila klinka mada nisam imala pojma o čemu je reč. Pesma je zapravo politička, ali to mi uopšte nije bilo važno. Oseća se to uzbuđenje noćne atmosfere i neko isčekivanje.
Ida već godinama živi na relaciji Zagreb – Beograd, tako da nije čudno da joj je jedna od najdražih i “442 do Beograda”.
– To je pesma za mene pisana. Znam da je rima samo i da do Zagreba nema tačno 442, ali ja ću zauvek misliti da je to pesma baš o tom mom auto-putu koji sam milion puta prešla u zadnjih 20 godina, onom bivšem auto-putu “Bratstva i jedinstva”, krvotoku između dva grada koja su mi obeležili život. I, naravno, “Zažmuri” je jedna od najlepših pesama s ovih krajeva. Ja sam “emo” i pesma je “emo” i to je to. Uvek sam se pitala zašto Bajaga nije otpevao “zažmuri, pusti film da iscuri” umesto “isteče”, da bude rima, ali sada znam da je sve baš tako kako treba.
Goran Vasović, frontmen bečejske pop-rok grupe Eva Braun je bio kratak, ali precizan, u svom izboru Bajaginih najdražih pesama.
– “Tišina”, zato što sam je doživeo (i preživeo) jedne decembarske noći i jutra 1988. “Lolita”, zato što je najlepša posveta Lu Ridu ikada napisana na ovim prostorima i zato što je otpevana tako da me svaki put kad je čujem prođu žmarci. I “442 do Beograda”, jer volim Beograd i Bajagu.
Branko Rosić, novinar i pisac, nedavno je radio veliki intervju sa Bajagom povodom koncerta na Ušću. Kao i Janjatović, i on je za naš sajt izabrao pesmu “Dobro jutro, džezeri”.
– Više od 90 odsto profesionalnih muzičara ne svira ono što voli. Naravno, zbog egzistencije. Postao sam svestan toga rano i napustio karijeru muzičara. Bajaga je to savršeno opisao i kad krene „Dole ispod Slavije kada šina savije…“ i sada kočim suze.
“Verujem- ne verujem”, je kao i kod Ide, i na Rosićevoj listi.
– Iz intervjua koje sam radio sa Bajagom a i ovako, uvek iz stihova doživim sav čemer devedesetih, a ovo je divna pesma, sa pevljivim strofama o mraku tog perioda. Prošlo je idilično vreme osamdesetih i „malih slonova“ i stigli su veliki problemi… Volim pesmu “Grad”, jer je meni to uvek pravi grad sa kišom, munjom, neonskim svetlom. I genijalni tekstopisac sa neoni/baloni, tišina/mašina. Bajaga je onaj najbolji Beograd, a ovde poentira – zaključuje Rosić.
Suzana Zlatanović – Luna Lu, kolumnistkinja našeg portala, za početak bira „Tišinu“.
– Ne znam nikoga ko nije imao situaciju u životu da zamoli Boga da bude drug, pa da okrene jedan krug unazad planetu. Jer svi mi imamo tu neku noć koja je kratko trajala – „a nama je trebala najduža na svetu“. „Zažmuri“ – jer „na sopstvenom platnu u glavi“ – projektujem toliko toga, ceo život, 24/7. A i zanimljivo je kako kad se u pesmi pomeša zlatna sa drugom bojom dobijaš mega hit. Bajaga je pomešao sa sivom, Seka sa crnom i eto – bingo. Obožavam i pesmu „U sali lom“, jer od prvog takta krećem da plešem, a važno je imati pesme koje te pokrenu na keca – poručuje Luna Lu.
I na kraju, Dino Šaran, frontmen sarajevskog benda Letu štuke, odmah je i bez reči pristao da napravi svoj mali izbor omiljenih pesama popularnog Zemunca.
– Bajaga je za poštovanje. Jedna od meni najdražih njegovih pesama je „Strah od vozova“. Intiman tekst i harmonija koja me ne znam zašto podseća na Hendriksovu „Little Wing“. Druga je „Berlin“ sa “Pozitivne geografije”, jedna od prvih elektro-pop pesama na ovim prostorima. Tekst je, kako čujem, autobiografski. Treća je „Grudi nosi ko odlikovanja“, koja ima neki sevdah u sebi. Sviđa mi se način na koji Bajaga tretira folk motive u svojim pesmama. Čovek zna znanje.
Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare