0
Ovo što se sada dešava u vezi sa izborom čelnih ljudi Muzeja savremene umetnosti ne bi moglo da prođe ni u jednoj drugoj državi, smatra istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević.
Više od godinu dana od raspisivanja konkursa za direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, samo 10 dana posle zatvaranja veoma posećene izložbe ”Čistač” Marine Abramović, Vlada Srbije je imenovala za vršioca dužnosti te ustanove kulture skulptora Viktora Kiša. Paradoks ovakve odluke leži u činjenici da Kiš uopšte nije bio među prijavljenim kandidatima što je izazvalo ostavku predsednika Upravnog odbora MSUB Nikole Šuice, veliku polemiku u stručnoj javnosti i otvorilo pitanje da li je institucija javnog konkursa obesmišljena i čemu služe upravni odbori.
U stručnoj javnosti se veruje da je Kiš zapravo kandidat koga je “progurao” kabinet premijerke Ane Brnabić, tačnije Savet za kreativne industrije, i da je ministar kulture Vladan Vukosavljević morao da preinači svoju prethodnu odluku. U tom “kompromisnom paketu” Vlada je podržala da njegov kandidat za direktora Vladislav Šćepanović bude imenovan u Upravni odbor.
Branislav Dimitrijević primećuje da se radi o širem procesu u kom se „pojam umetnost, koja ima svoje duboko istorijsko utemeljenje, zamenjuje pojmom kreativne industrije kao jednim novim ideološkim pojmom koji premijerka lično zagovara“.
– Verovatno će pokušati da promene paradigmu koju muzej ima, ali im to naravno neće poći za rukom. Isto je, iz druge ideološke pozicije, devedesetih godina prošlog veka pokušala Miloševićeva vlast da promeni paradigmu Muzeja savremene umetnosti, ali to im nije pošlo za rukom jer priroda muzeja i tradicija koju taj muzej ima je nešto što se samo može ukinuti u potpunosti i onda praviti nova instucija. Što će oni možda i uraditi ili će ovo biti slučaj kao i tada – da se namire neki lični apetiti, a zapravo će ostati neka vrsta statusa kvo, pa će se i dalje odvijati postojeći program uz smanjena sredstva, jer će se ostalo trošiti za neke lične programe direktora i njegovog bliskog okruženja- upozorava Dimitrijević.
UO, u kome su pored Šuice bili i slikar i akademik Vladimir Veličković (koji je u međuvremenu preminuo), direktorka Beogradskog festival igre Aja Jung (ranije podnela ostavku), kustos Aleksandra Lazar i muzejski savetnik Svetlana Mitić, raspisao je 24. januara 2019. konkurs za direktora, na koji su se javili tadašnji v. d. Slobodan Nakarada, slikar i profesor Fakulteta primenjene umetnosti Vladislav Šćepanović, kustos Muzeja savremene umetnosti Zoran Erić i istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević. Upravni odbor je Ministarstvu kulture i informisanja dostavio svoje mišljenje u kome se izjasnio o svakom kandidatu opisno, s tim što su Veličković i Jung izdvojili svoje mišljenje i preporučili Nakaradu kao najpogodnijeg za tu funkciju.
Ministarstvo kulture je u martu prošle godine predložilo Šćepanovića i svoj predlog prosledilo Vladi Srbije, koja se o njemu nikada zvanično nije izjasnila i do Kišovog imenovanja ni članovi UO, ni učesnici konkursa, kako kažu, nisu zvanično obavešteni ni o rezultatima konkursa, niti da je on poništen. Pored toga što je imenovala Kiša, Vlada u Upravni odbor imenuje upravo Šćepanovića, kao i Nikolu – Kolju Božovića.
– Zanimljivo da je jedan od kandidata na konkursu izabran za novog člana UO. Smatram da sve ovo više nije pitanje zakona, nego obraza i kičme koju su ovde mnogi izgubili – kaže Dimitrijević.
Šćepanović, koji je bio v.d. direktora MSUB-a od juna 2013. do juna 2014. godine, za Nova.rs kaže da je prihvatio mesto u Upravnom odboru kako bi se borio kroz institucije.
– Ja sam dva puta pobedio na konkursu pa nikada to nije stiglo na Vladu. Sada smo imali legitiman konkurs, legitimne kandidate i ponovo sam predložen Vladi koja taj predlog nije prihvatila. Opciju koju sam video kao način da ostanem zaštitnik te institucije, posebno što sam tri puta dobio podršku zaposlenih, jeste da pokušam kroz Upravni odbor da štitim interes kuće – rekao je Šćepanović koji je predstavljao Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2017. godine, dok je 2019. bio komesar izložbe u srpskom paviljonu.
On podseća da mandat vršioca dužnosti traje šest meseci i da treba raspisati novi konkurs za direktora.
– Ja sigurno neću ćutati i taj konkurs će dosta biti prisutan u medijima i neće moći niko da nas ućutka. Upravni odbor mora da bude sve vreme glasan. Prvi sastanak sa novoimenovanim vršiocem dužnosti direktora uverio me je da treba što pre raspisati novi konkurs. Ako ne uspem u tome da se što brže raspiše konkurs i sprovede normalna procedura za izbor direktora, ja ću podneti ostavku – naglasio je Šćepanović.
Šuica: Kao da sam bio magacioner
Prof. dr Nikola Šuica je nakon razrešenja Nakarade i imenovanja novog vršioca dužnosti podneo ostavku.
– Preskočena je procedura i otvoreno pitanje zašto je onda uopšte bio potreban konkurs. Bio sam kao profesionalno verzirana osoba, profesor sa Univerziteta umetnosti, zamoljen da predsedavam ekonomsko budžetskim protokolima i nedoumicama uprave Muzeja. Ukoliko sudelujem u Upravnom odboru, ne mogu da budem tek obaveštavan o unutrašnjim odlukama i spoljnim zahtevima, te potpisujem budžetske fantazije i neupitne projektne projekcije, i zakonski opravdavam stavke kao magacioner – rekao je Šuica u izjavi za portal Nova.rs.
Njegov kolega Nikola – Kolja Božović ističe da su tu da pomognu.
– Svi volimo tu instituciju i ne želimo da ona bude paralisana. Trenutno i sam definišem svoj stav o svemu i dajem šansu svemu što se dogodi da vidim kako će to da se završi. Ja sam već u drugoj polovini života i nemam vremena za još jednu paralizu institucija – rekao je Božović za Nova.rs.
Branislav Dimitrijević smatra da bi pre raspisivanja novog konkursa trebalo stari obustaviti uz obrazloženje zašto je to učinjeno. On je uveren da bi svrha novog konkursa bila jedino da se imenovanje Viktora Kiša ozakoni.
– Ovo je jedna vrsta nasilja i mrcvarenja i ja ako bih se ponovo javio na konkurs, prihvatio bih da ponovo budem mrcvaren, a s druge strane ako se ne javim, to je upravo ono što oni žele. Tako da ću odluku o tome doneti kada bude konkurs raspisan – rekao je Dimitrijević.
On kaže da ima utisak da je Kiš prihvatio funkciju v.d. direktora samo da bi „svoj lični rad autorizovao institucionalno“ i očekuje da će posle “protesta, koji je struka pokazala, doći do onog da je vuk pojeo magarca kao što se dešava i u drugim stvarima u Srbiji u ovom trenutku“.
– Doći će do nekakvog zatišja, statusa kvo, ljudi u muzeju će nastaviti da rade to što rade, direktor će proturiti nekoliko svojih projekata. Ovako nešto ne bi moglo da se dogodi ni u jednoj drugoj državi, jer institucija muzeja je nešto što ima svoje duboko utemeljenje i vi možete jedan muzej da ukinete, ali ne možete njegovo utemljenje da prenebregnete – naglasio je Dimitrijević, kustos niza međunarodnih izložbi, profesor na Visokoj školi za likovnu i primenjenu umetnost u Beogradu i autor više stotina eseja, studija i prikaza u oblasti savremene vizuelne umetnosti i teorije umetnosti.
Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung svoju ostavku na mesto člana UO obrazložila je, takođe, uplivom kreativnih industrija.
– Muzej je prešao u ruke takozvanog Saveta za kreativne industrije, pa je postalo očigledno da mi tamo gubimo vreme. Uostalom, o tome svedoče i poslednja dešavanja u toj instituciji”, istakla je Jung u intervjuu za Nova.rs.
Predstavnici platforme „Srbija stvara“, iza koje stoji Savet za kreativne industrije, tvrde da se nikada i ni u kom slučaju nisu bavili nijednim kadrovskim rešenjem, niti je Savet zasedao i raspravljao u vezi sa imenovanjem v. d. direktora MSUB i dodaju da to ne znači da ubuduće neće pružiti svaku moguću podršku upravi MSUB, kao što je to uostalom bio slučaj i sa prethodnom upravom, imajući u vidu ogroman značaj ove kulturne institucije za sve građane.
“Kreativne industrije nisu nikakav ‘ideološki pojam’, već najbrže rastući sektor u Srbiji što dokazuju relevantni i egzaktni podaci istraživanja tržišta: pet odsto učešća u BDP, 120.000 radnih mesta, izvoz koji je za samo dve godine narastao za čak 47 odsto”, navode iz „Srbija stvara“ i dodaju: „Kreativne industrije ni na koji način ne isključuju kulturu i umetnost, već su u funkciji podrške i razvoja kulture“.
U Ministarstvu kulture, na naše pitanje da li konkursi uopšte imaju smisao, ističu “da su javni konkurs i izbor direktora redovnim putem optimalni za nesmetano i kvalitetno funkcionisanje ustanova kulture”, međutim, kako dalje navode, u situacijama kada usled delovanja različitih političkih okolnosti postoji stanje “vakuuma” i zbog čega može doći do većih problema u poslovanju ili čak do urušavanja institucija, prihvatljivo je svako rešenje za koje postoji realan osnov da će poboljšati rad ustanove.
Viktor Kiš nije želeo da govori za Novu.rs na ovu temu. On je zatražio dve sedmice da se upozna sa funkcionisanjem Muzeja pre nego što u javnost izađe sa konkretnim predlozima i idejama o njegovom daljem radu.
I dok je u prvim izjavama izražavao nameru da popularizuje umetnost, motiviše „gerilsku” publiku da dolazi u MSUB, decentralizuje scenu savremene umetnosti u Srbiji, učesnici konkursa, stručni tim MSUB, Nacionalni komitet ICOM Srbija, Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA – Sekcija Srbija, Društvo istoričara umetnosti Srbije, Stručni savet Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Kolegijum urednika i Sindikat “Nezavisnost” DK Studentski grad, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, osudili su način njegovog dolaska na čelo Muzeja mimo održanog javnog konkursa, koji je započet u januaru i okončan u martu prošle godine.
Prema Zakonu o kulturi, Vlada Srbije može imenovati v.d. direktora ustanove bez prethodno sprovedenog javnog konkursa kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata i kada javni konkurs za direktora nije uspeo. Javni konkurs za izbor direktora smatra se neuspelim ako UO utvrdi da nema kandidata koji ispunjava uslove da uđe u izborni postupak, odnosno ukoliko osnivač ne imenuje direktora ustanove sa liste koju mu dostavlja Ministarstvo kulture. Zakonom nije preciziran rok za izjašnjavanje Vlade Srbije o predlogu Ministarstva kulture za izbor direktora, a nije detaljnije obraložena ni situacija u kojoj Vlada ne imenuje predloženog kandidata, što dovodi do toga da se konkurs smatra neuspelim.
Prema nedavnim izmenama i dopunama Zakona o kulturi, kandidati za direktore ustanova moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi, a ne u struci, kako je bilo do sada.