Foto: Vincent Isore / Zuma Press / Profimedia

Filmovi o pljački umetničkih dela, kao što su "Ocean's 8", "Afera Tomasa Krauna", "Kako ukrasti milion", uvek bude maštu. Ali, one najvažnije nisu bile ekranizovane, piše CNN.

Prošle nedelje, kako navodi CNN, londonska policija je potvrdila otvaranje istrage u vezi sa dragocenostima, uključujući poludrago kamenje i zlatni nakit koji datiraju od 15. veka pre nove ere do 19. veka nove ere, a koje Muzej tvrdi da su „nestali, ukradeni ili oštećeni“ tokom proteklih nekoliko godina.

Direktor Muzeja Hartvig Fišer je otpušten, a kako je navedeno u saopštenju, očekuje se krivičnopravna istraga. On je rekao da je incident izuzetno neobičan i da je Muzej već pojačao mere bezbednosti, kao i da takvi zločini nisu ništa novo.

Foto: Maurice-Louis Branger / Roger Viollet / Profimedia

A ovo su pet čuvenih pljački koje su privukle pažnju javnosti.

Krađa „Mona Lize“ (1911)

Jedan od najpoznatijih svetskih lopova umetnosti bio je Vićenco Peruđia, koji je ukrao „Mona Lizu“. Italijanski staklar radio je u Luvru u Parizu, gde je izloženo remek-delo iz 16. veka Leonarda da Vinčija. Nije poznato da li je prenoćio ili se prošunjao tokom jutra u muzej 21. avgusta 1911, dok je zgrada bila zatvorena zbog održavanja. Uspeo je da izbegne obezbeđenje, ukloni portret iz njegove opreme, dok je galerija u kojoj je bio izložena slika bila prazna. I, kako se navodi, sakrije sliku ispod bluze, pre nego što je izašao iz muzeja.

Ovo remek-delo je bilo sakriveno u Peruđinom stanu u Parizu do 1913. godine, kada je, nakon što se preselio u hotel u Italiju, pokušao da ga proda trgovcu antikvitetima Alfredu Đeriju, koji je obavestio vlasti i tada je uhapšen. Neki su proglasili Peruđia herojem zbog vraćanja „Mona Lize“ u njenu domovinu. Nakon što je proveo samo osam meseci u zatvoru, pušten je na slobodu. Godine 1914, portret je ponovo postavljen u Luvr, gde ga svakodnevno poseti oko 30.000 posetilaca kako bi videli enigmatični osmeh Mona Lize.

Pljačka „Slučaj svetla na krovu“ (1972)

Najveća pljačka umetnosti u Kanadi dogodila se u ranim jutarnjim časovima 4. septembra 1972. godine u Muzeju lepih umetnosti u Montrealu. U sceni dostojnoj akcionog filma, tri maskirana lopova su se popela na krov zgrade pre nego što su se spustili u muzej pomoću užeta kroz svetlo na krovu. Otuda i nadimak ovog događaja – „Slučaj svetla na krovu“.

Lopovi su zapretili trojici čuvara oružjem i vezali ih pre nego što su ukrali plen. Tadašnji portparol muzeja Bil Banti, opisao je krivce kanadskom CBC kao „diskriminirajuće lopove koji su imali prilično dobru predstavu o onome što traže.“

Plen je bio 18 slika, među kojima i Rembranta „Pejzaž s kolibama“, kao i više od 30 komada nakita iz 17. veka. Da alarm nije zazvonio dok su lopovi pokušavali da izađu kroz sigurnosna vrata, plen bi bio jošš veći. Ovako su bili primorani da ostave nekoliko slika iza sebe. Do danas, niko nije optužen za ove krađe.

Pljačka u Bostonu (1990)

Pljačka iz 1990. godine u Izabel Stujart Gardner muzeju u Bostonu postala je toliko zloglasna da je ušla u fokus Netfliksovog dokumentarnog filma „Ovo je pljačka: Najveća krađa umetnosti na svetu“ 2021. godine.

Pljačka je počela nešto posle jedan ujutru 18. marta, kada su dvojica muškaraca maskiranih kao policajci obavestili obezbeđenje muzeja da istražuju nered. Uskoro nakon toga, stavili su lisice na ruke dvojici čuvara u podrumu muzeja pre nego što su se kretali iz sobe u sobu, uklanjajući dragocena umetnička dela. Ukradene slike uključivale su Rembrantov jedini pejzaž, „Isus u oluji na Galilejskom moru“i Vermerov „Koncert“.

Veruje se da dela ukupno vrede oko 500 miliona dolara, ali uprkos ponudi od 10 miliona dolara za njihov povratak 2017. godine, njihovo mesto ostaje misterija, kao i identitet lopova.

Mačka lopov napada u Parizu (2010)

Najveća pljačka umetnosti ikada izvršena na francuskom tlu dogodila se 20. maja 2010. godine u Muzeju moderne umetnosti u Parizu. Maskirani lopov, koji se sada zna da je karijerni mačka lopov Vjeran Tomić, poznat kao Spajdermen u međunarodnim medijima, ušao je u muzej oko tri sata ujutru nakon pažljivog uklanjanja prozora. Dežurni čuvari nisu primetili njegov upad, detektori su otkazali, a i sigurnosni alarm muzeja nije radio.

Tokom pljačke, ukradeno je pet slika od Braka, Ležera, Matisa, Modiljanija i Pikasa, ukupne vrednosti više od 100 miliona dolara. Nakon dobijanja informacija od doušnika, Tomić je uhapšen 2011. a 2017. godine osuđen je na osam godina zatvora, dok su dva saučesnika dobila kazne od šest i sedam godina. Sva trojica muškaraca su takođe kažnjena novčanom kaznom od 112 miliona dolara. Ukradene slike, međutim, nikada nisu pronađene.

Pljačka Zelene riznice (2019)

Pljačka Zelene riznice se ističe po tome što je uključivala samo krađu nakita, a ne umetničkih dela. Dogodila se 25. novembra 2019. godine u muzeju Grünes Gewölbe (Zelena riznica) smeštenom unutar dvorca u Drezdenu.

Foto: Juergen Karpinski / AFP / Profimedia

Pre svitanja, namerno je izazvan požar blizu muzeja kako bi se isključilo napajanje svetiljki koje okružuju muzej. Zatim su lopovi, nakon što su se probili unutra, presekli gvozdeni šipke i razbili vitrine sa staklenim policama dok su neoružani čuvari obezbeđenja, vezani po pravilima koja ih strogo zabranjuju da se suoče sa njima, nemoćno posmatrali na kamerama.

Banda je otela razne dragocenosti i artefakte, uključujući dijamante i rubine ukupne vrednosti više od 123 miliona dolara. Nakon dugogodišnje istrage, petorica muškaraca iz nemačkog kriminalnog klana priznali su zločin i osuđeni su u maju 2023. godine, dobivši kazne od četiri do šest godina. Iako je policija pronašla mnoge dragocenosti, uključujući mač sa dijamantima, još uvek se traga za mnogim eksponatima koji su nestali.

Bonus video: Pljačka budžeta u Užicu

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar