1
Holandski likovni majstor je imao pomoćnika u ateljeu i junak "zlatnog doba" slikarstva Johanes Vermer ne stoji iza dela "Devojka s flautom" saznao je svet uoči velike izložbe u Nacionalnog galeriji umetnosti u Vašingtonu "Vermerove tajne".
Za života je naslikao tek nešto više od 35 dela, a važi za jednog od najvećih slikara svih vremena. Očarala su tolike dela Johanesa Vermera, kakva su „Mlekarica“, „Devojka sa bisernom minđušom“ ili „Pogled na Delft“. I svaki muzej, počev od londonske Nacionalne galerije, preko Metropolitena, do Luvra diči se slikama s potpisom Jana Vermera. Ali, jedna od brojnih muzejskih institucija koja u svojoj kolekciji čuva četiri Vermerova dela ostala je „uskraćena“ za jedno.
Slika koja je bila ponos vašingtonske Nacionalne galerije umetnosti bila je Vermerova „Devojka s flautom“ (Girl With a Flute). Ovo delo, nastalo u periodu 1665/1675, bila je jedna od četiri slike koju je čuveni vašingtonski muzej čuvao u svojoj kolekciji.
Međutim, spremajući veliku izložbu „Vermerove tajne“ istoričari i istraživači muzeja otkrili su da delo zapravo nije naslikao veliki holandski majstor. Slika je, najverovatnije, delo nekoga ko je pomagao Vermeru u njegovom ateljeu. I ovo otkriće vodilo je još jednom – da majstor holandskog „zlatnog doba“ zapravo nije bio usamljeni genije, što je već vekovima uvreženo mišljenje, već da je imao pomoćnika ili šegrta u slikarskom studiju.
I dok su došli do zaključka da Vermer nije autor, ostala je nedoumica ko je „neimenovani“ umetnik. Stručnjaci Nacionalne galerije umetnosti nisu mogli da uđu u trag podacima o tome da su neki studenti bili registrovani u lokalnom slikarskom udruženju, nikakvim beleškama slikara o tome da su neki prijatelji ili pak članovi porodice dolazili u Vermerov atelje da izučavaju slikarstvo. Bez obzira na to, čelnici muzeja uvereni su 99 odsto, kako su naglasili na pres konferenciji u Vašingtonu, da je slika delo „Vermerove škole“.
– Nije se nikada pričalo o tome da je Vermer imao studio. Oduvek se smatralo da je slikar usamljenik, genije koji je sve sam radio. Znamo da je autor tek nešto više od tridesetak slika. I zašto bi mu onda bio potreban studio – kazala je, kako su preneli svetski mediji, Mardžori Vajzman, kustoskinja koja je na čelu odeljenja Severnoevropskog slikarstva muzeja otvaranja izložbe „Vermerove tajne“, koja je pred posetiocima od pre dva dana.
Izložba je kulminacija dugog istraživanja koje je „omogućila“ pandemija koronavirusa. Nacionalna galerija umetnosti bila je zatvorena od marta 2020. do maja 2021. godine. Vermerove slike su svuda, ne samo u vašingtonskom muzeju, toliko popularne među posetiocima da nije baš „normalno“ da ih skinu sa zidova zarad istraživanja ili eventualno restauracije.
I kada je muzej tokom pandemije bio prinuđen da zatvori vrata, to je stručnjacima pružilo šansu da nekoliko meseci provedu „na miru“ sa slikama, prenosi „Artnet njuz„. Koristeći različite tehnike, od rendgenskih zraka, preko spektroskopije, do mikro analize, i zahvaljujući tim preciznim „procedurama“ izbliza su mogli da prouče sve detalje, ono što se krije „iza kulisa“…
Tim istraživača, koji je činilo sedam kustosa, konzervatora i naučnika, zahvaljujući opsežnoj i dubokoj analizi došao je do zaključka da jedan od “njhovih Vermera zapravo nije Vermer”.
I dok je nekima ovo otkriće bilo potpuno zaprepašćujuće, čelnici muzeja podsećaju da je slika „Devojka sa flautom“ od početka s oprezom „pripisivana“ Vermerovoj kičici. A najbitnije u ovom otkriću jeste što je svet konačno saznao da je u Vermerovom ateljeu radio i neki „misteriozni umetnik“…
Podsetimo, Johanes Vermer rođen je u Delftu 1632, gde je proveo čitav život. Iako protestant 1653. preobratio se u katolicizam oženivši Katarinu Bolne. U braku s njom dobio je jedanaestoro dece. Iako je slikao, jedno vreme radio je i kao diler, prodajući slike drugih umetnika iz Delfta, a sam je za mecene slikao kućne enterijere i prizore iz svakodnevnog života.
Za života ostao je nepriznat, i stalno krpio kraj s krajem. Preminuo je 1675. u 43. godini, a porodicu ostavio u silnim dugovima…
Izložba „Vermerove tajne“ trajaće do 8. januara naredne godine.
Bonus video: Pikasova umetnost