1
Najviše novca na konkursu Filmskog centra Srbije dobila je produkcijska kuća Laze Ristovskog, a komisija je odbila projekte Zdravka Šotre, Srdana Golubovića, Danila Bećkovića, Balše Đoga, Vladimira Tagića...
Upravni odbor Filmskog centra Srbije, na čelu s Miroslavom Lekićem aminovao je odluku Konkursne komisije o dodeli sredstava za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova. Samo četiri filma dobila su novčana sredstva na konkursu, na osnovu predloga komisije, koji je usvojio UO FCS-a na sednici održanoj 9. jula. Odluka je objavljena tek danas.
I dok su tek četiri naslova dobila finansijsku podršku, čak 35 ostvarenja ostalo je bez novčanih sredstava. Među njima čak tri naslova, koje je trebalo da režira Danilo Bećković, a isto toliko i nekadašnji direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić. Odbijeni su, između ostalih, i projekti Srdana Golubovića, Balše Đoga, Ivana Ikića, Radoša Bajića, Filipa Čolovića, Nenada Pavlovića, Bojana Vuka Kosovčevića, Nemanje Ćeranića, rediteljskog tandema Dušan Zorić-Matija Gluščević, Slobodana Skerlića, Vladimira Tagića, Ivice Videnovića, ali i Zdravka Šotre.
Komisija je predložila da se novčana sredstva dodele projektima koji u najvećoj meri ispunjavaju kriterijume za izbor projekata u kinematografiji koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, a najviše sredstava dodeljeno je producentskoj kući Lazara Ristovskog „Zillion film“ i to 57.040.370 dinara. Ubedljivo najviše sredstava izdvaja se za sufinansiranje proizvodnje ostvarenja „Vera Kroner“, čiji scenario potpisuju Zoran Solomun, Vladimir Blaževski i Dragan Marinković, koji će i režirati ovaj naslov. U pitanju je ratna storija o Veri, koja postaje svesna da je potpuno zanemarila ratnu opasnost po nju i njenu jevrejsku porodicu, da bi postala opsednuta idejom da nekuda pobegne.
U obrazloženju komisije FCS-a, koju su činili Marko Novaković, Jovan Marković, Milorad Milinković, Nikola Pejaković i Igor Onič, navodi se da „scenaristički tim svojim iskustvom, sastavom i renomeom potpuno opravdava dinamičnu priču smeštenu u Drugi svetski rat u Novi Sad sa vrlo lepim zapletom i rešenjima situacija koje su postavljeni pred protagoniste“ i dodaje:
„S obzirom da je epoha budžet nije predimenzionisan i uzevši sve u obzir komisija je mišljena da je projekat izvodljiv a scenaristički vrlo prihvatljiv. Autori su komisiju uverili u razgovoru da su vrlo jasno shvatili zahtevnost projekta i njegovu važnost, te isti predlaže za podršku“.
Nešto manje sredstava – 40.000.000 dinara dodeljeno je projektu „Presuda“, čiju režiju potpisuje Vasilije Nikitović, koji je i scenarista uz Dragoljuba Stojkovića i Balšu Labovića. U priči o 50-godišnjem sudskom referentu Rodoljubu, zvanom Panja, koji radi na pečatiranju sudskih presuda kojim one dobijaju legitimitet za izvršenje. Međutim, strogi mu i podmitljivi tast Konstantin, u čijoj kući Panja živi sa suprugom Julijom, daje mu na overu slučaj beskrupuloznog sudskog izvršitelja Dušanića, zvanog Duša koji izbacuje iz stana samohranu majku sa dvoje dece jer ne može da otplaćuje kredit… Po sudu komisije posredi je veoma dopadljiva i angažovana drama s elementima komedije.
„Ova zanimljiva i intrigantna priča obiluje dinamičnim i napetim scenama, uz nekoliko neočekivanih obrta na samom kraju filma. Furiozan ritam naracije u ovom scenariju najavljuje potencijalni filmski hit i osveženje domaćeg bioskopskog repertoara koje potpisuje reditelj prepoznatljivog autorskog rukopisa čiji su pređašnji radovi uneli drugačiji ugao gledanja u našu kinematografiju“.
Nenad Ognjenović, kao scenarista i reditelj filma „Sestra“, dobiće od FCS-a 27.831.480 dinara jer s tim projektom „može da vrati publiku u bioskope“. Scenario se, obrazložila je komisija, bavi zanimljivom temom razorenih porodica, borbe za nasledstvo, ali pre svega manipulacijom, kao i čudnim dubinsko erotskim odnosima.
„Likovi su odlični, zaplet originalan, sve je izvedeno onako kako treba. Za razliku od većine drugih projekata, ovaj ima ono nešto što bismo mogli nazvati ličnom notom. Ovaj tekst ima tu emotivnu upletenost, koju će, nadamo se, publika prepoznati i nagraditi sopstvenim emocijama“.
Projektu „Virus patološke dobrote“ scenariste i reditelja Predraga Ličine dodeljeno je 25.128.150 dinara. Scenario se bavi problemom zagrebačkih urbanih Srba na početku ratova devedesetih. Priča počinje 1983. godine, kada se u stanu profesorke srpskohrvatskog jezika stvara nenadano nag čovek, koji tvrdi da je došao iz budućnosti i da je tu da je spreči da uradi izvesnu stvar zbog koje će, u njegovom vremenu, svet propasti. Usput joj objašnjava šta će se sve dogoditi sa njom za vreme rata.
„Produkciono definitivno izvodljiv, relativno skromnog, ali dovoljnog budžeta, duhovitih i britkih dijaloga, sa odličnom glumačkom podelom, ovaj film će, smatramo, biti jedna od distributerskih poslastica. Posebno što osvetljava temu kojom se do sada niko nije bavio, pogotovo ne na ovakav način“, zaključak je komisije.
Bonus video: Zelenović o Paliću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
