0
“Bajaga i instruktori” su moja kuća. Bez njih niko od nas ne bi ni pojedinačno bio ono što jeste, kaže za Nova.rs Aleksandar Saša Lokner.
Sa čuvenim klavijaturistom razgovarali smo na rođendanskoj proslavi Momčila Bajagića Bajage koja je upriličena povodom 40 godina od izlaska prvog albuma i koncerta ovog benda.
– Sa “Instruktorima” sam 39 godina, a tu prvu godinu sam propustio jer sam bio u vojsci. Naime, Bajaga me je pozvao u bend u septembru 1983, kada je sniman album “Pozitivna geografija”, a ja sam mu odgovorio: “Izvini Baki, 8. oktobra idem da čuvam otadžbinu”. Sledeće godine, sreli smo se u Sarajevu, gde sam bio na turneji sa “Galijom”, definitivno smo se dogovorili da od marta budem član benda. Tako da sam sa albumom “S druge strane jastuka” postao i ostao klavijaturista “Bajage i instruktora” – priča Loki, nekada najmlađi član ovog dugovečnog benda.
U ovoj godini jubileja, priprema se mnogo iznenađenja, a neka od njih su: foto-monografija, zbirka pesama, izložba, reprint prve ploče… I, naravno, koncerti. Prvi je, kao pre 40 godina, 18. aprila u Zagrebu a 21. aprila u Mts Dvorani u Beogradu.
– Jedva čekam žive nastupe povodom godišnjice “Pozitivne geografije”, posebno zato što tada nisam svirao ni u Kulušiću u Zagrebu, ni u Domu sindikata u Beogradu. Sa tog albuma imam mnogo favorita, kao što su “Znam čoveka”, “Poljubi me” ili “Tekila gerila”, pesma koju smo nedavno uvrstili u koncertni program posle mnogo godina. Verujem da će biti nezaboravno – priča Saša Lokner, koji je ostvario zavidnu karijeru i kao kompozitor, posebno u Pozorištu “Boško Buha”.
A šta smatra najvećim benefitom benda “Bajaga i instruktori”, odgovara:
– To je Bajaga. On i kao ličnost i kao autor i sada ima 22 miliona ljudi koji ga slušaju, bez obzira na granice koje su se menjale, države koje su napravljene u okviru one naše. Plus sve raseljene duše po planeti Zemlji od 1990. godine pa nadalje. Nikad niko nije prestao da nas sluša s ovih prostora, odnosno svi oni koji razumeju pesme na ovom jeziku su naša publika i svi oni dolaze na koncerte. I to je ono što je najvažnije. Baki je uspeo svih ovih godina da ostvari kontakt ne samo sa svojom, nego i sa novim generacijama. To je najveća vrednost našeg postojanja – smatra Aleksandar Saša Lokner.
Bonus video:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare