Marković i Grlić o Menclu: Najdraži rođaci iz Češke

Ako ništa ne znate o Česima gledajte filmove Jiržija Mencla, kaže reditelj Rajko Grlić, nekadašnji student čuvene filmske akademije FAMU u Pragu povodom smrti velikog češkog i svetskog sineaste. Njegov praški kolega i prijatelj Goran Marković dodaje da je Mencl “najbolji predstavnik srednjo-evropske samoironije”.

Jirži Mencl, dobitnik Oskara za film “Strogo kontrolisani vozovi” (1967), preminuo je 5. septembra u 83. godini posle duge bolesti. Uz Miloša Formana bio je najistaknutiji predstavnik “češkog novog talasa” koji je zvezdane trenutke doživljavao baš u vreme kada su Marković i Grlić studirali u Pragu.

– Kao student voleo sam njegove filmove rađene po Hrabalovim knjigama, uživao u pozorišnim predstavama koje je radio u „Černohernem divadlu“ u Pragu. Puno godina kasnije imao sam zadovoljstvo ponekad se i družiti s njim, ili tačnije rečeno: smejati se s njim – ističe Rajko Grlić za Nova.rs.

Goran Marković kaže da je Jirži Mencl u svom stvaralaštvu spojio dve oprečne stvari:

– To su neodoljivi humor i melanholično raspoloženje usamljenika. On je najbolji predstavnik srednjo-evropske samoironije.

Kao primer o kakvoj se prirodi radi Marković navodi jedan telefonski poziv.

– Kada sam jednom okrenuo njegov broj, dobio sam odgovor telefonske sekretarice: „Ako imate nešto lepo da mi saopštite, recite to, a ako nemate, onda bolje nemojte reći ništa“ – prepričava Marković.

Rajko Grlić ovako opisuje Mencla:

– Jirži Mencl je bio mudar, lukav, pomalo ciničan i nadasve veseo čovek. Takvi su mu bili i filmovi. Ako ništa ne znate o Česima, gledajte ih i nakon nekoliko imaćete dojam da ste s tim likovima rasli, da su vam to najdraži rođaci.  A to je ono najviše što filmovi mogu učniti za sredinu iz koje dolaze.

Mencl je rođen 23. februara 1938. godine u Pragu, gde je 1962. diplomirao na FAMU. Već sa prvim dugometražnim filmom “Strogo kontrolisani vozovi” (1966) doživeo je svetsku slavu.

Film je nastao prema romanu čuvenog književnika Bohumila Hrabala s kojim je nastavio saradnju. Zajedno su uradili film “Ševe na žici” (1969) koji je slavljen na zapadu (Zlatni medved u Berlinu), i oštro kritikovan i zabranjen u tadašnjoj komunističkoj Čehoslovačkoj. Režirao je i “Zločin u devojačkoj školi” (1968), “Hirovito leto” (1968), “Služio sam engleskog kralja” (2006), a njegova čuvena komedija “Selo moje malo” (1985) bila je nominovana za Oskara za najbolji strani film.

Kao gost je prvi put režirao u Narodnom pozorištu u Beogradu 2007. „Vesele žene vindzorske“ Viljema Šekspira. A četiri godine kasnije zajedno sa Božidarom Đurovićem postavio je operu Sergeja Prokofjeva “Zaljubljen u tri narandže”. U Beogradu je bio i 2012. kada je sa Piterom Bogdanovičem otvorio 40. Fest. Tom prilikom mu je uručen Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.

Glumio je u oko 80 filmova, dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, bio je član Akademije filmske umetnosti i nauka i jedan od osnivača Evropske filmske akademije.