0
Preplavljen sam osećanjima i pomalo uplašen što sam dobitnik Nobelove nagrade. Moj rad, pre svega i prevashodno, i stremi tome da bude literatura i to je jedino što je bitno, prva je reakcija 119. laureata Nobelove nagrade za književnost Juna Fosea.
Počeo je ovaj umetnik da piše kada mu je bilo 12 godina. Već tad su iz pera tog norveškog tinejdžera „izlazile“ poeme i kratke priče. Ali, posle decenija i decenija koje je proveo pred praznim papirom, umetnik koji je krajem septembra proslavio 64. rođendan, sebe još uvek vidi kao tog klinca…
– Na mnogo načina, sebe vidim kao nekog dvanaestogodišnjeg dečaka koji sedi i piše. Još tad, na početku, pisanje sam video kao neko skrovište, kao nešto što mi daje zaklon, sklonište, utočište od svega. Tako je i danas – govori često pisac, kojeg su odavno nazvali „novim Ibzenom“.
Voli da citira Hajdegera i njegov stav da se „umetnost prosto desi“. Norveški književnik i dramski pisac, čiji su romani objavljivani kod nas, a komad „Ja sam vetar“ izvođen još 2011. na Tvrđava teatru u Smederevu u režiji Stevana Bodrože, često je zato isticao da je za njega pisanje zapravo slušanje:
– Ni sam ne znam šta slušam, ali slušam! I čini mi se onda kao da se pisanje samo od sebe dešava. Nekad imam osećaj da je ono što pišem već zapisano i stoga sve to moram što pre da stavim na papir, kako ne bi nestalo.
Uoči velikog dana u životu čoveka koji je izumeo „Fosov minimalizam“, dakle i pre nego što je ovenčan najvećim književnim priznanjem na svetu, osvrtao se često na uspehe svojih komada, romana, eseja, knjiga za decu, pesama…. I na prevode svojih dela na desetine stranih jezika:
– Trudim se da ne mislim mnogo o tome kako će knjiga biti prihvaćena. Ono što mi je važno jeste da pišem što bolje i što istinitije. I, naravno, da knjiga bude objavljena. Ali, sećam se, kad sam počinjao bilo mi je veoma bitno šta će drugi reći o mom radu. I kad bih pročitao kritiku, samo sam mislio o onim lošim stvarima koje su izrečene zaboravljajući sve dobre ocene. Shvatio sam, posle mnogo godina, da u principu ne treba čitati kritike – priznao je u razgovoru za magazin „Granta„.
I pre Nobela Fose je iza sebe imao pregršt priznanja. Među njima su francuski Orden umetnosti i književnosti, Ibzenova nagrada, Priznanje Švedske akademije, Evropska nagrada za književnost… A kad je britanski dnevnik „Telegraf“ svojevremeno pravio listu 100 najvećih živih genija današnjice Jun Fose našao se na 83. mestu.
– Sećam se da je prošlo dosta vremena pre nego što sam dobio prvu nagradu. Ali, kad su me 1997. pozvali da mi kažu da sam dobio Aschehoug priznanje, jedno od najvažnijih u Norveškoj, bio je to jedan od trenutaka u životu na koji sam najponosniji. Do sada sam dobio mnogo nagrada i zbog svake sam bio srećan. Čini mi se kao da su one dokaz da svoj život nisam zalud potrošio. Eto, bar sam napisao nešto što je nekom, kad je pročitao bilo dobro.
Bonus video: Alfred Nobel
