Piše Maja Uzelac – Korisničko iskustvo: Korisnici života

- Ili ih nazvati potrošačima? Shopping lanci preferiraju ovaj izraz - zadovoljavaju se ovih dana formom.

Nije im do suočavanja sa suštinama. Mnogo je to komplikovano.

Traže neprijatelje u odstupanju iz ponašanja jata. Solidarnost je velika reč i čini ih nepobedivim.

Prže te pogledom ako im se priključiš bez maske e da bi je za pola sata svi skinuli jer koktel. Ne možeš da cevčiš prosecco s maskom. To je barem jasno.

Koja je onda suština mera?

Pa

Trening građanske poslušnosti. Izopštavanje drčnih. Odbacivanje kurčevitog tkiva. Ignorisanje svakog ko bi tu po svom.

A pričam o ljudima koji se hvale inteligencijom i otporom Režimu. Ali kom?

Jer režim je ovih dana globalan. A njemu nepripadanje znači nešto malo kompleksnije od pljuvanja onog na vlasti.

Čaršija oduvek priznaje samo one koji igraju po njenim pravilima.

Pa ti onda smeju: čak i da uspeju. Ako su se dugo i samopregorno trudili oko interesa ostalih ćelija sistema.

Ko je išao sam po svom, može samo da se jebe. (Što, okej, nije mala stvar).

Nek mu je dostignuće ko kuća, nije teško zatvoriti oči.

Napraviti se ludim. (Da li ova kuća postoji? – Ja je ne vidim. – Ti? – Ni ja.

Ova kuća ne postoji.

Hajde da je izbrišemo iz Vikipedije.)

Korisnici života život ispipavaju kao slepci slona iz one basne – ne slona. Nego samo rep, nego samo surlu. To im bude dosta, jer ovo je biće nešto veliko, treba to obići. Noge bole.

Donose zaključke naučnim terminima, za anale te dodeljene particije opisuju. Bivaju oštroumni u očima svog domaćinstva i komšiluka.

Imaju ulogu.

Njima dosta.

Više ne traže.

Jer ne misle ni da im pripada.

Možda su u pravu.

Onom pripada ko je u stanju da zna to. I da zahteva.

_ _ _

Ljudska rasa tako provodi vreme u vaganju. Odmeravanju svojih pokreta pogleda reči grimasa

E da ne bi bila shvaćena pogrešno

Kao da posledice mogu biti veće od onih koje im svakako sleduju. Msm – smrt je bar zagarantovano ljudsko pravo svih nas.

Ostala, ispostaviće se, e pa jbg nisu.

A sramota? Nekad je bila gora od smrti. Ali tu vrstu junaka zbrisao je, očito, liberalni kapitalizam.

Sad treba prosto preživeti uz najveći procenat dobiti.

Stoga vaganje. Utapanje. U masu

Davljenje

Bez roptanja

Neoglašavanje: Davim se

Ne

Mirnim pogledom iznad maske

U more

Samo

Ponireš

I misliš: dobro je.

Moglo je i više da boli.

.

A bol

Ko će reći više ljudima

Bol služi da upozori na pogrešno stanje

Bol je koristan

Isto plemenit

Kad ga preroniš, o tebi pišu

Ono:

Kako se kalio čelik.

(ideološke konotacije na stranu.)

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.