0
Važno nam je da pričamo o neodustajanju, maštanju i stremljenju ka sopstvenim ciljevima. Posebno želimo da ohrabrimo one koji hoće da rade za svoju lokalnu zajednicu i tako vrate kulturu u mesta u kojima se dugo ništa tog tipa nije desilo, kaže Maja Šuša.
Piše: Nikola Marković
Na desetom izdanju Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, od 29. juna do 2. jula očekuje nas 29 kratkih igranih filmova iz 20 država u takmičarskom programu, koje je odabrala umetnička direktorka i selektorka festivala, glumica Maja Šuša. Povodom jubilarnog festivalskog izdanja, s ovom umetnicom smo razgovarali o dosadašnjoj istoriji Bašta Festa, onome što nas čeka ove godine i značaju manifestacije u Bajinoj Bašti.
Ove godine čeka nas 29 filmova u zvaničnoj festivalskoj selekciji i dva u revijalnoj. Koliko je ove godine bilo prijava, kako je tekao proces selekcije i šta vam se najviše svidelo u odabranim ostvarenjima?
– Moram priznati da nam je bilo jako važno da ovogodišnja selekcija bude snažna, raznovrsna, neobična i da se filmovi pamte i prepričavaju, s obzirom da je prvi veliki jubilej – deseti festival. Nadam se da smo u tome i uspeli, s obzirom da kada bacim pogled na spisak filmova koje će publika u Bajinoj Bašti gledati, zbog svakog sam presrećna i iznova se obradujem što će biti deo našeg ovogodišnjeg programa. Proces selekcije je išao kao i do sada, predselekcija od prijavljenih oko 600 filmova, pa sužavanje broja dok se ne dođe do te cifre od 25-30 filmova koji čine naš takmičarski program.
Slogan ovogodišnjeg festivalskog izdanja je TI MOŽEŠ SVE(T). Šta za vas lično i za organizacioni tim znači taj slogan, šta predstavlja i simbolizuje?
– Želeli smo da pošaljemo poruku i lekciju do koje smo mi došli nakon desetogodišnjeg rada na festivalu. I definitivno stojimo iza toga da ogromnim radom, trudom i entuzijazmom može sve da se postigne. Važno nam je da pričamo o neodustajanju, maštanju i stremljenju ka sopstvenim ciljevima. Posebno želimo da ohrabrimo one koji hoće da rade za svoju lokalnu zajednicu i tako vrate kulturu u mesta u kojima se dugo ništa tog tipa nije desilo.
Kako ocenjujete ovogodišnju domaću selekciju? Nakon deset godina gledanja velikog broja domaćih kratkometražnih ostvarenja, primećujete li napredak u kvalitetu ili možda specifičan razvoj određenih estetskih trendova u domaćem kratkom metru?
– Moram priznati da se sa našom generacijom desio veliki bum u kratkom filmu i da su tada sve češće kratki filmovi domaćih autora počeli da putuju po festivalima širom sveta i osvajaju nagrade. Čini mi se da je sa postojanjem veće dostupnosti tehnike, a i drugih autorskih filmova, mladim autorima lakše da dođu do filma kakav žele. Ono što je veoma primetno i meni posebno drago je da ima sve više ženskih autorki – rediteljki, scenaristkinja, direktorki fotografije. Ove godine u selekciji imamo četiri veoma zanimljiva i autentična domaća filma, a to su „Fitness Jim“ Ognjena Isailovića, „U ramenima“ Tare Gajović, „Vodi me, gde god“ Nikole Polića i „Samo ovaj svet“ Petra Lakića.
Vi i Jovan započeli ste festival kao veoma mladi – sada već u tridesetim godinama, da li na drugačiji način nego nekada osećate vezu sa umetnicima i umetnicama koji su još uvek na fakultetu ili tek počinju karijere? Kakav odnos gradite s ovim mladim ljudima tokom i nakon festivala?
– Na svu sreću, kod nas se mladim umetnicima ljudi nazivaju bar do 45. godine. Šalim se, naravno, sada je ta veza drugačija, ranije su na festival dolazile naše kolege i drugari, a sada smo mi u situaciji da na neki način otkrivamo mlade filmske autore i velika je čast i odgovornost biti u toj poziciji. Meni je najvažnije da ih ohrabrimo i lišimo bilo kakvog straha za svoje buduće karijere. Bašta Fest je takav festival da se dolaskom u Baštu širi ta velika porodica, svi ostajemo u kontaktu i prijateljstva i saradnje sa Bašta Festa se stvarno razvijaju godinama. Dogodi se specifična pozitivna i oslobađajuća energija za ta četiri dana.
Tu je i vaša glumačka generacija s kojom ste stasavali, a koji su sada već etablirani i rade punom parom na filmovima i serijama. Kako s njima sagledavate značaj Bašta Festa, koliko im je ova manifestacija pomogla u formativnim godinama?
– Nema lepše stvari nego kad mladi glumci i reditelji dobiju svoje prve nagrade na Bašta Festu. Uvek mi bude dirljivo kada nekom možemo da pružimo vetar u leđa, potvrdu i prostor da prikažu svoje filmove i da ih vide drugi filmski autori i šira publika. Kako smo mi stariji, a i festival više raste, posebno nam je važno da je ta vidljivost sve veća i uvek ćemo fokus festivala stavljati na mlade autore i glumce.
Koliko je vama lično desetogodišnje iskustvo Bašta Festa pomoglo da se razvijete i sagledate svet filma i serija iz nekog drugačijeg ugla od čisto umetničkog?
– Mnogo. Perspektiva organizacije filmskog festivala je jedan potpuno drugačiji nivo industrije od onog kreativnog. Pomogla mi je i da se ohrabrim i počnem da se interesujem za ostvarivanje u drugim kreativnim poljima, pa smo tako prošle godine dobili finansije od Filmskog centra Srbije za kratki igrani film čiji sam scenario pisala. Sigurna sam da to ne bih znala da uradim da iza mene nije toliko pogledanih kratkih filmova. Rad na festivalu mi je pružio i mnogo putovanja, festivala i koleracija sa ljudima iz filmske industrije iz celog sveta, što je veoma značajno za otvaranje vidika i širenja slobode i u kreativnom stvaralaštvu.
Bonus video: Dragana Varagić – „Naš sin“ mi je drag, kao glumica moram da razumem likove