0
Na protestima su Milanove poruke veoma žive: govornici ga citiraju, ljudi nose transparente sa njegovim stihovima, na mrežama se dele citati iz njegovih intervjua. Milan je stvorio muziku i poeziju koja je ostala za sva vremena, ali neodvojivi deo njegovog bića je bio i aktivizam, želja i volja da svojim delovanjem pokuša da promeni na bolje okolnosti koje ga okružuju, kaže Maja Maričić, predsednica Upravnog odbora Zadužbine Milana Mladenovića (ZMM) i njegova dugogodišnja partnerka.
Maja Maričić je u intervjuu za „Danas“ koji je uređen povodom klipova pesama „Karavan“, „Zajedno“, „Just Let Me Play Some Modern R’n’R Music“… koji su se pojavili na ZMM profilima na društvenim mrežama u jeku građanskih protesta „Srbija protiv nasilja“, rekla da su time želeli da „podsete ljude na Milanove reči, koje su, nažalost, ponovo veoma aktuelne.“
– Sigurna sam da bi Milan danas bio uz svoje sugrađane na ulicama jer ovo je borba protiv zla i nepravde protiv kojih se i sam borio dok je bio živ. Pesma “Zajedno“ je nastala 1992. godine a objavljena je na albumu “Neko nas posmatra“ (1993) na kom su, kao i na prethodnom (“Dum Dum”, 1991), gotovo sve pesme direktno inspirisane dešavanjima s početka devedesetih. Imena koja se nabrajaju na početku su imena stvarnih ljudi, Milanovih drugova, koji su, uglavnom zbog prisilne mobilizacije, napustili zemlju. Milan je, svojevremeno, posle deset dana služenja vojnog roka uspeo da izdejstvuje da ga proglase nesposobnim jer nije mogao sebe da zamisli da godinu dana umesto gitare drži pušku u ruci. Dakle, nije živeo sa strahom da će završiti na ratištu. Ali bio je duboko nesrećan što je oko njega sve manje ljudi koji mu znače i što Beograd ostaje bez svojih najboljih generacija. Bolelo ga je i što je imao sve manje sagovornika – rekla je Maričićeva i dodala:
– Mnogi nisu hteli ili smeli da se usprotive onome što se dešavalo oko nas i u naše ime već im je ratnohuškački narativ koji se plasirao i obistinjavao postao nova normalnost. Osećao je potrebu, a i dužnost i odgovornost prema brojnim ljudima koji su voleli njegovu umetnost, da pusti glas. U pismu koje mi piše 1993, dok sam zbog studija bila u Francuskoj, kaže: “Danas sam malo živahnuo i bio na probi. Jedino što me drži je muzika. Idemo i sviramo i osećam se kao da smo u nekoj prosvetiteljskoj misiji: Kliment i Naum, Ćirilo i Metodije. Tim ljudima je stvarno lakše posle koncerta, a i nama. Bar to nije uzaludno!
Na pitanje kakav je bio Milanov odnos prema protestima kojih je ovde bilo mnogo tokom devedesetih, istakla je da je devedesetih, osim svima dobro poznatog učešća na YUTEL-ovom koncertu za mir i angažmana sa Rimtutitukijem, bio učesnik brojnih antiratnih protesta, kao što su paljenje sveća za Dubrovnik u Pionirskom parku ili Crni flor, protest protiv rata u BIH, između ostalih.
– Podržao je i studentske proteste 1992. Posebno mu je bilo stalo da ljudi “s druge strane” saznaju da u Beogradu ima ljudi koji ne podržavaju agresiju koja se sprovodi. I saznali su. “Dum Dum” je jedini spot iz Srbije koji se u to vreme emitovao na HTV-u, fanovi iz Sarajeva nam danas pišu da im je bilo podnošljivije da prežive opsadu slušajući nove EKV albume koji su se u paketima humanitarne pomoći probijali do njih. Bilo im je lakše jer su znali da postoji neko ko saoseća sa njima i protivi se ratnim strahotama kojima su izloženi – rekla je Maja Maričić.
Celokupan intervju možete pročitati na portalu „Danas“.
Bonus video: Otkrivena spomen ploča posvećena Milanu Mladenoviću