3
Srećni smo bili kada smo po sletanju u Beograd videli da je situacija sa koronom mirna, da ljudi ne nose maske, osetili smo slobodu, kažu za Nova.rs slavni baletski umetnici Lusia Lakara i Metju Golding, koji večeras u 20 časova nastupaju sa komadom "Fordlandija" na Velikoj sceni Madlenijanuma u okviru 19. Beogradskog festivala igre.
Ovo je njihova prva samostalna predstava koju potpisuju kao Teatar Dormund, a nastala je u danima kada ih je pandemija razdvojila i sprečila da izvode svoju umetnost. „Fordlandija“ je priča o snovima i utopijama. O koronavirusu i onome što je pandemija oduzela umetnicima. Ona govori o žudnji za igrom, partnerom, scenom.
Lusia je prvi put u Beogradu, dok je Metju već bio u srpskoj prestonici kada je nastupao u baletu „Don Kihot“. Do pandemije su krstarili planetom, koferi su im uvek bili spremni za put, ali im je kuća uvek bila baza gde crpe energiju. Ona ima sedmogodišnju ćerku, on četvorogdišnjeg sina, i spaja ih ljubav i umetnost.
– A onda se dogodila pandemija, ja sam bila u Španiji, a Metjua u Amsterdamu. Ta razdvojenost, nemogućnsot da nastupamo, stvorili su ovu predstavu. Tako je rođena „Fordlandija“. Nismo znali šta se dešava niti dokle će sve to trajati. U radu smo videli spas. U umetnosti nema ograničenja, ona je simbol apsolutne slobode jer pruža mogućnost da u potpunosti izrazimo svoje emocije i želje. Daje nam šansu da damo od sve najbolje od sebe – objašnjava Lusija, velika baletska zvezda.
Rođena u baskijskom gradu Zumaja, i čim se otvorio prvi baletski studio u njenom mestu, posvetila se igri. Profesionalno nastupa od 15. godine kada je debitovala kao članica Baleta Viktora Uljatea u Madridu. Nakon četiri sezone provedene u ovoj trupi, odlazi u Balet Marseja kod Rolana Petija, kao prvakinja baleta. Dobija angažman u San Francisko baletu, a 2002. postaje prvakinja Državnog baleta u Minhenu. Iste godine, dobija Nagradu Nižinski, a potom i Nagradu Benoa za umetničku igru za ulogu Tatjane u Krankovom „Onjeginu“. Na Gala koncertu svetskih baletskih zvezda u Sankt Peterburgu 2011. imenovana je za igračicu decenije.
U „Fordlandiji“ su kreirali scenske i filmske slike sa video umetnikom Altinom Kaftirom i četiri koreografa, koje se spajaju u umetničko delo koje stapa u jednu celinu njihovu igru i slike. U koreografiji Ane Hop, predstava segmentom „Tišina“ koje prikazuje njihovu razdvojenost i u samljenost u izolaciji, a potom u delu koji je nazvan „Blizu“ na Šopenovu muziku, njihovo spajanje nakon duge pauze. Intimnost okupljanja savršeno prikazuje igra na koreografiju Jurija Posokova.
Treći deo je koreografija „Fordlandija“ Španca Huana Arkesa na muziku islandskog kompozitora Johana Johansona.
– On je napisao je delo o utopiji i gradu duhova Fordlandiji, i ta muzika je bila kao san, adekvatna za ono što nam se dogodilo sa koronom koja nas postavlja an svoje mesto kao što se priroda izborila u Fordlandiji – kaže Metju Golding.
Rođen je kanadskoj provinciji Saskačeven. Profesionalno obrazovanje započinje sa 14 godina u Kraljevskoj baletskoj školi u Vinipegu, odakle odlazi u Kirov akademiju u Vašingtonu. Sa 16 godina osvaja zlato na Takmičenju u Lozani, što mu je dalo priliku da školovanje nastavi u Kraljevskoj baletskoj školi u Londonu. Laureat je nagrade sa takmičenja Youth America Grand Prix u Njujorku, 2002. godine. Podmlatku kompanije Američkog baletskog teatra priključio se 2003, a glavnoj trupi godinu dana kasnije. Tri godine je bio prvak londonskog Kraljevskog baleta. Stalni je gost Hong Kong baleta.
Lusija i Metju svoje snove nastavljaju kroz senzualnu igru po oblacima na Arkesova koreografiju „Grupa prašine“ a koregoraf Kristofer Vildon vodi ih do vrhunca njihovih snova u delu „Posle kiše“ kojim se ovo delo završava.
Sa ovom predstavom Lusija i Metju su prokrstarili Evropom, izveli su je u više od 30 gradova a kritika ih je obasula pohvalama.
– „Fordlandija“ poručuje da ima nade i da, uprkos svim nevoljama, ne smemo da odustanemo od verovanja u snove. I utopija može da postane java. Sve zavisi samo od nas – poručuju Lusija i Metju.
Metju ukazuje da je srećan što su osnovali svoju trupu jer mogu samostalno da odlučuju o svemu.
– Umetnost je polje gde možemo bez ikakvih ograničenja stalno da se usavršavamo. Što više dajemo, utoliko smo bogatiji – smatraju čuveni umetnici i ne kriju radost što su deo Beogradskog festivala igre i jedva čekaju da podele svoju umetnost i emocije sa publikom.
Bonus video: Otvaranje 19. Beogradskog festivala igre