0
Američka pesnikinja Luiz Glik dobitnica je Nobelove nagrade za 2020. godinu, saopšteno je danas iz Švedske kraljevske akademije u Stokholmu.
Nobelova nagrada pripala je američkoj pesnikinji za njen „nepogrešivi poetski glas sa izuzetnom oštrom lepotom koja pojedinačno postojanje čini univerzalnim“, navodi se, između ostalog u obrazloženju.
Luiz Glik (77) dobitnica je i Pulicerove nagrade za poeziju 1993. godine. Zanimljivo je da je u prognozama na listama kladionica imala kvotu 25:1, kao i američki pesnik srpskog porekla Čarls Simić.
BREAKING NEWS:
The 2020 Nobel Prize in Literature is awarded to the American poet Louise Glück “for her unmistakable poetic voice that with austere beauty makes individual existence universal.”#NobelPrize pic.twitter.com/Wbgz5Gkv8C— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 8, 2020
Luiz Glik je 118. dobitnik u istoriji dodele ovog priznanja. Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901. godine i smatra se najvećim književnim priznanjem u svetu. Nagrada se, prema želji iz testamenta Alfreda Nobela, dodeljuje „za najbolje delo na polju književnosti idealističkog usmerenja“. Iako se ponekad dodeljuje za određeno književno delo, u većini slučajeva to je priznanje za celokupan rad laureata. Nagrada koju dodeljuje Švedska akademija nauka sastoji se od diplome koju laureatu uručuje švedski kralj i novčanog iznosa od oko milion evra.
Među čuvenim dobitnicima su Tomas Man, T. S. Eliot, Vilijem Batler Jejts, Vilijam Fokner, Rabindranat Tagore, Herman Hese, Radjard Kipling, Ernest Hemingvej, Alber Kami, Semjuel Beket, Česlav Miloš, Aleksandar Solženjicin, Gabrijel Garsija Markes, Mario Vargas Ljosa, kao i naš jedini nobelovac Ivo Andrić, kome je nagrada uručena 1961. godine za roman „Na Drini ćuprija“ i sveukupno delo.
Događalo se da nagradu i podele dva autora, kao 1904. godine kada je ona pripala Frederiku Mistralu i Hozeu Ehegareju ili 1917, kada su nagradu podelili Karl Gjelerup i Henrik Pontopidan i oba puta je takva odluka Nobelovog komiteta bila ishod kompromisa.
Izbor dobitnika neretko je bio i predmet spora u javnosti, a najsvežiji je prošlogodišnji, kada je nagrada pripala austrijskom piscu Peteru Handkeu. Dobar deo javnosti usprotivio se odluci Nobelovog komiteta, ističući autorove veze sa režimom Slobodana Miloševića i podršku tokom devedesetih godina. Iste godine nagrada je uručena poljskoj spisateljici Olgi Tokarčuk, ali za 2018. godinu, kada nagrada nije dodeljena zbog seks skandala u Švedskoj akademiji.
I odluka da nagrada za 2016. godinu bude dodeljena Bobu Dilanu takođe je izazvala buru u delu javnosti. Dok su neki zamerali na tome što je nagrada dodeljena kantautoru, drugi su odluku Nobelovog komiteta doživeli kao priznanje pesniku i jednom od najuticajnijih glasova svoje generacije u umetnosti. Sam Dilan nije se pojavio na dodeli nagrade, nego ga je „zastupala“ američka muzičarka i pesnikinja Pati Smit, koja se, prilikom izvođenja Dilanove pesme na dodeli u Stokholmu, rasplakala preplavljena emocijama.
U prognozama u medijima uoči dodele moglo se čuti da će u Švedskoj akademiji ove godine, nakon serije potresa, verovatno opreznije birati i odlučiti se za neko od imena koje ne seje kontroverze, pa su se kao favoritkinje spominjale američka spisateljica Džamejka Kinkejd, kanadska pesnikinja i esejistkinja En Karson, te Maris Konde, francuska autorka poreklom sa Gvalalupea.
Ovogodišnji laureati Nobelove nagrade za književnost, kao i za medicinu, hemiju i ekonomiju, prvi put nakon 1944. godine neće putovati u Stokholm na uručenje priznanja zbog epidemije koronavirusa, saopšteno je krajem septembra iz Švedske akademije nauka. Laureat će nagradu primiti u svojoj zemlji, uz obavezan televizijski prenos.
