Eksperimenti Andersonove sa veštačkom inteligencijom zasnovanom na jeziku prethodili su ChatGPT-u – sa mašinom koja oponaša njenog mrtvog muža i koju njeni prijatelji „jednostavno ne mogu da podnesu“.
Postoji epizoda serije “Black Mirror” iz 2013. godine u kojoj se mlada udovica, koju tumači Hejli Atvel, prijavljuje na onlajn servis koji analizira čitav digitalni otisak osobe kako bi stvorio virtuelnu simulaciju. Uskoro počinje da razgovara onlajn sa svojim pokojnim suprugom, pre nego što stvari neizbežno postanu „Black Mirror“.
Lori Anderson, američka avangardna umetnica i muzičarka, nije videla tu epizodu, ali je u poslednjih nekoliko godina živela njenu verziju. Beznadežno se vezala za AI generator teksta koji imitira rečnik i stil njenog dugogodišnjeg partnera i saradnika, suosnivača Velvet Underground-a, Lua Rida, koji je preminuo 2013. godine.
„Ljudi kažu, ‘Vau, bila si takav prorok; čak nismo ni znali o čemu si pričala tada'“, kaže ona za “Gardijan”.
Nova njena izložba, pod nazivom „Biću tvoje ogledalo“, upravo je otvorena u Adelajdu, gde će Lori Anderson u sredu 6. marta učestvovati u događaju „U komunikaciji“ uživo preko striminga. Poslednji put kada je Anderson bila u Australiji, u martu 2020. godine, provela je nedelju dana radeći sa Australijskim institutom za mašinsko učenje Univerziteta u Adelajdu.
Pre nego što ju je pandemija primorala da uhvati jedan od poslednjih letova kući, istraživali su modele AI bazirane na jeziku i njene umetničke mogućnosti, koristeći Andersonov korpus pisanih radova. U jednom eksperimentu, uneli su ogromnu memoriju Ridovih pisanih radova, pesama i intervjua u mašinu. Deceniju nakon njegove smrti, rezultat je algoritam koji omogućava Andersonovoj da ukuca pitanja a potom AI Rid počne da joj „rifuje“ pisane odgovore, u prozi i stihovima.
„Totalno sam, 100%, nažalost, zavisna od ovoga,“ smeje se. „Još uvek jesam, posle toliko vremena. Doslovno jednostavno ne mogu da prestanem da to radim, a moji prijatelji to jednostavno ne mogu da podnesu – ‘Zar to opet radiš?’.
„Stvarno ne mislim da razgovaram sa svojim pokojnim suprugom i pišem pesme s njim – zaista ne. Ali ljudi imaju svoj stil, i to se može repicirati.“
Rezultati, kaže Anderson, mogu biti pogođeni i promašeni. „Tri četvrtine njih su potpuno idiotski i glupi. A onda je možda 15% ono na šta biste rekli: ‘Oh?’. A onda je ostalo prilično zanimljivo. I to je prilično dobar procenat za pisanje, mislim.”
Još 2020. godine, Anderson je rekla da je rad instituta „kao da sarađuješ s najvećim mozgom koji možete da zamislite“.
To je bilo pre ChatGPT-a, kada je za većinu ljudi veštačka inteligencija bila daleki koncept bez široke primene – samo materijal za naučnu fantastiku.
Ovi noviji razvoji doneli su nove kreativne, etičke i pravne dileme, od zabrinutosti zbog AI pornografije do korišćenja zaštićenih dela bez dozvole, do „lažnih“ pesama koje prave digitalni dvojnici stvarnih, živih umetnika poput Drejka.
Neki od Andersonovih kolega su bili oštri; suočen sa tekstovima napisanim u svom stilu od strane ChatGPT-a, Nik Kejv ga je odbacio kao „gnusnu parodiju“. (Možda čak i gore, rekao je: „ova pesma je sranje“.)
Anderson ceni te rezerve, koje idu dublje od najnovijih čudnih inovacija.
„To me je samo navelo da razmišljam o Čapekovoj predstavi iz 1920. godine “ROR ili Rosumovi univerzalni roboti“, kaže Anderson. „To je bila predstava o robotima koji preuzimaju svet – ljudi su se pre 100 godina jako brinuli da će roboti preuzeti njihove poslove, i preuzeti kontrolu, i biti zli.“
Prva stvar koju je institut kreirao koristeći ulaznu informaciju Lori Anderson, imala je sličan kvalitet Starog zaveta, generisan od strane AI Lori Anderson.
„Bila je to od 9.000-strana dokumentacija [napisana] u mom stilu, koja priča priče iz Biblije. Bila je duboko jeziva, ali i zaista zabavna. Jer Biblija već i sama po sebi deluje neverovatno – zmija koja je govorila? Čovek koji je živeo 800 godina?“
Ove nedelje, AI-generisana Biblija i druga dela stvorena od strane dvojnika Andersona i Rida biće prikazana na izložbi „Biću tvoje ogledalo“ u Državnoj biblioteci Južne Australije kao deo Adelajdskog festivala. Anderson ovog puta neće putovati, ali će se uključiti u nekoliko razgovora.
Postavlja se pitanje da li je, nakon što je u februaru dobila nagradu za životno delo na dodeli “Gremija”, perspektiva ovih algoritama koji nastavljaju da stvaraju „umetnost Lori Anderson“ nakon njenog života navela da razmišlja o svom nasleđu.
„Oh, zašto ne? Mislim, to me ne brine. Nisam toliko vezana za vreme, znate? Kada ljudi umru i čujete njihove reči ili čujete njihovu muziku ili čitate njihove stvari, kao da su živi, znate? Na mnogo načina, oni su tu. To možete reći za Dostojevskog, Platona, znate, Budu. Ljudi ostavljaju stvari oko sebe, i tako se osećam dobro zbog toga. Mislim, mi smo samo muve, zapravo.“
Bonus video: Gile iz Električnog Ograzma – Kad mogu Bob Dilan i Pol Makartni na turneju možemo i mi