0
Lojd Prajs, jedan od pionira rokenrola, preminuo je u 89. godini, preneli su svetski mediji.
Američki pevač i autor hitova kakvi su „Lawdy Miss Clawdy“ ili „Stagger Lee“ umro je u domu za stare u Nju Rošelu od komplikacija izazvanih bolešću, sa kojom se dugo nosio – dijabetesom, izjavila je sa agenciju AP njegova supruga Žaklin Prajs.
Lojd Prajs, koji je uvršćen u Rokenrol hol slavnih još 1998. godine na trećoj ceremoniji odavanja počasti muzičkim legendama, bio je jedan od poslednjih „dinosaurusa“ posleratne muzičke scene u Nju Orleansu. Takođe, pripadao je generaciji pionira, uz Fetsa Domina i Dejvida Bartolomjua, koji su svojom muzikom predvideli promene koje će se desiti u popularnoj kulturi, odnosno meteorski uspeon rokenrola od polovine pedesetih godina prošlog veka. I bio je, kao deo njuorleanske muzičke scene, jedan od prvih Afroamerikanaca koji će uspeti da dopre i do belačke publike.
Rođen je 1933. godine u Keneru u Luizijani, kao jedno od 11 dece. Od malena, kako to biva u gotovo svim crnačkim porodicama, pevao je u crkvi i naučio da svira klavir. Ali, kao tinejdžer, radeći u ribljem restoranu, čuo bi od lokalnoj disk-džokeja kako stalno izgovara frazu „Lawdy Miss Clawdy“, koja će ga toliko inspirisati da ju je pretvorio u svoj prvi hit. Uz pomoć Fetsa Domina na klaviru, pesma „Lawdy Miss Clawdy“ se 1952. godine „zacementirala“ na prvom mestu R&B top liste. I ne samo to – taj singl prodat je u tiražu od milion primeraka i postao je rok standard. Svoje viđenje Prajsove pesme ponudili su, između ostalih, Elvis Prisli i Litl Ričard.
Samo što je postao zvezda mobilisan je polovinom pedesetih godina u ratni pohod u Koreju. Po povratku sa ratišta napisao je 1957. jednu od svojih najupečatljivijih pesama – „Stagger Lee“, koja se dve godine kasnije našla na prvom mestu Bilbordove pop liste. Jedna od „najmilozvučnijih“ numera o ubistvu, kako su je svojevremeno okarakterisali muzički kritičari, bila je inspirisana stvarnim događajem – dvobojem dvojice crnaca Lija Šeltona i Bilija Lajonsa u kome je Lajons izgubio život.
Prajs je potpisao i hitove „Personality“, „I’m Going To Get Married“, „Lady Luck“, „Question“…
Poznat po svom „toplom“ tenoru i jednako toplom osmehu sasvim prigodno, pozivajući se i na naslov njegove pesme „Personality“ mediji su ga „krstili“ u „Gospodina ličnost“.
Bio je daleko ispred svog vremena, s obzirom da je imao svoju izdavačku kuću čak i pre Frenka Sinatre, bio je vlasnik svojih izdavačkih prava, a sam je sebi bio i agent i menadžer. Uprkos uspehu, doživljavao je silne diskriminacije po rasnoj osnovi, a bilo je zabranjeno da njegovim koncertima prisustvuje „mešana“ publika. I često je o tome sa čime je kao crnac bio prinuđen da se suočava i govorio. Poslednji put prošle godine, kada je u jeku bila borba pokreta „Black Lives Matter“, podsetili su američki mediji.
Posle takozvane „britanske invazije“ na Ameriku u vidu „Bitlsa“ i „Stonsa“ nije više bio fokusiran na sopstvenu muziku, proširivši svoja polja interesovanja. Sa svojim poslovnim partnerom Haroldom Loganom pokrenuo je početkom šezdesetih i noćni klub u Njujorku, ali i diskografsku kuću „Double L Records“. Upravo su oni dali prvu šansu mladom i talentovanom Vilsonu Piketu.
Takođe, uz promotera Dona Kinga organizovao je čuvene boks mečeve između Džoa Frejzera i Muhameda Alija 1973, odnosno Alija i Džordža Formana godinu dana kasnije.
Čitavu deceniju, sve do polovine osamdesetih živeo je u Nigeriji, a po povratku u Ameriku nastanio se u Njujorku. Često je išao na zajedničke turneje sa svojim Litlom Ričardom i Džerijem Lijem Luisom.
– Veoma važan deo istorije rokenrola. Prajs je bio zvezda pre Litla Ričarda. Za pesmu „Lawdy Miss Clawdy“ iz 1952. se može sasvim legitimno reći da je bila prvi rok hit. Neverovatan talenat – napisao je na Tviteru gitarista i član Springstinovog „I strit benda“ Stiv van Zant na vest o smrti Prajsa.
„Nikada nisam pio, pušio, konzumirao drogu, niti sam imao neke loše navike. I taksirao bih kada nisam imao za hranu. Nikada me nije zanimala slava. Imao sam 23 hit ploče, ali nije mi bilo bitno da sledeće ploča mora da bude hit. Nisam imao potrebu, kao neke moje kolege, da budem neko. Samo sam želeo da budem ja“, kazao je Lojd Prajs u jednom intervjuu 1998. godine.
