1
Hrvatski pisac Ante Tomić bio je deo “Noći knjige” u Beogradu i tom prilikom predstavio je novi roman “Nada”, ali je govorio i o filmu sa Rajkom Grlićem “Svemu dođe kraj” čija će premijera biti u Puli.
Kako je ispričao, često dođe i zajedno sa rediteljem Rajkom Grlićem šeta Beogradom, a tokom jedne takve šetnje pre par godina pao je dogovor da rade film „Svemu dođe kraj“.
– Hodali smo preko Dorćola i on je rekao: “Šta misliš da radimo scenario po Krležinom romanu “Na rubu pameti?”” Koji obojica jako volimo. Rekao sam: “Da, to je super stvar, to moramo raditi” – prisetio se Tomić.
Premijera filma “Svemu dođe kraj” biće 11. jula na otvaranju Filmskog festivala u Puli, a pisac je napomenuo da bi to možda mogao biti poslednji Grlićev film.
– Sa njim sam napravio četiri ostvarenja i svako je bilo “poslednje”. Voli tako da napravi dramu. “Karalula” je bio poslednji film, pa smo radili “Neka ostane među nama”, pa “Ustav Republike Hrvatske”, pa ovo. I svaki put je rekao: “Ovo je moj poslednji film” – rekao je Tomić.
Dvojica autora imaju i jedan nesnimljeni film, a scenario su napisali po piščevoj čuvenoj knjizi “Čudo u Poskokovoj dragi”.
– Obojica mislimo da je taj scenario najbolja stvar koju smo napisali, ali se ispostavilo se da je takva priča preskupa, sa previše likova i lokacija, pa smo se mučili da sakupimo novac da se snimi. U nekom trenutku smo prelomili i rekli – kad ne možemo da snimimo skupi film sa puno glumaca, hajmo da snimimo jeftin, i onda smo napravili “Ustav Republike Hrvatske”. Taj film je nastao sa divnim, neprežaljenim Nebojšom Glogovcem (1969-2018) – prisetio se pisac.
Tomić priznaje da ne dolazi na snimanja, da to nije njegov posao jer je “snimanje filma nešto najdosadnije što postoji”:
– Dva sata čekate da se postavi svetlo, ton i statisti da bi snimali dve minute. Gnjavaža mi je da radim sa ljudima i volim pisanje zato što je to samotnjački posao, gde si sam svoj sluga i gospodar, i nemaš nikoga drugoga okriviti ako ne ide. Dosta sam povučena osoba. Postao sam pisac jer mi se nije dalo da govorim. Zato su novine moja prva i najveća ljubav. Volim da se obraćam velikom broju ljudi. Nešto se dogodilo. Danas sam pisao o tome. Sutra će to izaći. Prekosutra ćemo svi zaboraviti šta je to uopšte bilo. I opet iz početka. Prolaznost tog posla, stalno stvaranje i zaborav – meni je divno. Ne treba pisati za večnost, već za sadašnjost.
U knjizi “Nada”, kako objašnjava, govori “o stvarima koje izazivaju puno besa”, kao što je problem arapskih izbeglica, zbog kojih se „svi boje da će promeniti Evropu i uništiti stari način života.
– Oko toga se govori sa nekom nepomirljivošću. Ljudi su zauzeli strane i ne mogu ih promeniti. Onda sam ja u priči pokušao to sve nekako okrenuti i pomiriti – rekao je pisac za „Tanjug“.
Prema njegovim rečima, „uvek nas plaše drugačiji ljudi, izaziva nam nelagodu“.
– U ovoj knjizi sam pokušavao da budem pomirljiviji, bolji. Moje stajalište je tu jasno, ali sam se trudio da ne osuđujem nikoga. Bio je izazov pričati priču u kojoj nikoga neću osuđivati – naveo je Tomić.
Napomenuvši da ljudima danas nedostaje dobronamernosti, Tomić je dodao da ga zaprepašćuje u komentarima na društvenim mrežama „količina besa i zlobe“:
– Učini mi se da nisam znao kakvi su ljudi dok se nije pojavio Fejsbuk. Ljudi su baš gadni. To mi je obeshrabrujuće. Otkrilo mi je ljudsku prirodu koju nisam želeo upoznati.
Povodom izjave Grlića da je film „Svemu dođe kraj“ „umočen u hrvatsku stvarnost“, Tomić je dodao da ona „nije drugačija od srpske stvarnosti“.
– Ona je dosta loša. To je priča o nekom društvu u kome se dogodio slom vrednosti, u kome je pohlepa uništila društvo. Situaciju kod Krleže da bogati privrednik ubije nekažnjeno četiri siromaha, a strada čovek koji se pobuni zbog toga, je nešto što smo prepoznali kao današnju priču. Videli smo da ljudi naprave najgnusniji, najteži zločin i svejedno hodaju ulicama. A stradaju pravednici, ljudi koji primećuju da se događa nešto nakazno, čudovišno, pogrešno. To je nešto u čemu svi živimo, to je gorka stvarnost – naveo je pisac.
Bonus video: Ante Tomić o romanu Nada – Hteo sam da ispričam priču o Mediteranu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare