Uvod u "Stairway to Heaven", jedan od najvećih hitova grupe Led Zeppelin, nije plagijat i nema povrede autorskih prava, izričita je presuda koju je početkom ove nedelje doneo sud u San Francisku nakon maratonskog procesa po tužbi kalifornijske grupe "Spirit". Time se, međutim, ne iscrpljuje poduža lista pesama jednog od najpoznatijih rok bendova za koje njenog gitaristu i glavnog kompozitora Džimija Pejdža sumnjiče da je "pozajmio" poneki rif, pa i doslovno ukrao cele pesme, potpisujući ih kao svoje.
Pesma „Taurus“ kalifornijskog benda „Spirit“ napisana je 1968, tri godine pre nego što su se Džimi Pejdž i pevač Robert Plant potpisali ispod „Stairway to Heaven“. I dok se hit sa četvrtog albuma benda Led Zeppelin i dalje nalazi na svim značajnijim listama najvećih rok pesama svih vremena, bend „Spirit“ je gotovo zaboravljen.
Autor „Taurusa“, gitarista Rendi Vulf, preminuo je 1997. godine, ali su zastupnici njegovih naslednika 2016. pokrenuli sudski proces, sa namerom da dokažu da je gitarski uvod ukraden. U prilog tome objašnjavali su i da su dva benda nastupala zajedno nakon nastanka pesme i da je Pejdž mogao da čuje uvod, dodajući da pesme imaju i sličan raspored akorda. Ispostavilo se da su, posle maratonskog procesa, samo dvoje od 11 sudija bili uvereni da je Pejdž prosto opelješio kalifornijske muzičare. Da je bilo drugačije, izgubili bi milione.
Ali, postoje i očigledniji primeri, koji se decenijama provlače po društvenim mrežama. Pojedini korisnici, poput clashboy1977, Eda Esposita ili Normana Zavlandida, složili su ih lepo jedne uz druge, i sve se čuje. Pejdž i društvo su, biće, najviše voleli da „pozajmljuju“ i kradu od bluzera i kalifornijskih bendova. Nekad i doslovno. Ili, kako to primećuje magazin „Rolingstoun“, „Led Zeppelin izgleda da radi po principu da je bolje tražiti oproštaj nego dozvolu“.
En Brendon, pišući „Babe, I‘m Gonna Leave You“ krajem pedesetih godina, možda je mogla da pretpostavi da će je otpevati neko poput Džoan Baez (1962), ali nije mogla ni da sluti da će njena pesma završiti na debi albumu britanskog benda Led Zeppelin (1969) potpisana sa – Džimi Pejdž. Ona je osamdesetih godina pokrenula sudski proces, nakon čega su na reizdanjima potpisani ona i Pejdž, a dodato je i Plantovo ime (?!). Brendonovoj je, uz potpis, pripao i deo tantijema.
Mag na akustičnoj gitari, Bert Janš, snimio je 1965. tradicionalnu irsku folk pesmu „Blackwaterside“ u svom aranžmanu. Ta pesma, identične gitarske linije i aranžmana, na albumu Zeppelina zove „Black Mountain Side“, a kao kompozitor potpisan je Pejdž. Plant nije potpisan, verovatno jer na njoj nema ni vokala.
Jedan od većih hitova sa ovog albuma ujedno je i najočigledniji primer krađe. Pesmu „Dazed and Confused“ napisao ju je i snimio Džejk Holms 1967. Američki kantautor delio je binu sa grupom Yardbirds (bendom u kojem je Pejdž zamenio Erika Kleptona i tako počeo da se penje stepenicama ka rok nebu) i oni su odlučili 1968. da urade „svoju verziju“. Stihovi i melodija isti su kao original, gitara i bas takođe, a prelazi i „bridž“ su navodno Pejdžovi.
U verziji na albumu Led Zeppelina, stihovi su izmenjeni, ali je melodija ostala ista, s tim što je Pejdž potpisan kao autor reči i muzike. Upitan kako to, Pejdž je mirne duše tvrdio da „original nikada nije čuo“. Holms je prvo odbio da ih tuži za autorstvo, uz reči, „ma neka im je“, ali je 2010. ipak napisao tužbu.
Poravnali su se vansudski, a Zeppelini su na živom albumu „Celebration Day“ pesmu potpisali sa „Pejdž, nadahnut Džejkom Holmsom“. Holms danas, u 81. godini, živi u San Francisku.
Nema sumnje da je Pejdž slušao Edija Kokrana i njegovu „Nervous Breakdown“ (1957). Naslov je isti, stihovi promenjeni, a pesma malo ubrzana, a raspored akorda između rifova je isti. Teško da se radi o omažu jednom od pionira rokenrola stradalog devet godina ranije u saobraćajki tokom turneje po Britaniji.
Stare bluz majstore ne samo da je pljačkao đavo s kojim su potpisivali ugovore na raskršću, odnosno kafedžije, menadžeri i promoteri, nego je to na svoj način radio i Džimi Pejdž svojim „gibsonom“, shvatajući pesme svirane i snimljene negde u vreme kada je rođen kao opšte dobro, za svoje dobro. Ali to je, istina, najteže i dokazati. Legendarni Haulin Vulf snimio je standard „How Many More Years“ (1951), a Led Zeppelin „How Many More Times“ na svom prvom albumu. Stihovi su slični, ali će ljubitelji bluza (iako „tamo sve zvuči slično“) reći da ipak liči baš na Vulfov klasik. A Pejdž da je to rezultat „improvizacije“ na tu pesmu.
Kod Zeppelina se da čuti i „Hunter“ Alberta Kinga iz 1967. Potpisan Pejdž – Bonam – Džons, ali ne i King, iako je stih doslovno upućuje na autora.
A u toj pesmi bilo je i „pozajmica“ iz najbližeg okruženja. Džef Bek, prijatelj i kolega-gitarista iz Yardbirdsa, napisao je „Bolero“, Pejdž je tu svirao ritam gitaru, ali je uredno „preuzeo“ ritam i melodiju i ugradio ih u „How Many More Times“. Bez potpisa Beka. Neka vrsta postmoderne pre postmoderne.
Da ne bude da je sve baš „pozajmljeno“, dve pesme na prvom albumu su potpisane: „You Shook Me“ i „I Can‘t Quit You, Babe“. Obe pesme napisao je veliki bluzer Vili Dikson i jedan od muzičara koje su Pejdž i Plant navodili kao uzore. Ovu drugu godinu dana ranije obradio je i Džef Bek. I potpisao Diksona.
Pesmu „You Need Love“ snimio je Madi Voters 1962, a napisao ju je i potpisao jedan od dežurnih kompozitora „Chessa“, Vili Dikson. Onda su je se dohvatili britanski muzičari. Na Ostrvu su istoimenu pesmu prvo snimili „Small Faces“ (1966), a basista i pevač je potpisali kao svoju: Lejn – Mariot. Iako su stihove su preuzeli od Diksona, a muziku od – Džona Li Hukera. A onda je došla i do Zeppelina. Muzika je originalna, ali su stihovi očigledno Diksonovi, a način pevanja preuzet je od Stiva Mariota. Ali ne možeš protiv legende kakva je Dikson. On je tužio Zeppeline 1985. zbog krađe stihova. Vansudski su se poravnali (čitaj: stari bluzer je zaradio neki novac), a potpisan je i kao autor.
Ko u pesmi „Lemon Song“ sa drugog albuma Led Zeppelin (1969) ne prepoznaje uvodni rif pesme „Killing Floor“ Haulina Vulfa, samo malo ubrzan? Očigledno samo četvorka iz Led Zeppelina. Sva četvorica su se ispod pesme potpisali kao autori. Ko je tačno potpisao gitarski rif kao svoj? Sumnja osnovano pada opet na Pejdža. A stihove, očigledno opet „pozajmljene“ iz Vulfovog klasika? Plant. Na kraju su, nakon presude, dodali i potpis Čestera Barneta (ime iz krštenice Haulina Vulfa) kao koautora. U ovu pesmu je dodato i malo stihova („iscedi mi limun“) iz „Traveling Riverside Bluesa“, koji je Robert Džonson snimio 1937. a gitarska „rešenja“ preuzeta su od Džonija Vintera (iz pesme „Leaving Blues“, 1966). Za to ih niko nije tužio.
Bobi Parker snimio je „Watch Your Step“ 1961. i njen rif nije teško zapamtiti. Ko ne zapamti, može da čuje „blizanca“ na početku pesme „Mobi Dick“ benda Led Zeppelin. Pesmu su potpisala sva četvorica, među njima i bubnjar Džon Bonzo Bonam. A njegovi originalni bubnjevi su, treba reći, istinska vrednost ove pesme.
Vili Dikson napisao je i potpisao i „Bring It On Home“ (1963), a snimio ju je Soni Boj Vilijamson. Zeppelini su je snimili na drugom albumu i potpisali se oni. Stari bluzer tu nije čekao do sredine osamdesetih. Tužio ih je, valjda, čim je video ploču, 1970. I tada su se nagodili van suda.
– Ta stvar sa „Bring It On Home“… Bože, tek nešto malčice preuzeto je iz verzije Sonija Boj Vilijamsona i mi smo to ubacili kao malu posvetu njemu. I onda ljudi kažu „O, ‘Bring It On Home'“ je ukradena – ispričao je Pejdž novinarima kasnije.
Bend „Moby Grape“ snimio je 1967. godine bluzičnu „Never“. Tri godine kasnije, na trećem albumu Led Zeppelina, pojavila se baladična „Since I‘ve Been Loving You“. Prvi stih je direktno preuzet, a u pojedinim delovima je i melodija veoma slična. Ali bi se, uz veliko možda i poštovanje prema jednom od najvećih hitova benda, moglo reći da ju je, eto, ipak napisao tandem Pejdž – Plant.
Buka Vajt 1937. snimio je „Shake Em On Down“. Njegova verzija će kod Zeppelina postati „Hats Off to (Roy) Harper“, omaž savremeniku na Ostrvu. Potpisana kao tradicional, u aranžmnanu Čarlsa Obskjura. Pokazalo se da iza tog „opskurnog“ pseudonima stoji – Džimi Pejdž. A da je struktura melodije identična originalu, s tim što je nešto brža i dodat joj je slajd.
Zeppelini su doslovno preuzeli i pesmu „When the Levee Breaks“ (1929) od Memfis Mini, ali su pored svojih imena ispod njene pesme Pejdž i Plant „velikodušno“ dodali i njeno ime.
Pejdž se svog starog „prijatelja“ Berta Janša setio i na trećem albumu kada je pravio „Bron – Y – Aur Stomp“. To je očigledna prerada Janšove „The Waggoner’s Lad“, ali ju je uredno potpisao Pejdž. Janš ga, istina, nije nikada tužio zbog toga, ipak je u osnovi te pesme tradicional, ali se Džeki Mekši, pevačica iz Janšovog benda Pentangle, požalila magazinu „Rolingstoun“, rekavši da je to „krajnje bahato, maznuti nečiju stvar i potpisati se ispod nje“.
Pozajmice su se, primećuju ljubitelji bluza, nastavile i nakon prva četiri (inače odlična) albuma. Tako, recimo, „Custard Pie“ sa albuma „Physical Graffiti“ sa potpisom Pejdž – Plant više nego „neodoljivo podseća“ na „Drop Down Mama“ Slipi Džona Istiza (1935). Svoju verziju Istizove pesmu „The Girl I Love She Got Long Black Wavy Hair“ (1929) Zeppelini su, inače, snimili za BBC na početku karijere. Nije poznato ko je potpisan kao autor. Ali se zna da je Pejdž u sviranju dodao „kap B. B. Kinga“.
Pesmu „Jesus Make Up My Dying Bed“ Blajnd Vilija Džonsona snimio je i Bob Dilan 1962. (kod njega je potpisana kao tradicional, verovatno zato što mu nije bilo poznato poreklo), a Led Zeppelin su svoju „verziju“ snimili na albumu iz 1975. pod nazivom „In My Time of Dying“. Uprkos sličnosti sa pesmom starog bluzera, i Dilanovom verzijom, pesmu su četvorica Zeppelina potpisali kao jedini autori. Tužbi nije bilo, jer se ova pesma tretira kao javno dobro.
„It‘s Nobody‘s Fault But Mine“ istog bluz autora, snimljena još 1927. godine pojavljuje se i na albumu „Presence“ (1976). Kao autori su potpisani Pejdž i Plant. Valjda samo zato što su akustičnu gitaru zamenili električnom, a rapavi Džonsonov bariton pretvorili u oštri Plantov tenor.
Istina, ima i onih pesama gde su članovi benda preuzimali rešenja od ranijih autora, što nije retkost (Džon Bonam je bubnjeve za „Rock’n’roll“ rešio preuzimajući ritam iz „Keep On Knockin“ Litl Ričarda, što nije nužno plagiranje) i genijalno ih pretvarali ih u nešto sasvim drugačije. Njihova verzija „Traveling Riverside Blues“, recimo, prepuna je takvih detalja.
Upitan za optužbe o plagiranju, Pejdž je, na neki način, priznao novinarima „Rolingstouna“ da su „iskoristili određene slobode“.
– Što se mene tiče, uvek sam se trudio da unesem svežinu u ono što sam koristio – dodao je on.
Sa druge strane, odlične pesme su tu. Slava i novac Zeppelinima takođe.
A epilog bi mogao da se sažme u Plantovu rečenicu, datu u jednom od intervjua na pitanje o „pozajmicama“: „Pa, uhvate te samo ako si uspešan. Takva je to igra“.