Lane Gutović: Bez autocenzure pričao bih kao predsednik

Oni nemaju autocenzuru i zato lupetaju. Ja imam autocenzuru koja je vrlo stroga. Inače bih govorio kao predsednik, u svom maniru zakucao je za Nova.rs glumac Milan Lane Gutović, učesnik Prognane a slobodne Nušićijade koja će biti emitovana od 3. do 5. septembra na TV Nova S.

Ovaj čuveni festival kulture i zabave, humora i radosti koji je proslavio Ivanjicu iniciralo je Udruženje građana KudeS (Inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije) i obnovilo ga 2009. godine u partnerstvu sa lokalnom samoupravom.

Nušićijada je nastala kao filmska smotra 1968. i trajala je do 1972, a u novom formatu kao kolaž festival za sve uzraste sa dobro probranim sadržajem zaživeo je 2010. godine i narednih sedam leta, poslednjeg vikenda u avgustu okupljao je kulturnu elitu iz zemlje i regiona, kao i izvođače iz inostranstva. Sve do 2018. kada je kada je vlast Srpske napredne stranke obelodanila da KudeS, glavni organizator Nušićijade, više nema ingerencije nad festivalom.

– Ja ne znam suštinu sukoba ali ga slutim, zato što su te akcije vrlo slične onima u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Nekakva sličnost postoji, nekakva identičnost. U principu sam na strani onih koji su bliski vlasti ali nisu baš uz nju, koji su malo kritički okrenuti prema vlasti. Jer, ne postoji vlast koja je idealna. Ja koristim taj podatak da nisu baš idealni, i u tom malom procepu koje im fali do idealnog, nalazim mesta da uvek kažem ponešto. Tako shvatam i Nušićijadu, da je jedan vid protesta.

Šta je to ponešto što govorite?

– Biti opozicionar je vrlo naporno i teško. Biti pisac tekstova koji su kritički ili sarkastični u odnosu na vlast podrazumeva čoveka specijalnih osobina. Ja te osobine nemam. Ja govorim samo ono što vidim i što mi se čini nakaznim i nakaradnim. Samo o tome govorim. Ne zato što mislim da će to da se ispravi kada ja budem rekao to, ali će u svakom slučaju onima koji govore to i izgovaraju takve budalaštine da bude podatak da neko ipak sluša to što pričaju. I da, ako imaju neku autocenzuru koju imam ja, da će ta autocenzura njih da obuzda u lupetanju gluposti, laži…

Mislite li da će da se postide?

– Ja se borim, ko što se bore mnogo ljudi. U „Odiseji“ piše: „Je l’ znaš li onoga muža što ostade na borilištu, lica umrljano prašinom, znojem i krvlju, podjednako poražen biva, bar je takav dok trudi se silno, i mesto mu nije među onima što mračni su i strašljivi duše, onima što ne upoznaše ni pobede slasti ni poraza trenutke“. Ovo je pola „Odiseje“.

Zašto ne volite da ste prisutni u medijima?

– Nije da ne volim da govorim za medije, ali ne vidim svrhu. U tom smislu ne volim. Volim da radim neke poslove koji imaju svrhu a taj posao nema baš nikakvu svrhu.

Ovih dana JDP je najavio premijeru Nušićeve jedine drame „Pučina“ u režiji Egona Savina. Vi ste pre četiri decenije igrali glavnu ulogu, prevarenog muža Vladimira Nedeljkovića, u režiji Dejana Mijača. Kakva sećanja nosite na to vreme? 

– To su bili blistavi trenuci Jugoslovenskog dramskog pozorišta. I vrlo se osećam ponosnim što sam i u toj podeli i u toj režiji Dejana Mijača igrao. Imali smo veliki i značajan odjek u javnosti sa tim komadom. Gospodin Mijač je izborom teksta učinio da se jedan zamračeni deo Nušićevog spisateljskog rada osvetli. On nije poznat kao tragičar, pokušavao da bude tragičan. Međutim, ispadao je ili banalan ili onako tragično smešan, ali ne smešan na ovaj način koji se slavi Nušić, nego na drugi način. Gospodin Mijač je otkrio šifru kojom će da reši tu tragediju i to je i uradio. Ne znam kako će gospodin Savin da završi to, ali verovatno će da bude dobro.

Kada možemo da očekujemo da vas vidimo na sceni?

– Pecam, ne znam. Niko ništa nije radio, a ni sada ne radimo. Dogovorili smo nešto za repertoar za septembar, međutim sve je to palo u vodu. JDP je otkazao te predstave i prebacio za oktobar zbog toga što očigledno svi uslovi nisu učinjeni od strane Ministarstva za kulturu ili koga već, ne znam ko to radi. Ništa nisu učinili, jer igrati predstavu osim entuzijazma potrebna je i neka finansijska dobit. Gospodin Dušan Kovačević je rekao da se samo sa 70 odsto popunjenosti gledališta daje pozitivan rezultat pozorištu. Kako to misle da postignu sa ovim izborom rastojanja sedišta 1, 5 do dva metra? Kolika bi to sala trebalo da bude da primi pet stotina gledalaca? Pa to bi u Sava centru trebalo da bude.

Prognanu a slobodnu Nušićijadu, pod sloganom „Ako ne govorimo sad, biće dockan“ ( Branislav Nušić, „Sumnjivo lice“) osim na TV Nova S, možete pratiti i na društvenim mrežama kao i na Jutjub kanalu festivala Nušićijada.