Uverenje, poštenje, sloboda i istina reči su koje su se najčešće čule na tribini posvećenoj Milanu Mladenoviću, tekstopiscu, kompozitoru i vođi grupe Ekaterina velika, večeras na tribini u Narodnoj biblioteci Srbije, gde se čuva njegova zaostavština.
„Poštenije nisam mogao da potrošim godine“ naslovljen je razgovor u kojem su učestvovali predsednica Upravnog odbora Zadužbine „Milan Mladenović“ i njegova dugogodišnja prijateljica Maja Maričić, frontmen grupe Partibrejkers Zoran Kostić Cane i član UO Zadužbine, rok novinar i autor knjige „Mesto u mećavi“ Aleksandar Žikić i pisac Saša Ilić, inače zaposlen na odeljenju Narodne biblioteke Srbije gde se čuva zaostavšina vođe EKV.
Razgovor je moderirala Milena Đorđijević, predstavljajući učesnike razgovora kao „prijatelje i dugogodišnje saradnike Milana Mladenovića“.
– Prvo mi pada napamet uverenje sa kojim je sve to radio. Jedna baš dobra energija da okupi ljude. Popravljač sveta. A ovo što mi radimo je samo to da se ne zaboravi, i on i cela ta grupa, pošto pljušte neke interpretacije koje su nebitne – rekao je Zoran Kostić Cane o Milanu pred večerašnji razgovor o njemu i predstavljanje Zadužbine.
Milan kao ličnost i umetnik, njegova poetika (promene), odnos prema ideologijama i politici, bendu, popularnosti i publici, o shvatanju EKV i Milanovih stihova danas, a pre svega njegov odnos prema pesmama, muzici i životu, bile su teme kojih su se učesnici dotakli u razgovoru uživo prenošenom na profilima Narodne biblioteke na Fejsbuku i Instagramu.
Cane je napomenuo da, kada se govori o Milanu Mladenoviću, tu „nije samo reč o muzici, nego o životu u muzici“.
– Sjajan pevač, sjajan gitarista, sjajan pevač, sve je to okej. Ali on ima stav. Oduvek je imao stav i bio je jako ozbiljan u svemu tome. Gledao je kako da prođe sa svojom muzikom, a da ne mora da je proda – rekao je Cane i ocenio: „Lako smo ga izgubili“.
Žikić je na to dodao da ga „neki nikada nisu ni imali“.
Zoran Kostić Cane i Aleksandar Žikić Foto: Goran Srdanov/Nova.rs- Milan nam je ostavio mnogo razloga za ponos i kajanje. Da budemo ponosni što smo bili deo njegovog okruženja i što možemo da razumemo ono što nam je ostavio, a da se kajemo što nismo bili dovoljno tu za njega kada smo mu bili najpotrebniji, tu mislim na kulturnu sredinu – rekao je Žikić.
Maja Maričić ispričala je da frontmena EKV nije zanimalo šta misli „javnost“, ali jeste šta misli njegova publika, te da je uvek „bio dosledan svojim stavovima, svojoj poetici i svojoj publici“.
Saša Ilić podsetio je na Mladenovićev „geopoetički tekst“ kao uvod u album „Angel‘s Breath“, govoreći i o njegovoj političnosti i antiratnom osećanju.
– Smrt fašizmu, sloboda čoveku. Milan nije bio u fazonu nacionalnosti… Za njega su svi ljudi bili isti. Delimo se na dobre, loše i glupe – rekao je Cane, na šta je Maja Maričić dodala da je on bio „građanin sveta“.
Žikić je govorio i o religijskom okviru njegovih stihova i muzike, iako je Mladenović sebe definisao kao agnostika.
Milena Đorđijević nabrojala je šta se sve čuva među stvarima koje je Zadužbina „Milan Mladenović“ poverila Narodnoj biblioteci. Pored rukopisa, tu su i lična dokumenta, lična dokumenta, indeks, radni sto… Među rukopisima je i pesma „Mali mrav“, koju je Milan napisao u osnovnoj školi. Maja Maričić ispričala je da je Milan još tada pisao pesme, a da je za jednu od njih, kada je imao 12 godina, dobio je nagradu u Sarajevu, a ona je i objavljena u zbirci posvećenoj deci Vijetnama.
Učesnici razgovora upitani su i da odaberu neki od Mladenovićevih stihova kojima bi opisali realnost danas. Žikić se odlučio za „gore u nama je bujica reči“ („Jesen“), Ilić za „u svakom porazu, ja sam video deo slobode“ („Zemlja“), Cane za „ovaj grad nije mogao bolje“ („Zajedno“), a Maja Maričić odlučila se za stihove iz pesme „Zabranjujem“: „Zabranjujem sve zamke vaše podlosti, zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj“ i nadovezala se sa: „Probudi se, pokreni se“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare