0
Umetnici su iseljeni iz BIGZ-a i traže novi prostor, oni iz Matrijaršije su, nakon što im je u požaru uništen prostor, pribežište pronašli u Kvaki 22, gde su zatekli i umetnike iz Barake iseljene ranije iz prostora u Starom gradu. KC Grad preselio je programe na internet, u obližnjem Magacinu ima i živih programa, a u novosadskom CK13 i KC Labu sadržaje su prilagodili epidemiološkim merama. U Dorćol Platzu održavaju se trenutno samo izložbe i predstave pred ograničenim brojem ljudi u publici, a nezavisno pozorište Le Studio zatvoreno je od kako je počela pandemija i u međuvremenu je ostalo i bez prostora. Tako, otprilike, danas u Beogradu i Novom Sadu rade mesta posvećena nezavisnoj umetnosti.
Muzičari, vizuelni i drugi umetnici, koji su doskora koristili studija i ateljee u zgradi BIGZ-a, u potrazi su za novim prostorom u kom će moći da nastave da stvaraju. Novi prostor traže i umetnici upućeni na Matrijaršiju.
Matrijaršija izgorela
Požar sa barake u komšiluku na Karaburmi krajem marta ove godine proširio se i na prostor u kom je bila Matrijaršija i vatra im je uništila radionicu za sito štampu sa kompletnom opremom i deo arhiva. Kada je požar ugašen, umetnici su ušli da spasu šta se od umetničkih dela spasti moglo i preneli su ih sa Karaburme u neformalni kulturni centar Kvaka 22 u Ruzveltovoj ulici, odakle su im ponudili pomoć dok se ne snađu.
Matrijaršija već sedam godina okuplja vizuelne umetnike, male izdavače, ilustratore, umetnike posvećene nezavisnoj produkciji. Stvaranju radove kojima nema mesta u velikim lancima distribucije, organizuju brojne radionice, festival nesvrstanog stripa „Novo doba“ i „Fijuk“, sajam malih izdavača knjiga, grafika i stripa, povremeno i koncerte, sarađuju sa kolektivom Art Brut Srbija, umetnicima iz regiona, organizacijama osoba sa invaliditetom, sa mladima sa smetnjama u razvoju… U izgorelom prostoru su pored arhive vizuelnih radova imali i biblioteku. Sada to sve stoji i umetnici okupljeni oko ovog neformalnog kulturnog centra u potrazi su za novim prostorom.
Kvaka 22: Mi naš prostor doživljavamo kao kuću
– Ono što su uspeli da izvuku iz Matrijaršije preneli su kod nas, tako da su kod nas dole u galeriji, a što se tiče BIGZ-a, bio sam u pregovorima da dođu i neki bendovi odande, ali bi to smetalo komšijama. A što se nezavisne scene i prostora za stvaranje tiče, mislim da u gradu samo Magacin i Kvaka trenutno nešto rade. Ali i mi smo, iskreno, poslednjih godinu dana u punom kapacitetu radili samo u junu i desetak dana septembra, kada je na terasi svirao Stray Dogg, i bilo je par filmova i izložbi. Prošle godine imali smo možda sedam-osam izložbi, a to nam je malo u smislu produkcije, pošto se kod nas inače nedeljno dešava i po sedam dana programa. Sve je stalo, jer se naš program zasniva na učešću, a i galerijski program takođe smo odložili. Čekamo sad da vidimo kakve će biti epidemiološke mere i šta nam omogućavaju – kaže Luka Mihajlović, osnivač Kvake 22.
Situacija sa koronavirusom odražava se i na atmosferu.
– Mi naš prostor doživljavamo kao kuću, tako ga i posetioci doživljavaju, a takva atmosfera je malo narušena zbog epidemije. I sam sam preležao virus, a ljudi ne shvataju koliko je sve to u stvari gadno. U decembru smo pravili jednu humanitarnu izložbu i stalno smo morali da opominjemo ljude da nose maske, da drže distancu, i onda je ta atmosfera sterilna, kao da si došao u apoteku, a ne na izložbu, da se vidiš i popričaš sa ljudima. Par umetnika kod nas radi i sopstvenu produkciju i to je to za sada, jer ne želimo da dovedemo nikoga u rizik, a i atmosfera da neko na ulazu kontroliše da po petoro ljudi ulazi u galeriju, sa izložbama bez otvaranja, sve je to malo nategnuto – slikovit je Mihajlović.
Kvaku 22, u kojoj se održavaju izložbe, filmske večeri, koncerti, a povremeno i predstave, vodi zajedno sa još pet-šest ljudi. To što programa nema utiče i finansijski na njihov rad.
– Nemamo nikakav izvor finansiranja, ono se zasniva na učešću publike, godinu dana smo bez primanja, tako da su se neki ljudi orijentisali na to da rade neke druge stvari. Radimo ono što nam je interesantno, vodimo se time, biramo nešto što je u komunikaciji sa mladima… – objašnjava Mihajlović.
Umetnici iz Barake, posvećeni filmu, videu i vizuelnim umetnostima, donedavno su koristili prostor u vlasništvu opštine Stari grad, ali su morali da se odatle isele i njih nekoliko počelo je takođe da radi u Kvaki.
– Ljudi iz Barake kod nas drže školu filma. To smo počeli prošle nedelje, videćemo kako će se to dalje odvijati, tako da se nešto ipak dešava. Ali ukupno gledano, ne znamo šta nam je činiti, jer je situacija takva da ne može da se planira bilo šta. Pričali smo o tome da možda prebacimo programe na internet, ali u tome ne vidimo mnogo smisla. U vreme interneta ima svakako dosta sadržaja, tako da ne verujem da publika čezne za tim, nego čezne za socijalizacijom i konkretnim susretima – zaključuje Mihajlović.
KC Grad: Umetnici u galeriji, programi na internetu
A u Kulturnom centru Grad u Savamali su u poslednjih godinu dana programe preselili mahom na internet i zadovoljni su time kako se oni odvijaju. Već sa početkom pandemije pokrenuli su program i platformu „Alonetogether“ za onlajn razgovore sa etabliranim umetnicima i predstavljanje mladih stvaralaca, ne samo iz zemlje nego i iz regiona, pa i šire.
– Program „Alone Together“ je i dalje u toku. U međuvremenu smo pokrenuli i „Videodrum“, koncertni magazin uživo, koji povezuje muzičke scene iz Pule, Ljubljane, Zagreba i Beograda. Pored toga, u toku je i drugi ciklus „Artist iz Residence“. To je program u okviru kog smo, umesto realizacije klasičnih izložbi, galerijski prostor ponudili umetnicima. Nova grupa umetnika je tu na dva meseca i stvaraju u prostoru galerije na spratu, a na kraju će biti organizovana i njihova izožba. Taj prostor je, kada je pokrenut taj program, bio prazan i to nam se činilo jedino smislenim – kaže Jelena Pavlović iz produkcije KC Grada.
U KC Gradu su letos, kada je to moglo, imali nekoliko koncerata pred publikom, ali novih živih programa za sada nema, s obzirom na mere protiv širenja koronavirusa. Bašta je otvorena, ali u KC Gradu navode da ne žure i u sve ulaze sa oprezom.
Magacin: Ponovo programi
Nedaleko odatle, u kulturno-društvenom centru Magacin u Kraljevića Marka, za sutra uveče najavljeno je izvođenje predstave „O s(a)vesti – esej u pokretu o Dadi Vujasinović“ u režiji i izvođenju Sanje Krsmanović Tasić, rediteljke Hleb teatra, a za dan kasnije i predstavljanje umetničkog video projekta „Alternacije u toku“ grupe umetnika iz Beograda i Roterdama, koji su u prvoj nedelji aprila koristili podrumski prostor Magacina.
– Dosta programa je u toku. Redovno se održavaju treninzi i časovi plesa u plesnoj sali, projekcije filmova, kao i predstave, poput onih kakve radi Isidora Stanišić iz Bitefa. U toku je i snimanje dva filma. Jedan film snimaju studenti Fakulteta savremene umetnosti, a drugi je kratki film jedne holandske rediteljke… Trenutno nema izložbi u Ostavinskoj galeriji, ali se i one održavaju. Donedavno se osetilo da je programa manje zbog pandemije, ali smo uspeli da ih vratimo. Programi se polako umnožavaju, naš prostor koriste i mačevaoci za treninge, tu je i indijski ples… – priča Ana Obradović, koordinatorka programa za april u Magacinu.
Sve to zvuči dobro, ali treba imati na umu da i u prostorima Magacina vode računa o primeni mera protiv širenja koronavirusa, pa je preporučeni maksimalni broj osoba koje istovremeno koriste, na primer, centralni prostor do 28, malu scenu do 17, a plesnu salu do 15.
Dorćol Platz: Predstave i izložbe
U Dorćol Platzu se, kada je situacija redovna, kao u nekoj vrsti neformalnog kulturnog centra održavaju festivali i koncerti, književne večeri i tribine, programa ima svakodnevno. Ali je to za sada na čekanju, s obzirom na mere. Sa druge strane, publika može tenutno da vidi izložbe i pozorišne predstave.
U međuvremenu je ovaj prostor postao i dom Galeriji O3ONE. Ova galerija uselila se tu nakon početka pandemije, a u međuvremenu je sa uspehom održano više izložbi. Sledeća postavka će, kako navode u Dorćol Platzu, moći da se vidi od subote. Pored toga, redovno se igraji i komadi Reflektor teatra, takođe pred ograničenim brojem gledalaca.
Le Studio ostao bez prostora
Nezavisno pozorište Le Studio je do pandemije, pored uvek dobro posećenih predstava u njihovoj produkciji, u sali u Poenkareovoj ulici programe proširio i na koncerte muzičara sa kojima su sarađivali, kao i glumaca koji su izvodili kabaretski program. Ali sada ničega od toga nema.
– Kada je počela pandemija, zatvorili smo pozorište zarad prevencije širenja virusa. U međuvremenu smo ostali i bez prostora. Sada neki od nas rade onlajn, bilo da drže časove ili sviraju – kaže Sanja Maljković, scenograf i jedna od osnivača ovog teatra.
CK13: Rođendan u
Foto: CK13
Članovi Udruženja CK13 sledećeg utorka slave godišnjicu osnivanja ovog neformalnog kulturnog centra u Novom Sadu. Međutim, rođendan dočekuju prateći vesti o epidemiološkim merama i nastoje da bar neke programe održe. Prošle godine su zbog pandemije morali da otkažu regionalnu književnu koloniju, koncerata skoro da nije ni bilo, a opšta situacija odrazila se i na izostajanje nekih projekata.
Dvorište CK13 Foto: CK13
– Tokom celog vanrednog stanja prošle godine bili smo zatvoreni, radili smo malo letos, jer smo programe mogli da održavamo u bašti, a cele jeseni smo se trudili da se prilagodimo merama. Tokom cele zime, sve do marta, imali smo samo onlajn programe, uglavnom diskusije na društveno-političke teme i poneki književni program. Sad u martu smo uspeli da održimo jedan filmski ciklus, par književnih večeri i seminar. To su oni programi koji moraju da budu unutra, ali da njima ne prisustvuje više od 20 ljudi zbog mera. Potom opet celog meseca nismo imali ništa, a sledećeg utorka planiramo manji program povodom rođendana, u bašti. To neće moći da bude koncert, nego neka vrsta događaja koji će okupiti do 40 ljudi. I u dvorištu najčešće organizujemo projekcije igranih i dokumentarnih filmova, književne večeri ili debate – kaže Đorđe Majstorović, zadužen za odnose sa javnošću u CK13, dodajući i da su pandemija i situacija koja ju je pratila uticala i na to da „smanje kolektiv“.
KC Lab
U Novom Sadu poslednje četiri godine radi i KC Lab, „mesto susreta i eksperimenta za samozaposlene profesionalce, kreativne grupe i kompanije koje deluju na polju kreativnih ekonomija, socijalnog preduzetništva i kulture“. Stanislav Drča iz ovog kulturnog centra podseća da su pre pandemije imali i redovne programe, pa i umetničke rezidencije u ovom prostoru, ali dodaje da su sada svi sadržaji svedeni.
View this post on Instagram
– Radimo u skladu sa merama. Gledamo da ti programi koje imamo budu manjeg obima, a održavaju se na otvorenom, u bašti ili na terasi. To je i prilika da stavimo neki dinar u džep autorima, bilo da su u pitanju muzički programi, filmske večeri ili tribine, jer treba misliti i na njih, a ne samo na prostore. Dolaze ovde i ljudi koji eksperimentišu sa novim medijima. Veći programi su nam odloženi, jer oni zahtevaju i više ljudi, pa je sve to za sada na čekanju. Nadamo se da će od maja možda biti malo bolja situacija – navodi Drča.