Dvadeset pet godina nakon objavljivanja, osvrćemo se na jedan od najboljih filmova braće Koen ikada - komediju iz 1998, “Veliki Lebovski” (The Big Lebowski).
“Veliki Lebovski” je jedan od onih filmova koje horde obožavaoca često citiraju, ponekad nakon nekoliko krigli piva u prepunom pabu. Ipak, ekscentrična komedija braće Koen iz 1998. godine je mnogo više od privlačnih delova dijaloga, ona je i pametna, kao bilo šta što je ovaj par napisao pre ili posle. „Lebovski“ je bio potpuni promašaj na blagajnama po izlasku 1998. godine, ali danas to ne biste pogodili.
Ključ za briljantnost “Velikog Lebovskog” je uloga Džefa Bridžisa kao Džefa Lebovskog – poznatijeg svojim prijateljima kao Djud (The Dude), bivši roudi Metalike, u Los Anđelesu tokom 90-ih. Bridžis ulazi u „lenju“ kožu svog lika tako prirodno, da pomislite svaki put da je on sam takav privatno. Postoji osmišljena suptilnost i dubina njegovog lenjog junaka. Djud živi u polu-trajnom stanju iznemoglog, skromnog blaženstva. To je zato što je on zapravo zadovoljan onim malim što ima u životu, on je savršeno zadovoljan svojim bednim dvosobnim stanom, svojim raspalim automobilom i beskrajnim noćima koje je proveo u kuglanju sa prijateljima.
Bilo da postoje na ekranu ili na stranicama knjige, većina likova je definisana njihovim željama, stvarima koje im nedostaju, koje još nemaju. Ovaj tip ništa posebno ne želi. „Veliki Lebovski“ govori o stavu, tu nije bitna priča koja uključuje otmicu, novac za otkup, porno kralja, povučenog milionera, odbeglu devojku, policiju Malibua, ženu koja slika dok je gola, i poslednji čin nesporazuma između vijetnamskih veterana.
Ovo je zaplet i dijalog koji su možda samo braća Koen mogla da smisle. Samo mirna ruka usred ludila omogućava im da sve to drže zajedno, to i bogatstvo njihovog vizuelnog pristupa.
Opšte je poznato da je Djud inspirisan stvarnim čovekom po imenu Džef Daud, publicistom koji je igrao ključnu ulogu u lansiranju „Blood Simple“ (1984), prvog filma u opusu braće. U pitanju je visok tip, čupav i ponekad promenljivog raspoloženja kao Džef Lebovski, iako mnogo motivisaniji, kažu oni koji ga poznaju.
U filmu, Djudovi partneri u kuglanju su Volter Sobčak (Džon Gudman) i Doni Kerabatsos (Stiv Bušemi). Volter, čak i viši od Djuda, je ponosni vijetnamski veteran i strateg ove trojice. On i Djud nikada ne pominju politiku. Doni je njihov krotki pomoćnik, uvek korak iza velikih momaka. On kaže možda tri kompletne rečenice u filmu, sve kratke, i često ga prekida Volter koji mu govori da začepi… Srećan je što postoji na ivici njihove slave.
Inspiraciju za sporedne likove možda možemo pronaći u romanima Rejmonda Čendlera. Okruženje južne Kalifornije, milioner, kidnapovana žena, ćerka boema, izvršitelji, policajci koji poznaju heroja po imenu, sve se to može naći kod Čendlera. Djud je u izvesnom smislu Filip Marlou, ne u svojoj energiji ili fokusu, već u kodu po kojem živi. Ovim zlobnim ulicama hoda čovek koji ne dozvoljava da mu se piša po tepihu. „To neće proći“, kaže on. Djud ne laže, krade ili vara. On želi ono što je ispravno.
Koenovi su oduvek imali izvanredan vizuelni stil, težeći preplavljujućim arhitektonskim detaljima – dugim hodnicima, čudnom unutrašnjom dekoracijom, nametnutim perspektivama, usamljenim vidicima, jezivim gradskim pejzažima. U „Velikom Lebovskom“, njihova glavna lokacija je kuglana, a njihove dominantne boje mogu se opisati kao narandžasta i tirkizna.
Jedan od kolega kuglaša je Hesus Kintana (Džon Turturo), čovek koji se pretvorio u umetničko delo. Još jedan trio sporednih likova, Nihiliste, koje predvodi Piter Stormare (glumac koji je igrao čoveka koji hrani Bušemijevo telo u drobilicu za drva u „Fargu“). Značajnu ulogu igra Filip Sejmor Hofman, kao Brant, obožavani pomoćnik Velikog Lebovskog.
Film govori o smirenosti Džefa Lebovskog u suočavanju sa promenama. Udaraju ga, vode ga, lažu i vređaju. Njegov ćilim je popišan i njegov auto zapaljen. Zavodi ga žena koja želi samo njegovo seme. Da bi se izlečio i očuvao celim, kao i Buda, on se fokusira na “veću sliku”.
Da li je zabrinut zbog toga što je hronično nezaposlen? Ne. Ako čovek ima krov nad glavom, malo trave i svoje drugare za kuglanje, šta mu više, zapravo, treba?
Posle 25 godina, “Veliki Lebovski” je i dalje veliki kultni film, najsmešnija kreacija braće Koen i verovatno film po kome je Džef Bridžis danas najpoznatiji.
Postoje divne fantastične sekvence u kojima Djud leti kroz vazduh, poput Supermena Kristofera Riva, svetlucava svetla grada su ispod njega, a takođe i neke sjajne holivudske muzičke sekvence sa prelepom, ali nezgodnom ćerkom gospodina Lebovskog, sjajna gluma Džulijen Mur.
U jednoj od mnogih situacija u kojima je prebijen, Djud se trudi da ne prolije piće, držeći čašu uspravno dok se valja po asfaltu: „Hej! Ovde je piće!”
Bonus video: Gvinet Paltrou – omražena kraljica Holivuda
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare