Kako ljudsko biće postaje zver: Kritika filma "The Apprentice - Priča o Trampu"

Piše: Dejan Šapić

Scenario za film je pisao Gabrijel Šerman, politički biograf i urednik "Njujork magazina" koji je godinama izveštavao o usponu Trampa i raspadu Foks njuza. Na početku je jasno stavljeno do znanja da su mnogi događaji u filmu fikcija. Tako su se Abasi i Šerman ogradili od optužbi koje su krenule odmah posle premijere u Kanu da je film "laž, politička provokacija, izmišljotina uperena protiv nove kandidature bivšeg predsednika Trampa".

Sve počinje od starta sedamdesetih kada je tada mladi Donald Tramp (igra ga Sebastijan Sten, poznat po ulogama u serijalima filmova „Kapetan Amerika“ i mini seriji „Pam & Tommy“) imao oko 27 godina i bio u senci moćnog oca Freda Trampa (odlično ga igra Martin Donovan) poznatog biznismena s nekretninama, odvažne očinske figure u porodici. Vidimo ih okupljene za stolom na porodičnom ručku gde se otac ponižavajuće ponaša prema sinovima. U pokušaju da ih vaspita i pretvori u „ubice“, tzv. „pobednici“ u poslu i životu, kako ih kolokvijalno naziva, najsuroviji je prema najstarijeg sinu Frediju Junioru (Čarli Kerik) rugajući mu se što je „običan pilot“ avio-kompanije. On je već tada alkoholičar, ali prirodan, osećajan i ljubazan što nedostaje mlađem sinu Donaldu.

A Donald je ćutljiv i tih, nesiguran kako da se suprostavi ocu i pokuša da realizuje svoje neskrivene poslovne ambicije. Tada je samo „šegrt“ što je prevod naslova filma i verno služi svome ocu. Sakuplja novac za mesečnu stanarinu od siromašnih koji su podstanari zgrada u vlasništvu njegovog oca po tada ruiniranom i prljavom Menhetnu. U periodu finansijske krize Donald ima ideju da u takvom kraju Menhetna blizu centralne stanice kupi propali hotel Comodore, renovira staru zgradu i izgradi luksuzni hotel Hajat. Niko ga nije podržavao u nameri, dok je on čvrsto verovao pokazujući dobar osećaj za posao i viziju kako će Menhetn biti izgrađen.

Sudbonosno poznanstvo Trampa

Već na početku filma zatičemo Donalda kako sedi u noćnom klubu "Le Clubu", rezervisanom samo za privilegovane članove. Dok razgovara sa zgodnom manekenkom, prikriveno posmatra uspešne poslovne ljude koji imaju ono što njemu treba – moć. Kasnije će sresti Ruperta Mardoka (Tom Barnet), Eda Koha (Ijan D. Klark), pa čak i Endi Vorhola (Brus Biton) za koga neće znati ko je...

Za susednim stolom upoznaje Roja Kona (veličanstvena uloga Džeremija Stronga – zvezde popularne serije „Naslednici“), zloglasnog desničarskog advokata i posrednika za prljave poslove. Čoveka sa poznanstvima svih onih koji su važni u biznisu od mafijaša, političara, sudija, senatora do vlasnika medija. Fenomenalna je scena u kojoj je Konova glava je nagnuta nadole, njegove crne oči su podignute prema gore, čoveka u liku zveri, oštro seče pogledom mladog Trampa i poziva ga da im se pridruži za stolom. Govori brzo, oholo ređajući uvrede na svačiji račun odajući utisak osobe kojoj niko ništa ne može. Tramp je fasciniran njegovom pojavom, u njemu vidi očinsku figuru i odmah pada pod njegov uticaj. Slušaće ga bez pogovora i postati sada njegov „šegrt“ jer Roj na jednom mestu jasno kaže „ne radim za klijente, oni rade za mene“.

Nesiguran u poslu i pod budnim okom svog strogog i nasilnog oca Donald još uvek nije u potpunosti formiran. On će upijati Rojeve misli i kasnije ih primenjivati u poslovima i odnosu prema ljudima. Sa druge strane, njegova prva žena, Čehinja manekenka Ivana (Marija Bakalova) tačno zna šta hoće od života i od muškaraca, od početka njihovog poznanstva je zaokružena ličnost.

Gledamo Trampovu nesigurnost kada više puta proverava kako mu stoji frizura, on gladi svoju lepršavu plavu kosu pokušavajući da zadrži samopuzdanje. Pije amfitamine, gojazan je, ima problem sa potencijom i počinje da ćelavi. Ne vidimo današnjeg agresivnog Trampa koji urla, vređa, podsmeva se. Upravo je to razlog zašto je danas Trampov tim advokata ljut i spreman na tužbe i suđenja protiv producenata filma. Smeta im ta nežna i osetljiva strana mladog Trampa.

Kao glavni problem u filmu navode scenu kada Tramp siluje svoju tadašnju suprugu Ivanu na podu veličanstvene vile ogromnih plafona i kristalnog lustera prepune svetlosti i sjaja gde su oni u takvom zdanju prikazani besprizorno i mizerno. Međutim, utisak je da su Trampove slabosti glavni ključ za razumevanje njegove ličnosti i problem za današnju sliku sa kojom se predstavlja svetu. Tako da, suštinski Trampova današnja administracija najviše ima problema sa činjenicama koje ga opisuju slabićem.

Nikad ne priznaj poraz

Većina filma fokusirana je na odnos ambicioznog Trampa i beskrupuloznog advokata Roja Kona, prikrivenog homoseksualca i odličnog organizatora dekadentnih orgija. Često je ucenjivao druge ugledne biznismene homoseksualce sa kompromitujućim fotografijama i audio snimcima kako bi dobio korist i željene usluge. Prema dostupnim podacima zajedno je radio sa tadašnjim senatorom Džozefom Makartijem i neumorno progonio gej populaciju.

https://www.youtube.com/watch?v=0tXEN0WNJUg

Roj počinje da od mladog Donalda stvara budućeg pobednika, ono što nije uspeo Trampov otac a silno je želeo. Predočava mu svoja tri postulata koje Roj smatra neophodnim za uspeh: 1) napad, napad, napad; 2) ne priznaj ništa, poriči sve; 3) uvek govori da si pobednik, nikada ne priznaj poraz.

Abasi i Šerman su vešto postavili mladoga Donalda Trampa kao učenika advokata Roja Kona, bivšeg sudije koji je optuživan tri puta i nikad osuđivan – političkog manimulatora i upravo zato smestili radnju u sedamdesete i osamdesete godine da bi pokazali da je današnji Tramp kakvog ga poznajemo prihvatio sve principe svoga učitelja Roja. Film govori o tome „kako se uči“ da budeš zao i gaziš sve oko sebe koji ti se nađu na putu do zacrtanog cilja.

Sasvim solidna uloga Sebastijana Stena ne prikazuje mladog Trampa kao karikaturu ili komičnog zlikovca. Nema imitacije gestova kako se već poznate ličnosti predstavljaju u kinematografiji. U prvom delu filma tokom sedamdesetih prikazan je kao ljudsko biće koje u novu dekadu osamdesetih evoluira i postaje zver. Opasnija od one koja je bio Roj, njegov učitelj na početku filma.

Snimatelj Kasper Tuken („Najgoru osobu na svetu“ iz 2021.) daje Njujorku 1970-ih mračan i zaverenički duh prepun mafijaša obučenih u poslovna odela i siromašnih pretežno crnaca koje vidimo na početku u zagušljivim hodnicima stanova koje porodica Tramp iznajmljuje. Sa druge strane su prigušeni klubovi samo za odabrane članove osvetljeni taman toliko da se naglasi mističnost sakrivenog mesta. Dosta je snimaka iz ruke koje više deluju televizično ubeđujući nas da je „stvarno“ ono što gledamo.

https://www.youtube.com/watch?v=c1GxjzHm5us

Zahvaljujući pesama u filmu, poput „Blue Monday“ grupe New Order lociramo da je posredi 1983/84. godina i kasnije pred kraj „Always On My Mind“ iz 1987. grupe Pet Shop Boys.

Film se prikazuje u bioskopima širom Srbije, a distributer je „Taramount film“. Dva sata koliko traje film brzo prođu i na zabavan način uvidimo kako smo od pre 50 godina došli dovde gde smo sada. Da se ništa nije desilo odjednom već da je bilo deo kontinuiteta. Poslovan i promišljen proces.

Bonus video: Sin Trampa u Beogradu