0
"Krik" Edvarda Munka jedno je od najpoznatijih dela moderne umetnosti i za njega, ako ne iz muzeja i udžbenika a onda bar sa plakata i drugih artefakata popularne kulture, znaju i oni koji nisu upućeni u istoriju umetnosti. Sa druge strane, istoričari umetnosti i kustosi na toj slici, nastaloj krajem 19. veka, i danas pronalaze nove slojeve značenja.
Slika „Krik“, koju je norveški ekspresionistički slikar Edvard Munk dovršio 1893. i dao joj naziv „Krik prirode“, a potom do 1910. uradio još tri verzije ovog dela u različitim tehnikama, već više od veka ne prestaje da intrigira umetnički, i ne samo umetnički svet. Slika je postala simbol užasa i teskobe savremenog čoveka, duševne praznike, neshvaćenosti i bola i toliko govori i o svetu danas da su po njoj čak napravljeni i emotikoni za društvene mreže.
Čuveni Munkov Munkov „Krik“ Foto: Dennis Hallinan / Alamy / Alamy / Profimedia
Naporedo sa tim, istoričari umetnosti otkrivaju i tumače i manje poznate detalje sa „Krika“. Pre nekoliko godina, uključivani su i skeneri da bi se utvrdilo odakle potiče jedna manje uočljiva mrlja na njoj i zaključeno je da je u pitanju vosak koji je Minku slučajno pao sa sveće u ateljeu. Drugi jedan detalj sada je ponovo u fokusu, a to je poruka ispisana blago, olovkom u gornjem levom uglu jedne od četiri verzije: „Ovo može da naslika samo ludak“. Da li ju je napisao neki vandal ili sam umetnik, i pre svega zašto, glavno je pitanje sa kojim su se uhvatili ukoštac stručnjaci iz Nacionalnog muzeja u Oslu.
Poruka je prvo je pripisana samom umetniku, kasnije su za nju bili „osumnjičeni“ vandali, ali nova analiza stručnjaka iz noveškog Nacionalnog muzeja pokazuje da je to uradio zaista umetnik svojom rukom. Kustoskinja ovog muzeja Mai Brit Guleng, ekspertkinja za Munka, počela je da istražuje napis, otkriven prvi put još 1904. godine i nakon konsultacija sa kolegama došla je do zaključka da je u pitanju rukopis autora. Ona je ubeđena da taj napis otkriva stanje Munkovog uma, a da ga je umetnik ostavio 1895. godine, nakon što je prisustvovao skupu na kom je jedan student medicine zaključio da slika mora da je rad nekoga sa mentalnim poremećajem.
„Poruka nosi ironiju, ali otkriva i njegovu ranjivost. On je to, zapravo, doživeo veoma ozbiljno. Povređen je zbog toga što je u njegovoj porodici postojala istorija mentalnih bolesti, a on je bio veoma anksiozan, ali se sa time borio osvešćujući to kod sebe“, rekla je Mai Brig Guleng za britanski „Gardijan“.
Munk se vraćao tom događaju iz 1895. godine povremeno u svojim kasnijim pismima, priča kustoskinja, i dodaje da je umetnik i inače bio opsednut bolestima pošto je video svoju sestru kako umire kao devojčica od tuberkuloze i kako je njihova majka podlegla istom oboljenju.
Gulengova je uverena da je pozadina sa incidentom sa pomenutog skupa te godine uticala na to da Munk napiše poruku na slici da bi ukazao na kritike dela i njegove lične, unutrašnje demone.
„Bilo mu je veoma važno da stavi pod kontrolu to kako je sam razumeo sebe, ali i i to kako su drugi gledali na njega. Ovo je možda bio čin preuzimanja kontrole jer su mu drugi rekli da je lud, ali time što je zaključio ‘mogu da se šalim sa tim'“, ocenjuje Gulengova.
Ta poruka mahom je zanemarivana u odnosu na druge elemente slike, ali se sve do 2008. godine mislilo da je to uradio sam Munk, sve dok tada crv sumnje nije uneo norveški istoričar umetnosti Gerd Vol u katalogu za retropektivnu izložbu velikog umetnika, gde je napisao da možda taj napis i nije baš on ostavio.
Gulengovoj je pomogao tim stručnjaka, sastavljen od konzervatora, bibliotekara i grafologa, koji su koristili nove tehnologije da bi izdvojili rukopis sa slike i uporedili ga sa onim iz Munkovih pisama.
Slika „Krik“ biće izložena u novoj zgradi Nacionalnog muzeja u Oslu, čije otvaranje je planirano za 2022. godinu i tamo će se naći uz druge slike ovog autora: „Madonu“, „Ples života“ i „Autoportret sa cigaretom“.
Pre nepune dve godine, Munkov muzej iz Osla i Britanski nacionalni muzej u Londonu zajedno priredili izložbu „Edvard Munk: Ljubav i teskoba“, sa 83 dela, među kojima je bila i crno-bela litografija „Krik“. Kustoskinja te izložbe Đulija Bertram rekla je tada da je Munk u vreme kada je nastalo njegovo najčuvenije delo bio „duboko, duboko svestan svoje mentalne nestabilnosti, mentalnih poremećaja, što je bila velika tema tog doba“ i da je „upravo to pokušavao da naslika“, dodajući da „sve što pokušava da prilaže unutrašnja previranja u svesti i danas ima veliki odjek“.
Gulensova veruje da takvi napisi, poput ovog na „Kriku“, pokazuju i to da je Munk bio uvek voljan da eksperimentiše sa svojim delima i posebno sa poleđinama svojih slika.
„Mislim da nam to govori mnogo o eksperimentalnom pristupu pri stvaraju umetničkih dela, jer je, iako je rekao da ne želi da im nanese štetu, celog života želeo da eksperimentiše na njihovim poleđinama“, zaključuje ona.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
