0
Ivan Karl v. d. direktora Filmskog centra Srbije ocenio je da će 2024. biti godina konsolidacije srpskog filma, ističući da je optimalan broj do 12 domaćih naslova godišnje, kao i da je moguć nacionalni filmski festival.
Karl je rekao za Tanjug da nakon nedavnog dolaska u FCS, a bilo je to u julu, kad je dotadašnjeg direktora Gordana Matića Maja Gojković smenila samo mesec dana pre isteka mandata a Karl postavljen za vršioca dužnosti, zadatak mu je bio da „neke stvari iznutra dovede u red, da bi sam centar bolje radio“.
Doneli su sistematizaciju koja odražava realno stanje stvari u FCS-u, sa sektorom za konkurse, programe i izdavaštvo, sektorom za međunarodnu saradnju i promociju našeg filma i opštim pravnim i finansijskim sektorom.
Karl je ocenio da je „na taj način podela poslova izvedena najoptimalnije“, kao i da je „u prošlosti konkursa bilo malo više nego što treba“, te dodao da će FCS u narednom periodu smanjiti njihov broj, ukrupniti ih, i neće biti tako česti.
Apelovano je na komisije koje se bave analizom projekata da koliko god je moguće biraju manji broj sa većom podrškom:
– Danas ako neki projekat dobije 20 miliona dinara, to jesu veliki novci, ali nisu dovoljni da taj film bude snimljen. Mislim da je bolje da manje projekata dobije više sredstava, jer je to garancija da budu snimljeni.
U FCS razmišljaju, dodao je, o načinima da izbegnu „epidemiju vraćanja sredstava“, pošto postoje filmovi koji su dobili manje sredstava, a iz objektivnih razloga nisu snimljeni, pa je novac vraćen u državni budžet, i nije otišao za druge filmske projekte.
Karl je ocenio da je za Srbiju, imajući u vidu broj bioskopa i navike gledalaca, optimalan broj deset do 12 snimljenih domaćih filmova godišnje, uz prosečan broj od oko 100.000 prodatih ulaznica po naslovu, odnosno oko milion do 1.200.000 gledalaca. Napomenuo je da se domaći veliki hitovi, „mega filmovi sa milionskom posetom“, dešavaju jednom u 20 godina. Podsetio je da je „Tesna koža“ 1982. imala preko milion gledalaca, a sličan broj je postigla dve decenije kasnije „Zona Zamfirova“, uz nedavni uspeh „Tome“.
– Rezultati FCS konkursa za igrani film pokazuju da su prepoznali molbu da se odluče za manje projekata sa više sredstava. U proseku 40 miliona po filmu dobar je početni kapital. Danas su serije komfornije za rad, kod nas ih u najvećem broju slučajeva rade ljudi sa filma, budžeti su veći i projekti se lakše finansijski zatvaraju, a i lakše dolaze do gledalaca – ocenio je.
Primetivši da u Srbiji ima mnogo festivala osim najvažnijeg – nacionalnog filmskog festivala, kakva je u Jugoslaviji bila Pula, Karl je rekao „da su sada na putu ka tome”:
– Nacionalni festival bi na početku ili kraju leta trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije sa dodelom nagrada u svim važnim kategorijama. Fest, kao najvažniji međunarodni filmski festival u Srbiji, trebalo bi prebaciti na početak oktobra, ako želimo da zadrži vitalnost!
O tome je već govorio dok je bio sekretar za kulturu Beograda i predsednik Saveta Festa. Ovaj termin obrazložio je time da se to poklapa sa sezonom u Holivudu i našim premijerni filmovima, da su naslovi s Kanskog festivala još aktuelni, a naročito oni s Venecije koja se završava u septembru.
Fest bi tada imao aktraktivniji, jači i povoljniji program.
– Kad vam neko čuva film iz Kana ili Venecije šest ili osam meseci do Festa, cena raste, a efekat ne mora da bude u rangu sa cenom, jer je publika taj film već mogla negde da pogleda na platformi – naveo je.
Napomenuvši da poštuje sadašnju odluku u Beogradu da se termin Festa ne menja, dodao je da je siguran da će promena u jednom trenutku biti neminovna, kao i kada je bio iz revijalnog pretvoren u takmičarski festival.
– Ako mislimo da Fest bude konkurentan, aktraktivan i da trči trku sa mnogim festivalima u okruženju, trebalo bi razmišljati o promeni termina, pre ili kasnije – ocenio je Ivan Karl ističući da FCS u 2024. mora pomoći korpusu ostvarenja koji nisu blizu snimanja i da će sledeća godina biti konsolidacije srpskog filma.
Bonus video: Domaći slikari radili na animiranom filmu „Seljani“
