0
Kao što smo vam obećali, vraćamo se na mesto epskih televizijskih zločina da donesemo konačan sud, nakon što su obe serije, i House of the Dragon (nakon 10 epizoda) i Rings Of Power (nakon 8 epizoda), privele svoje debitantske sezone kraju.
Da krenemo od onoga što je najočiglednije. Nijedna serija, uprkos spucanim stotinama miliona dolara (napominjem to samo iz razloga što pare očigledno nisu garant te-ve sreće), nije se nametnula kao “događaj sezone”, a da ne idem tako daleko u predviđanjima pa da zaključim da vam sasvim sigurno nijedna nije (a verovatno ni neće) “promeniti živote”. Sada vi s pravom možete da kažete da je možda prerano pričati o “sudbinama” obe serije samo na osnovu prvih sezona, ali, čini mi se, da i vi i ja sada imamo bogato gledalačko iskustvo da, ipak, možemo dobro da procenimo šta smo “zapravo” gledali.
U slučaju Amazonovog „The Rings Of Power“ bojim se da neću previše menjati inicijalni sud. Svi proizvođači ovog “teve ekspirijansa” potrudili su se da tu ništa previše “nit’ smrdi, nit’ miriše” i da u tonu i egzekuciji ostanu što verniji Peter Jacksonovoj „Lord of the Rings“ trilogiji, tj. neinspirativnoj imitaciji iste. Svih osam epizoda prve sezone deluju kao preduga i preisprazna ekspozicija za “događanje” koje se nikada ne desi. Četiri linije priče prolaze kroz mikro turbulencije i nijedna ne deluje naročito impresivno.
Ona koja se tiče vilenjakinje Galadriel imala je najepskiji put, ali i tu je bilo previše “zalaufavanja”, dok je spoznaja ko je zapravo njen slučajni saputnik Halbrand došla nekako netrijumfalno i poprilično neuverljivo. Arondiru i borbi protiv trolova pripali su neki od najimpresivnijih trenutaka akcije, ali ostaje utisak da je i to proteklo benignije i neodlučnije po pitanju kojoj se tačno publici obraća. Vilenjak Elrond je, čini se, proveo celu sezonu kod patuljaka Durina i njegovim rudnicima i tu je RoP zaista uspeo u nemogućem – da nekolicini junaka od materijala za jednu polovinu epizode napravi ark za čitavu sezonu. Supernajdosadniji bili su “Gandalf” i “Harfut” hobiti, na čelu sa veselom i neposlušnom Nori, koji, zapravo, nisu imali nikakav poseban doprinos centralnom zapletu (koji god da se odlučite da je on bio), već su više služili kao aktivna dekoracija sveta koji se stvara pred našim očima.
The Rings of Power je bio preskup da ne bi bio “namenjen svima”, i to je skoro uvek pogrešna taktika, jer ga je lišilo bilo kakvog umetničkog i autorskog identiteta tj i jedan i drugi sakrili su se iza poznatih obrazaca i pred nas izašli sa tehnički boljom egzekucijom stvari, ali sa već viđenim i neubedljivo prepakovanim Jacksonovim idejama. Možda je za ovu vrstu sadržaja uspon “zla” ključan, kako bi se s druge strane generisala herojska odbrana, a to je ovde skoro u potpunosti izostalo, minimalizovano i skriveno iza “služinčadi” (one tri veštice su bile polovično efektne) i skoro nimalo gorostasno zlosutno kako bi sva ostala dešavanja pala pod njegovu supermračnu senku.
HBO-ov House of the Dragon imao je nešto “lakši” put, i to onaj utaban sa osam sezona Game Of Thrones. Autori ove serije su odlučili da u matrici koja uključuje dinastičke sukobe, incest, brutalnost i zmajeve ne menjaju previše toga. Tj. zmajeva ima više nego pre, incest prožima jednu od centralnih veza, a brutalnost je prilično nasumično dozirana (ja, recimo, mislim da je onaj krvavi pir i seča sugrađana koji je Daemon priredio negde pri početku serije trajno učinila njegov lik ekstremno “nesimpatičnim”, ali još više učinila da sva potonja klanja ostanu u senci ovoga)… Ali, najočiglednije od svega je u kojoj meri nema ničeg (naročito) novog.
Kod mene, u “Kući Vujanovićevih”, to brane time što i GoT i HoD potiču od iste knjige/autora, pa zapravo i nije fer očekivati više od “još istog”, ali prilično sam siguran da se samo zbog toga nismo okupili oko teve ekrana.
Kao i u slučaju RoP, i ovde imamo predugu ekspoziciju, sa možda čak i nepotrebnim “vremenskim skokom”, koja je samu sebe učinila nepotrebnom time što je do skoka uopšte i došlo, a i svi unutar nje odigrani događaji nekako su mogli da se opričaju i u kasnijem periodu. Naravno, ostaje žal što Milly Alcock nije ostala da igra princezu Rhaenyru sve vreme, ne samo zato što je fizionomijom i ličnošću daleko harizmatičnija od Emme D’Arcy koja ju je nasledila, već i zato što je svojim uzrastom pravila efektan kontrast “muškom svetu odraslih”, nešto što sa vremenskim skokom nismo dobili sa mladim prinčevima dvaju (sukobljenih) porodica.
HoD je i scenografski, a i vizuelno ostao relativno skučen i zarobljen u iste “dubrovačke/škotske…” zamkove, tek zmajevima i pokojim somnabulnim detaljom različit (maketa koju kralj pravi, kugle na stolu kraljevskog borda, izgovaranjem brojeva po principu 4 i 10 za 14…) od srednjevekovnog miljea koji smo do sada upoznavali kroz filmove i serije. Iako se događaji dešavaju samo dvesta godina pre onih u GoT, nema razloga da baš sve bude osiromašena kopija onoga što smo videli. Nema nikakvih “zmajo šaptača”, veštaca, gorostasnih vitezova, ali nema ni “neobično markantnih” junaka poput Tyriona Lannistera koji sevaju harizmom i ne treba im zmajeva da nam drže pažnju. Osim ako se vi niste utešili njegovom otužnom “zamenom” u vidu pomoćnika kraljice Alicente, “Clubfoota”, koji, nažalost, radi iste, konspirativne stvari kao i nekolicina drugih likova (svi oni “hand of the king”-ovi), samo to čini ćopajući i naplaćujući smelim “fut fetišom”.
Verujem da ste i vi osetili da HoD zapravo počinje tek u sedmoj ili osmoj epizodi, kristalisanjem sukoba dva gnezda Viserysovih naslednika, onim koji potiču od Alicente i onih koji potiču od Rhaenyre. Ali, nije li to i jedino što smo osetili od dramskog sukoba, nakon niza ćorsokaknih zamajaca poput pojave i delanja princa Daemona, koja je u jednom trenutku delovala da će pogurati radnju, zatim potrage za Rhaenyrinim mužem, do vrlo intrigantne smene na poziciji “kraljeve ruke” koja je također otvorila put konspirativnom satiranju Viserysa. Ali, avaj. Sve je to bilo preturanje i tumbanje dešavanja koji, možda, jesu oformili nekakve junake ove serije, ali oni su potom zloupotrebljeni u tipičnim, dinastičkim i “Dinastijskim” soup-opera prevratima koji su, na kraju, najavili sukob jedinih strana koje su u sukobu i bile. Dakle, nikakvih iznenađenja.
I Amazon i HBO su već uveliko najavili druge sezone serija, a i da nisu, njih ne bi bilo samo u slučaju ekstremne planetarne kataklizme, jer bi sve ostalo značilo da su i jedan i drugi izgubili važnu utakmicu i to sa skupoceno plaćenim igračima. Međutim, ako i ta, druga sezona bude manje-više ovo što smo do sada videli, skoro je izvesno da će gledanost pasti toliko da će neko morati da nađe načina da ih dostojanstveno sahrani, pre nego što i jednom i drugom “studiju” ne izgube još više para. I to je nešto na šta sam spreman da se kladim, skoro sigurno u slučaju RoP i nešto manje u slučaju HoD.
Videćemo se. Na ovim istim stranicama.
Bonus video: „Vreme smrti“: Kako izgleda snimanje serije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare