1
Komemoracija novinaru Dušanu Mašiću održana je u Domu omladine u prisustvu porodice i brojnih prijatelja i kolega, koji su kroz nadahnute govore istakli njegovu veličinu, dobrotu i profesionalnost, kako u poslu, tako i u životu.
– Iznervirao me je Mašić, ponovo, kad sam dobio informaciju da je otišao. Umeo je da iznervira, ali je to uvek imalo svrhu, bilo je deo debate, kritike, planiranja, inovacije… U isto vreme se osećate iznervirano, ali osećate i neku vrstu blagosti. Kao i danas, ima i tuge, sete i lepih osećanja i sećanja na sve sto smo pregrmeli. Kao jing i jang, neki mir. Dušana sam znao od kada smo osnovali Radio B92. Bili smo saborci i životi su nam se preplitali. Uvek je sa Mašićem bilo više od posla, bilo je prijateljstva i porodice. Kada govorimo o Mašiću govorimo i o svim ovim ljudima koji su prošli kroz B92 i koji su danas ovde, ali i koji više nisu sa nama – rekao je Veran Matić, Mašićev prijatelj i bivši kolega sa Radija B92 sa kojim je godinama sarađivao.
– Radio B92 je bilo neponovljivo čudo i nije ga bilo moguće prepisati na druga mesta. Ono sto je bilo važno je istrajnost, do kraja se boriti i posle poraza se vratiti još jači. Dušan je stalno želeo korak više, dalje. Imao je strpljenje i želeo je uvek da uči druge i prenosi znanje. Toliko je uradio za tako malo godina. Sada ide tamo u nebesku redakciju gde su otišli mnogi sa B92. 29 je žrtava tog života devedesetih. Nastradalo je puno onih koji su radili svoj posao i izveštavali. Tada su ispaljeni mnogi meci ovako ili onako, i mnogi su nastradali. Međutim, ostaje nada da će sve nastaviti nove generacije koje su učile od njega – dodao je Matić.
Novinarka Antonela Riha je u svom govoru istakla da je Mašić voleo najviše, nakon svoje porodice – Radio B92.
– Nosio je kockaste košulje i preko ramena torbu. Poslednjih godina, ta torba je bila dizajnirana u obliku starih radio aparata sa dugmićima iz Luksemburga. On je taj Radio B92 kojeg se mnogi sećaju sa nostalgijom. Bio je od onih je ljudi sa jasnom vizijom i uverenjima, ništa nije moglo da ga obeshrabri, temeljan i detaljan i potpuno posvećen. Mlađe kolege ne znaju kakav je novinar bio. Radio u Londonu, izveštavao iz regiona, Pakistana, Avganistana… Retki su novinari koji tako lucidno i brzo misle. Verovali smo tada da je Miloševiću došao kraj, verovali smo tada u toj devedesetdvojici da je naša uloga u istoriji neobično važna, bili smo hrabri, prezirali smo kompromise, mislili smo da smo neuništivi. I dok su Srbijom padale bombe, a mi svi u B92 ostali bez posla – dali smo svi otkaze jer to je bio stav – pravili smo planove, maštali smo zajedno sa Mašićem šta ćemo dalje kada nestane taj zli režim i kada mediji budu napokon slobodni, kada mi svi budemo slobodni. Čim su sirene nestale napravili smo novi radio na internetu. Rad sa Mašićem je bio neprekidan posao bez predaha. Mašić je uvek imao velike planove i sigurno nije planirao da stane, zato ne verujem u ovo sada – rekla je o bivšem kolegi sa Radija B92, novinarka Antonela Riha i dodala:
– U knjizi o Radio B92 „Talasanje Srbije“ napisao je svedočanstvo o vremenu, ljudima, hrabrosti, nadanjima, verovanju, strahovima, o ljudima koji su sada svi zajedno sa njim na nebeskim talasima, našli su se čekaju nas ostale i kuju planove, jer Mašić uvek ima neki novi plan…
Kolega sa Radija B92 Daniel Bukumirović izdvojio je delove iz pomenute knjige, a Lazar Džamić pročitao je pisma Mašićevih brojnih prijatelja koja su stizala iz celog sveta. Govore su takođe održali i kolege: Aleksandra Nikšić iz BBC na srpskom, novinarka Danica Ilić i urednica „Oslobođenja“ iz Sarajeva Vildana Selimbegović. Među brojnim kolegama i prijateljima Dušana Mašića u krcatoj sali Doma omladine bio je i Dragan Đilas.
Mašić je počeo da se bavi novinarstvom 1989. godine, u tadašnjem Omladinskom radiju B92. Od novinara-saradnika, preko skupštinskog izveštača i ratnog reportera, polovinom devedesetih postao je jedan od prepoznatljivih glasova i urednik informativnog programa Radija B92, čiji je bio jedan od osnivača.
Dušan Mašić preminuo je u 31. januara u 56. godini, u Beogradu, a biće sahranjen u krugu porodice.
Bonus video: Tamara Skrozza o Slaviši Lekiću