0
Švedska akademija nauka objaviće danas ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Ovo priznanje nije samo pitanje izuzetnog prestiža, već predstavlja i značajni novčani prihod jer je dobitak malo veći od milion dolara.
Prema kladionici “Ledbroks”, najveće šanse za osvajanje 120. Nobelove nagrade za književnost ima kineska spisateljica Can Sjue. Na jedan uložen dolar dobićete deset.
Ali, tu su i Džerald Marnejn (12/1), Haruki Murakami (14/1), Margaret Atvud (16/1) i Tomas Pinčon (16/1), koji se svi već godinama pominju kao najozbiljniji kandidati. Pominju se i Mirčea Kartaresku, Ljudmila Ulicka, Salman Ruždi, sa nešto manjim šansama, ali i Karl Uve Knausgor, Mišel Uelbek i Don de Lilo, koji su laureati u domenu teorije.
Naravno, sve ovo ne mora ništa da znači, a tako misli i Vladislav Bajac, pisac i osnivač “Geopoetike”, koji za Nova.rs kaže da su kladionice pomalo “smešne”, jer prognoze tog tipa ne idu uz književnost.
– Ali se bojim da Švedska akademija poslednjih godina pokazuje dosta čudan ukus. Kao što je ranije optuživana, s pravom ili bez, da politizuje nagradu, tako se sada, mimo onih koji to zaslužuju, traže opskurni pisci. Kao da ne možete da uhvatite kriterijum a, s druge strane, čovek mora da ih pravda, jer je svetska književnost toliko obimna, i nije lako izabrati ime iz te mase pisaca. Ja bih voleo da nagradu dobije Haruki Murakami, kojeg godinama objavljuje “Geopoetika”, jer mislim da on to zaslužuje, ali bojim se da mu se neće posrećiti, jer je već bilo šansi, i propuštene su. Mada, nisad se ne zna – dodaje Bajac.
Prošle godine Nobela za knjževnost dobio je norveški pisac Jun Fose, koji je desetak godina bio u najužem krugu za laureata, tako da njegov izbor nije bilo veliko iznenađenje. Beogradska izdavačka kuća “Blum” objavila je 2021. njegov čuveni roman “Melanholija”, a osnivač i urednik ove kuće pisac Aleksandar Šurbatović priznaje za Nova.rs da Nobelova nagrada povećava prodaju knjige dobitnika do neslućenih visina.
– Voleo bih da Nobela dobije Australijanac Džerald Marnejn, zato što je najbolji živi pisac, a ima 85 godina. On će uskoro postati „autor“ naše kuće “Blum”, ali je potpuno nerentabilan književnik. Objavljujemo ga samo zato što ga volimo, a ne zato što donosi novac. Što se tiče kriterijuma Akademije, malo je poput “rolerkostera” poslednjih godina. S vremena na vreme sijaju, a onda neverovatno padnu. Zato nemam neko konzistentno mišljenje. Mo Jen je bio fantastičan izbor, Išiguro takođe. A onda dođemo do toga da priznanje dobije američka pesnikinja Luiz Glik, za koju niko nije znao, ili Boba Dilana koji nema veze sa književnošću, i onda sve upropaste – otvoren je Šurbatović.
Pisac Miljenko Jergović kaže za naš portal da ne može da predvidi ko će biti dobitnik Nobelove nagrade za književnost, ali priznaje da ima svoje favorite.
– Mogu samo da nabrajam pisce čija bi me nagrada kao čitaoca usrećila: Salman Ruždi, Mirčea Kartaresku, Jurij Andruhovič, Lidija Dejvis, Georgi Gospodinov… Jedino što nikako ne bih želeo jeste da nagradu dobije neko čije je nagrađivanje rukovođeno argumentima političkog aktivizma, svejedno koje vrste. Uvek je i po književnost, i po nagradu najkorisnije da je dobije veliki pisac, a najsrećniji su oni trenuci kada biva nagrađen veliki autor čije veličine svet u trenucima nagrađivanja nije bio svestan. Lepo bi stoga bilo kada bi Akademija pronašla neku novu Visłavu Šimborsku, nekog novog Eliasa Kanetija ili čak Isaka Bačevića Singera, čiji su nam Nobeli svojevremeno otkrivali sasvim nove i beskonačne književne kosmose – poručuje Jergović.
Ivo Andrić, kome je sticajem okolnosti baš danas rođendan, dobio je Nobelovu nagradu 1961, i to je nešto čime se dičimo više od 60 godina. Ali, od tada se imena naših pisaca retko pominju kao kandidati za ovu najprestižniju nagradu. Vladislav Bajac kaže da mu je zbog toga najžalije, jer misli da imamo pisce zaslužuju da budu nominovani.
– Posle Andrića jedino je Milorad Pavić bio u igri za ovu najveću svetsku nagradu za literaturu. To se ne zna formalno, ali ja znam da jeste tako bilo. Osnovni kriterijum za ovo priznanje jeste koliko ste prisutni u svetu i sada se pokazuje veliki minus naše države, koja nikako da shvati važnost prevođenja naših pisaca na, pre svega, engleski jezik. Nismo mi tako nebitni, niti smo tako loša književnost u Evropi. To mora da se radi organizovanije, ne samo preko konkursa koji su diskutabilni već, pre svega, preko autorske agencije za književnost, koju nemamo. To svaka normalna zemlja ima, jer je to organizovana institucija za rad koja od početka do kraja predstavlja autore nacionalne literature. To su velika finansijska sredstva koja moraju da budu kontinuirana – zaključuje Bajac.
Nobelova nagrada za književnost prvi put je dodeljena 1901. godine. Tada je novoustanovljenim priznanjem ovenčan Sili Pridom.
Do sada je Nobela dobilo 119 književnika, 102 laureata su bili muškarci, a 17 žena. Najmlađi laureat bio je Džozef Radjrad Kipling, koji je 1907. imao samo 41 godinu, a najstarija je bila Doris Lesing, kojoj je bilo 88 godina kada je 2007. postala dobitnica Nobela.
Zanimljivo je i da su dva dobitnika ove nagrade odbila da je prime. To su Boris Pasternak 1958. i Žan-Pol Sartr osam godina kasnije.
Bonus video: Književnost kao refleksija stvarnosti: Marojević smatra da je Nobelova nagrada za književnost politički izbor