0
Dženis u predstavi je u isto vreme jedna obična krhka, nežna devojčica koja veruje u svoju intuiciju i talente. Koja je radoznala i vesela kao i devojka koja je besna i hrabra, spremna da sagori za svoje ciljeve i na putu do tog cilja ne napravi nijedan kompromis, kaže za Nova.rs Sonja Petrović, rediteljka predstave novosadskog Srpskog narodnog pozorišta "Ko je ubio Dženis Džoplin" Tijane Grumić, koja večeras gostuje u Beogradskom dramskom pozorištu.
Ova predstava u koprodukciji SNP-a i OPENS-a do sada je osvojila brojna priznanja, od kojih su najznačajnije „Korak u hrabrost“ na Teatar festu u Banjaluci kao i Nagrada publike 65. Sterijinog pozorja.
„Ko je ubio Dženis Džoplin“ od prvog izvođenja igra se na kartu više. Sada, posle određene vremenske distance, šta mislite da je sve bilo presudno da ovaj komad postigne toliki uspeh?
– Presudan za uspeh je kolektiv koji veruje u važnost preispitivanja slobode i pomeranje njenih granica. Svi koji su učestvovali u stvaranju ove predstave zajedno sa glumcima i muzičarima koji igraju u njoj su svim svojim bićem tu i to je ono na šta publika ne može da ostane ravnodušna. Sam komad je manje više i nastajao u toku procesa tako da su svi lično utkani po malo u celu priču.
Otkud to da se bavite Dženis Džoplin?
– Dženis za mene lično je u mladosti bila uzor, a sada je inspiracija za preispitivanje o sebi, o nama, o društvu u kome živimo i zabranama koje nam se nameću dok nastojimo da budemo ono što jesmo.
Na čemu ste posebno insistirali u radu na predstavi?
– Na tome da se ne bavimo imitacijom nego da pokušamo da razumemo njenu borbu i na kraju krajeva njenu tragediju. Da razumemo kontekst vremena iz kojeg dolazi i dozvolimo publici da napravi komparaciju sa sobom u današnjem trenutku. Upravo iz razloga izbegavanja imitacije jedne jedinstvene, autentične osobe iz sedamdesetih godina prošlog veka odlučila sam se za dve Dženis koje u svojoj sintezi čine onu koju znamo iz istorije.
Glumice koje tumače Dženis očarale su svojim talentom. Recite nam nešto o njima.
– Bojana (Milanović) i Sonja (Isailović) su od prve pomisli da bi mogla da uradim predstavu o Dženis bile preduslov da se to i desi. Njihova energija, veština i količina hrabrosti i autentičnosti na sceni slobodno mogu da kažem skoro pariraju samoj Dženis. One su predstavnice nove generacije glumica koje su spremne da se nesebično predaju publici, izbegavajući pitanje mere i kalkulisanje. Posebna vrednost u njihovoj igri, pored svih njihovih talenata i predanom radu iz kojeg su izašla ova dva lika su ustvari njihov zajednički lik. Njihov međusobni odnos je pun razumevanja, kolegijalnosti i ljubavi do te mere da se doslovno mogu percipirati kao jedno, jer na sceni dišu zajedno. Ne mogu, a da ne Nabrojim i izvanredne momke: Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović, Stefan Vukić i muzičari Petar Banjac, Filip Grubač i Igor Sakač. Devojke ipak imaju ozbiljnu i predanu ekipu iza sebe koja im olakšava ovaj težak zadatak i u velikoj meri igra za njih dve. Poverenje među partnerima na sceni je ozbiljna odskočna daska za svaki glumački poduhvat.
Da li ste očekivali da će komad da osvoji podjednako i stručnu kritiku i publiku?
– Kada smo pravili ovu predstavu nismo očekivali ništa, niti je od nas neko očekivao išta. Mislim da je i to jedan od razloga njenog uspeha. Pravili smo je iz vrlo sebičnih razloga, bavili se temom koja nas se duboko tiče i interesuje. Okupili se oko slušanja i interpretacije muzike i uživali smo. Drago mi je da jednako tako uživaju i glumci na sceni svaki put kada je igraju. Što se tiče stručne javnosti nisam sigurna da smo je osvojili u toj meri koliko smo osvojili publiku. Najveći deo nagrada došao je od publike.
Osim brojnih nagrada koje je predstava osvojila, šta je za vas bilo najveće priznanje?
– Sam život predstave i način na koju publika na nju reaguje. Kada vidite da ljudi ustaju da igraju, tapšu ili dobacuju nešto (afirmativno) iz publike pomislimo kao da nismo u pozorištu, a ustvari shvatimo samo da smo skrojili pozorište po svojoj meri. Moja početna ideja je bila da se predstava igra u pozorišnom klubu Srpskog narodnog pozorišta. Iz tehničkih razloga to nije moglo da se realizuje, ali ispostavilo se da smo pab preselili na scenu. Možda je baš zato deo stručne javnosti i dalje skeptičan po pitanju naše predstave. Na svakom okruglom stolu nas neko pita da li je ovo koncert ili predstava? Nisam sigurna da li se tim ljudima koji to pitanju to sviđa ili im smeta, al ovo svakako jeste predstava, svidelo se to nekome ili ne.
Šta novo pripremate?
– Skoro sam izašla iz jednog jako lepog, a u isto vreme teškog i važnog procesa u Pozorištu mladih gde sam radila Devojčicu sa šibicama, koja se bavi pitanjem dece koja žive i rade na ulici i pitanjem trafikinga tj. prinudnog prosjačenja. Trenutno sam u pripremama predstave za decu po romanu domaćeg autora Igora Kolarova Agi i Ema, koju ću raditi u Gradskom pozorištu u Bečeju, sa mladim i sjajnim ansamblom. Zatim me u Srpskom narodnom pozorištu čeka jedan od najzahtevnijih poduhvata do sada „Kod večite slavine“ delo takođe domaćeg međuratnog magičnog pisca Momčila Nastasijevića. Ova predstava će takođe kao jedan od dominantnih elemenata imati i muziku tako da se opet sa zadovoljstvom upuštam u muzičko pozorište, ali ovaj put kroz drugi žanr.
U predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin“ po tekstu Tijane Grumić igraju Bojana Milanović, Sonja Isailović, Stefan Vukić, Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović, Petar Banjac, Filip Grubač, Igor Sakač.
Koncept i režiju potpisuje Sonja Petrović, dramaturg je Nikolina Đukanović, scenograf Željko Piškorić a scenografiju su ilustrovale Nada Božić i Ana Mihajlov Čupić. Likovno rešenje kostima uradila je Senka Ranosavljević, dizajn svetla Tihomir Boroja a scenski pokret Mira Beba Dobrković.
Sonja Petrović rođena je 1990. u Bačkoj Palanci. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer multimedijalna režija i masterirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kao rediteljka, oprobala se u svim medijima. Režirala je kako u nezavisnom sektoru tako i u institucijama. Njena predstava „Praćka“ Nikolaja Koljade, između ostalih, igrala se i na Internacionalnom festivalu savremene ruske drame “Koljada plays” (Jekaterinburg), a na Festivalu Artokraina u Rusiji (Sankt Peterburg), osvojila je glavnu nagradu.
Na Radio Beogradu režirala je više radio drama za decu i za odrasle, a za delo „Ti si taj anđeo“ (adaptacija romana „Mama Leone“ Miljenka Jergovića), osvojila je prvu nagradu „Neda Depolo“ za kreativni doprinos radio izrazu. Direktorka je tradicionalne manifestacije Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade u Bačkoj Palanci za koju 2014. godine dobija Oktobarsku nagradu. Jedan je od osnivača Regionalne platforme za razvoj i afirmaciju pozorišta za decu i mlade „Od malih nogu“ putem koje se bori za bolji status i kvalitet stvaralaštva za decu i mlade. Osnivač je firme za proizvodnju multimedijalnih sadržaja „ŠkartART“ koja se bavi multimedijalnim događajima. Sa timom ŠkartART-a kao rediteljka i autorka radila je na nekoliko događaja kao što je multimedijalni kviz „Mladi ljudi velika dela“, Otvaranje i zatvaranje Omladinske prestonice Evrope Novi Sad 2019 i Otvaranje muzičkog festivala Exit „Freedom“. U svom radu se najčešće izražava muzikom, dok tematski obrađuje detinjstvo, ekologiju i pitanje ljudskih prava.
Trenutno pohađa doktorske studije nauka o umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na kojima se teorijski i praktično bavi pitanjem korišćenja savremenih tehnologija u pozorištu za decu i mlade i temom ekologije u pozorištu.
Bonus video: Milena Vesić o predstavi „Široka zemlja“