Ko je probudio duha, i zašto je Džojs izrabljivač i tiranin: Lektira za ovu nedelju

Gejl Anderson-Dargac, „Lek za smrt od udara munje“, Partizanska knjiga, 2022.Pripovest o odrastanju Bet Viks u šumama i gorama Britanske Kolumbije uokviruje fantastiku i ekologiju, gotiku i zlostavljanje, sujeverje i slobodumlje, iskonske strahove i humanost. Prvenac kanadske spisateljice Gejl Anderson-Dargac pripada sferi istraživanja i afirmacije ženske tradicije, već i po tome što je centralni motiv romana jedna „svaštara“ - beležnica Betine majke iz koje, pored recepata za kolače od ovsenog brašna, kiflice s malinama ili narcis tortu i pouka o narodnim lekovima (recimo, kako se vratiti u život posle udara munje), izranja testamentarna priča o kolektivnom pamćenju i individualnim bitkama.

Distopijski prostor interkulturne (ne)trpeljivosti u vreme trajanja Drugog svetskog rata vri od teških tema i nežnih zanosa, gadne surovosti i rađanja prijateljstava. Kao da nije dovoljno što je žrtva seksualnog zlostavljanja u kući i vršnjačkog nasilja u u školi, što je stalan predmet poruge zbog druženja sa Indijancima i psihički nestabilnog oca (kom je od prošlog rata ostao „metal u glavi“), Bet je još i u strahu da je probudila duha: roman vodi senka Džeka Kojota, bića koje se uvek iznova rađa i koje žeđ mora da utoli krvlju. Hrana i recepti postaju važni detalji u mozaiku istorijskih i društvenih promena - prostor rituala, uživanja i osvete.Frank Buis, „Gutači vetra“, Vaganar, 2023.

Izrabljivač i tiranin po kom se zove svaka ulica u mestu Gur Noar znan je samo po imenu Džojs. Isprva pogrešno smatran mesijom, on zna da „graditelji i kamenje na kraju nestanu, da jedino ideje mogu da putuju kroz vekove“; ima sina Eliota, kome njegova mati, lepa zarobljenica Izobel, čita stihove Volta Vitmena.Iako u odsudnom času deklamuje Otkrivenje svetoga Jovana bogoslova, ovaj frustirani vizionar gubi svu moć baš onda kad pomisli da mu pripada - jer, „Džojs je sagradio toliko zidova da je zaboravio na snagu ideja“.U Gur Noaru, podno brane, vijadukta i elektrane, živi i dobri klan Volnijevih: kao i evanđelista, „bilo ih je četvoro, ali jedno su činili, čine i činiće zauvek“ - Mark, Matje, Mabel i Lik. Njihova majka odustala je od plana da rodi dvanaest apostola kada je na svet došao „prostodušni“ Lik. Baka Lina pripovedala im je da u elektrani živi ogromni pauk, a da su kablovi njegova mreža: „svaka generacija žrtvovala bi sledeću na odru boginje-pletilje, jer predlog boljeg života smatrao bi se izdajom zveri“.Buisov impresivni i depresivni roman o potčinjavanju i strahu istovremeno je oda idealima i organizovanom otporu bez kakvog nema putovanja ka savršenstvu „nove zore“. Nesvakidašnji narativ vere i katastrofe uobličio je jasan motiv današnjice: dlan na kom stoji jedna porodica i jedan svet nije sigurno mesto, već zastrašujuće.Bonus video: Ruski pisci

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiruskipisciam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2315606"]