0
Slavni iranski reditelj Dariuš Mehrdžui i njegova supruga, spisateljica Vahida Mohamadifar pronađeni su mrtvi u svom domu u Teheranu, izvestili su svetski mediji.
I Mehrdžui i supruga mu pronađeni su s ranama od noža po vratu. Pronašla ih je ćerka Mona Mehrdžui kada je sinoć otišla da poseti roditelje, koji su živeli u teheranskom predgrađu.
Istraga je u toku, ali još uvek se ne znaju motivi dvostrukog ubistva, prenela je agencija AP.
Pre kobnog incidenta, Vahide Mohamadifar, spisateljica i supruga reditelja napisala je na društvenim mrežama da im stižu anonimne lične pretnje, pominjući naročito pretnje nožem.
Dariuš Mehrdžui je rođen 8. decembra 1939. godine u porodici srednje klase u Teheranu. Vrlo rano je pokazao interesovanje za slikanje i muziku. Ali, i bioskopi su bili mesta na kojima je provodio onoliko vremena, upijajući američke filmove. No, film koji je na mladog Iranca najviše uticao bio je „Kradljivci bicikla“ Vitorija de Sike.
Sa dvadesetak godina preselio se u Ameriku, kako bi studirao na odseku za kinematografiju Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, a jedan od profesora bio mu je Žan Renoar. Međutim, odustao je, privremeno, od filma, i diplomirao filozofiju na UCLA, a 1964. pokrenuo je književni časopis „Pars Review“, želeći da približi savremenu persijsku književnost zapadnim čitaocima. Tad je već napisao i prvi scenario s namerom da ga snimi u Iranu. Vratio se u Teheran 1965. godine i zaposlio se kao novinar i scenarista. Od 1966. do 1968. godine bio je predavač u Centru za studije stranih jezika, kao i Centru za audiovizuelne studije.
Savremena iranska kinematografija počinje sa Darijušom Mehrdžuijem. Mehrdžui je uveo realizam, simbolizam u sedmu umetnost i u tamošnju kinematografiju doneo senzibilitet umetničkog filma. Mnogi su povlačili paralele između njegovih filmova i ostvarenja Roselinija i De Sike. Uz sopstveni pečat sineasta je bio odgovaran za proboj modernog iranskog filmskog talasa.
S filmom „Krava“ iz 1969. godine, Mehrdžui je bio ključan u utiranju puta iranskoj kinematografskoj renesansi, takozvanom „iranskom novom talasu“.
U jednom zabačenom iranskom selu, sredovečni seljak Mašt Hasan je oženjen, ali nema dece. Jedina njegova vrednost koju ima jeste njegova omiljena krava koju voli – i jedina krava u celom selu. Kada Hasan napušta na kratko selo, trudna krava je pronađena mrtva u štali, kratak je siže najpoznatijeg filma iranskog reditelja.
Konstanta u opusu sineaste bila je da prikaže nezadovoljstvo savremenim Iranom. Za svoje filmove dobio je pedesetak nagrada na festivalima širom sveta. Među njima su priznanja na festivalima u San Sebastijanu ili u Čikagu.
Bonus video: Lokacije kultnih filmova i serija