Izdavačka kuća Clio predstavlja svoj izbor novih knjiga na predstojećem Sajmu knjiga. Pisac Erik-Emanuel Šmit sa svojom knjigom "Drugi život Adolfa H." (Clio) je jedna od zvezda naše najveće književne manifestacije.
Šta bi se dogodilo da je Hitler upisao likovnu akademiju? Da li bi svet bio drugačiji da ga je pogledalo njegovo drugo lice, drugi čovek iz njega i da li bi svet bio bolji i lepši … O tome nam govori Erik-Emanuel Šmit u svojoj knjizi „Drugi život Adolfa H.“ Dobro je poznat našoj čitalačkoj publici koja se raduje ponovnom susretu s jednim od najpopularnijih dramskih pisaca i prozaista.
Clio je Šmitov domaćin na ovogodišnjem sajmu knjiga. Na štandu Francuske, počasnog gosta, razgovaraće se o njegovom stvaralaštvu i drugim licima onih koji su obeležili našu istoriju. Autor će razgovarati sa čitaocima i potpisivati svoje knjige na štandu kuće Clio 28. oktobra u 16 časova. Promocija knjige „Drugi život Adolfa H.“ biće održana na francuskom štandu u 17 časova.
Veoma zanimljiva autodemistifikacija i traženje drugog u sebi, u svojoj profesionalnoj biografiji, može se naći u samosusretanju Todora Kuljića u njegovoj jedinstvenoj „Anti-autobiografiji“. Suptilno tkanje istine o sebi i svom odnosu prema modi pronalazimo kod Kler Vilkoks, u knjizi „Pačvork“.
Dok s nestrpljenjem iščekujemo da se pojavi „Psihologija prijateljstva“ u ediciji Imago, dobili smo jedno od najlepših svedočanstava o prijateljstvu dva velika umetnika, o njihovom druženju u krugu stvaralaca koje dobro poznajemo i cenimo. Italijanske šezdesete, sedamdesete i svedočanstvo o neraskidivom prijateljstvu Dače Maraini i Pjer Paola Pazolinija, u epistolarnom kazivanju zabeleženo je u knjizi „Dragi Pjer Paolo“.
S obzirom da je sve više onih kojima je potrebna pomoć u otkrivanju svog ili svojih lica, ovogodišnja produkcija u psihološkoj ediciji Imago otkriva puteve i načine podrške. Grupa autora načinila je psihološki vodič za porodice S one strane zavisnosti, a profesor Ričard G. Erskin nam otkiva svoje transakcione metode u studiji „Rana emocionalna konfuzija“. Stiže i novo, šesto prošireno i izmenjeno izdanje izuzetno popularnog kolektivnog dela „Psihoterapija“, koje su priredili doajen psihijatrije, profesor Ljubomir Erić i Aleksandar Dimitrijević.
O licu koje prepoznajemo u ogledalu bibliokulture, profesorka Julija Ščerbinjina raspravlja u antropološkoj studiji „Doba biblioskopa“, dok imaginaciju pokretne slike istražuje profesor Rastko Ćirić u svom vodiču za animaciju koji je nazvao „Oživite crteže“.
Izbor iz ovogodišnje produkcije ne možemo a da ne obeležimo knjigama koje nas usmeravaju na razumevanje istorijskog konteksta u kome se nalazimo, na najmanje dva lica istorije, ne samo poželjna i nepoželjna, već ona koja možemo i ona koje ne možemo da razumemo i prihvatimo.
Iščekujemo filozofsko istraživanje Antoni Kliforda Grejlinga Rat, u kojem nam tumači problem sukoba kao jednu od intrigantnijih, živih tema među sociolozima, antropolozima, psiholozima, politikolozima. Ista tema ali u individualnom ključu predmet je istraživanja Dejvida Pilgrima, koji pokušava u studiji Identitetska politika da pruži pouzdan odgovor na jednostavno pitanje ‘gde grešimo’….
Svoje autentično svedočenje u senci rusko-ukrajinskog sukoba beleži Miloš Starović (gost na ovogodišnjem sajmu) u knjizi „Kraj jedne ere“, dajući prikaz prekida bankarskog krvotoka i slom civilizacijskog poretka opservacijom najosetljivjih odnosa Istoka i Zapada.
Na kraju, posebno mesto dajemo novom i veoma traženom izdanju Istorije privatnog života u Srba, autora Marka Popovića, Miroslava Timotijevića i Milana Ristovića, knjige koja je objavljena i na engleskom i ukrajinskom jeziku.
Pored političke i društvene istorije, teorije istorije i arheologije u ediciji Polis, pre 25 godina, Clio je pokrenuo jedan od najvećih i najznačajnih izdavačkih projekata, Istoriju privatnog života. Inspirisani istorijom privatnog života u pet tomova koju su zamislili i priredili francuski istoričari Filip Arijes i Žorž Dibi, objavljeno je još šest knjiga o istoriji privatnog života u Srba.
Bonus video: Nova knjiga Nenada Novaka Stefanovića – „Srbija opisana kućama“