Kim de l’Horizon Foto: ARNE DEDERT / AFP / Profimedia

Kim de l’Horizon je prvi nebinarni autor koji je dobio priznanje za najbolji roman godine u Frankfurtu za "Knjigu krvi" (Blutbuch).

Ovo se nikada ranije nije dogodilo u istoriji Nemačke književne nagrade. Primajući nagradu, Kim de l’Horizon je iznenadio zadivljenu publiku u gradskoj većnici u Frankfurtnu na Majni spektakularnim nastupom, piše „DW“.

Prvo se zahvalio majci u suzama i zatim otpevao pesmu, a onda je Kim zgrabio mašinicu za šišanje i brzo obrijao svoje lokne podržavajući proteste žena u Iranu.

– Ova nagrada nije samo za mene. Mislim da je žiri odabrao ovaj tekst kako bi zauzeo stav protiv mržnje, za ljubav, za borbu svih ljudi koji su potlačeni zbog svog tela.

Žiri je u svom obrazloženju pohvalio književnu inovativnu snagu romana koji provocira i inspiriše.

Očekivani otpor

Naravno, na kontrareakcije nije se dugo čekalo. Čak i na proslavi nakon dodele nagrada, pojedini posetioci stavili su do znanja da su iritirani i iznervirani. Na društvenim mrežama mnogi komentari su očigledno bili nepromišljeni. „Da li su rodne aktivistkinje i aktivisti sada oteli i Nemačku književnu nagradu?“ O literarnom kvalitetu knjige uopšte se ne vodi debata.

Kim de l’Horizon Foto: ARNE DEDERT / AFP / Profimedia

Te delom burne reakcije pokazuju koliki je otpor koji doživljava osoba koja sebe ne definiše kao muškarca ili ženu, koja odbacuje ili/ili. I upravo o tome govori ovaj roman.

Hrabra odluka žirija

Narator u „Knjizi krvi“ – kao i autor – sebe definiše kao nebinarnu ličnost i predstavlja kako je teško afirmisati se u društvu koje insistira na fiksnim ulogama. U tom romanu je sva muka samootkrivanja.

– Kako možemo pisati o ljudima, a da ih ne označimo kao muško ili žensko? Ponekad je jezik koji Kim de l’Horizon bira poetičan i delikatan, a onda odjednom vulgaran. Tok figura i misli ponese čitaoca. Ta moć govora i ta hrabrost su nagrađeni. U svetu u kome se gube mnoge izvesnosti, mnoge plaši ideja da ni rodne uloge nisu fiksne. Činjenica da je knjiga sada proglašena za najbolji roman godine slavi upravo tu fluidnost i krši sva pravila je hrabra odluka žirija. To dokazuje koliko književnost na nemačkom jeziku može biti živa, uzbudljiva i drugačija – piše novinarka DW Sabine Kizelbah.

Bonus video: Lana Bastašić: Učim kako da pišem novu knjigu dok je živa prethodna

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare