U svom radu želim da prenesem zadivljenost svakodnevnim životom koji nas okružuje, kaže za Nova.rs holandski umetnik Kaspar Dejong.
Piše: Nikola Marković
Kaspar Dejong (1995) umetnik iz Amsterdama, jedan je od od osmoro mladih umetnika/ca iz Srbije i Holandije čiji će rad biti predstavljen od 9. marta na izložbi “CONNECTING THE FUTURE: Mladi umetnici iz Srbije i Holandije” u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu. Njegov rad na liniji je sa semiotičkom tradicijom ispitivanja i proučavanja znakova i simbola kao važnih segmenata komunikacije. Time što izmešta svakodnevne signale i situacije iz njihovih prvobitnih konteksta i svodi ih na njihove osnovne elemente, Dejong postavlja pitanja koja se tiču njihove izvorne namere.
Sa Dejongom razgovaramo o njegovom radu i izložbi koju je osmislio kustoski tim Galerije DOTS iz Beograda – Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, u saradnji sa Galerijom Žozilda da Konseisao iz Amsterdama i nezavisnom kustoskinjom Anoš Urbanke iz Amsterdama.
Kako ste započeli učešće u projektu “Connecting the Future” i koliko je on uticao na vaš rad?
– Ljuba i Mira su stupile u kontakt sa Galerijom Žozilda pre godinu dana, ili malo manje. Korona je odložila realizaciju, ali evo nas konačno!
Mislim da se u načinu na koji živimo danas naziru različiti elementi budućnosti. Moj rad je u velikoj meri o trivijalnosti i marginalizovanoj lepoti svakodnevnog života koji nas okružuje. Radovi koje ću predstaviti na izložbi su u velikoj meri o marginalizovanim objektima unutar studija. Stara odeća, poderana platna i tkanine kao ostaci i odbačeni delovi prethodnih radova, postaju delovi kolaža u novoj kompoziciji i kreiraju novu podlogu za rad. Svaki element ima svoju individualnu istoriju i svrhu ali zajedno, u formatu slike, postaju jedinstveno delo.
Kako vidite koncept predstojeće izložbe u Beogradu, odnosno značaj povezivanja mladih umetnika/ca iz Srbije i Holandije u ovom trenutku vaših umetničkih karijera?
Mislim da je veoma lepo što ćemo predstaviti naš rad u Srbiji i povezati dva sveta. Meni su Beograd i Srbija u velikoj meri nepoznati, kao i njhova umetnička i kulturna scena. Doći ću za izložbu i nadam se da ću iskusiti sve.
U vašoj biografiji piše da imate iskustvo u bavljenju grafitima. Na koji način je taj segment vašeg rada uticao na ono što stvarate danas?
– Uticao je u velikoj meri, u načinu na koji sagledavam prostor oko sebe. To je način izražavanja koji je star koliko i čovečanstvo. Veoma je važno to naglasiti, posebno jer su javni prostori danas u velikoj meri privatizovani i komercijalizovani. Kada radite grafite i zavisite od javnih prostora, drugačije posmatrate okruženje. U grafitima postoji zaigranost jer pejzaž kojim ste okruženi može biti “hakovan” ili drugačije sagledan kroz sekundarnu upotrebu. Takođe vas teraju da se krećete i na drugi način koristite gradske prostore, da se bavite drugačijim, napuštenim ili zabranjenim prostorima, putevima, šinama, tunelima metroa, napuštenim zgradama, i tako dalje. Ovi nedefinisani predeli su me uvek privlačili – prvo zbog grafita, a potom u kontekstu umetničkih projekata: instalacija, pisanja, video zapisa.
Šta vam je privlačno u radu sa znakovima i simbolima, na koji način se ta fascinacija očitala u vašem delu?
– Od prvih pećinskih crteža do žvrljotina po školskoj klupi, unutarnja je ljudska motivacija da se ostavi trag, nešto što pokazuje da su ljudi bili na tom mestu. Veština komunikacije u ostavljanju tog traga je nešto što me je dalje dovelo do proučavanja semiotike. Interpretacije znakova i simbola. Koliko su duboki ti sistemi znakova i koliko je današnji vizualni jezik razumevanja globalizovan.
Razmišljate li o “poruci” u vašem radu ili ste više zainteresovani za sam vizualni aspekt, gde biste interpretaciju ostavili posmatraču?
– U svom radu želim da prenesem zadivljenost svakodnevnim životom koji nas okružuje. Svako može da se seti momenta u životu kada je bio dirnut ili zadivljen nekim prizorom na uobičajenoj dnevnoj trasi, na putu ka prodavnici. Kada posetilac vidi moj rad, napusti izložbu i izađe iz galerije, nadam se da će drugačije gledati na stvari oko sebe.
Bonus video: Pikaso
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar