Karadžić: Molio sam Mandu da tog dana ne igramo predstavu…

Danas se navršava četiri godine od smrti glumca Milorada Mandića Mande. Milan Karadžić, reditelj predstave tokom koje je Manda preminuo, u razgovoru za Nova.rs prisetio se kolege i prijatelja s kojim je godinama sarađivao.

– Bio je veliki glumac, ogromnog dara i harizme. Imao je fantastičan osećaj za humor, poseban. Osvajao je svojim šarmom i finim osećajem za komediju – istakao je Milan Karadžić, reditelj i umetnički direktor Pozorišta “Boško Buha”.

Karadžić je režirao predstavu “Petar Pan” u kojoj je Mandić glumio Kapetana Kuku. Tokom premijernog izvođenja, u Ustanovi kulture „Vuk“, Mandi je pozlilo nakon čega je preminuo.

– Svakog dana se u pozorištu setimo Mande, jer je otišao na sceni, igrajući uporno. Imao je problema sa srcem i ja sam ga molio da odložimo igranje te predstave, jer je bilo užasno vruće, preko 30 stepeni. Ali je on bio uporan kako bismo se dokazali i krenuli u rekonstrukciju pozorišta. Satreo se na sceni – ispričao je Karadžić.

Prisetio se da je prvi put radio sa Mandom 1986. godine kada ga je pozvao da glumi Miloša Pocerca u predstavi “Bajka o Vuku i Srbima” Milovana Vitezovića, adaptaciji prve epizode serije “Vuk Karadžić”.

– Ja sam 1986. pozvan da radim u Pozorištu “Boško Buha. Tada je upravnik bio Ljubivoje Ršumović. Manda je bio mladi glumac, student treće ili četvrte godine Fakulteta dramskih umetnosti, i pozvao sam ga da igra jednu lepu ulogu. Tu su bili i Nenad Nenadović, Boda Ninković, Olga Odanović, mlada generacija koja je sa mnom došla u “Buhu”. Posle godinu i po dana Manda i ja smo primljeni u stalni radni odnos i od tada smo radili zajedno – evocirao je uspomene Karadžić.

– Puno smo radili, od bajki do predstava za odrasle. Uživali smo. Voleli smo obojica “Buhu”, bajke, rad u pozorištu. Igrao je kod mene i u filmovima i serijama. Uvek sam voleo da mu nađem neku lepu ulogu. Osvajao je sve oko sebe. Kada je došao za upravnika, molio me je da mu pomognem da izguramo rekonstrukciju, ali to je oduvek negde zapinjalo. Danas mi je najžalije što je u amanet ostavio rekonstrukciju pozorišta. Toliko je to gurao i jurio. Obećavali su mu i lagali ga. Mnogo se razočarao i mislim da je to doprinelo pogoršanju njegovog zdravstvenog stanja – rekao je Karadžić.

Prisetio se poznati reditelj i jedne od prvih Mandinih uloga na televiziji.

– Režirao sam “Ožalošćenu porodicu”. On je igrao advokata. Miša Janketić, Vera Čukić, Gorica Popović i mladi Manda. Ipak kapetan Kuka je ostao nezaboravan, jer je i po prekidu predstave, on ležao još nekoliko sati na sceni, dok smo se mi nadali da će ga vratiti – kazao je Karadžić.

Milorad Mandić Manda rođen je 3. maja 1961. u Beogradu. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnika u Beogradu u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Na svojoj matičnoj i drugim scenama odigrao je više od 30 pozorišnih komada, snimio preko 20 igranih filmova i preko 15 serija.

Debitovao je 9. marta 1987. i od tada ostvario niz značajnih uloga u predstavama “Sumnjivo lice” Branislava Nušića u režiji Milana Karadžića, “Klasni neprijatelj” Najdžela Vilijamsa u režiji Aleksandra Lukača, “Viđenje Isusa Krista u kasarni VP 2507” Iva Brešana u režiji Milana Karadžića, “Au, što je škola zgodana” i “Rokenrol za decu” Ljubivoja Ršumovića u režiji Milana Karadžića.

Igrao je i u komadima “Put oko sveta” Branislava Nušića u režiji Dejana Mijača, “Bogojavljenska noć” Viljema Šekspira u režiji Bojane Lazić, “Dečko koji obećava” Nebojše Pajkića u režiji Žanka Tomića, “Petar Pan” Ivane Dimić u režiji Milana Karadžića, “Svojta” Nebojše Romčevića u režiji Nikole Zavišića…

Uporedo je igrao i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (“Spaseni za dlaku”), Zvezdara teatru (“Tri sestre”, “Ljubavnik velikog stila”…), Narodnom pozorištu u Beogradu (“Izbiračica”).

U njegovom bogatom opusu su i uloge u filmovima “Ivkova slava”, “Mi nismo anđeli“, “Jesen stiže dunjo moja”, “Sivi kamion crvene boje”, “Pljačka Trećeg rajha”, “Mrtav ladan”, “Ringeraja”, “Apsolutnih sto”, “Rane”, “Tri palme za dve bitange i ribicu”, “Lepa sela lepo gore”… i serijama „Vratiće se rode”, “Selo gori, a baba se češlja”, “Ravna gora”, “Jagodići”.

Značajan deo svoje bogate karijere posvetio je najmlađima. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih snimio je seriju „Bajke za laku noć“ i popularnu dečju emisiju „S’ one strane duge“ i tada je postao jedan od najprepoznatljivijih i najvoljenijih glumaca za decu.

„Suština da napraviš nešto što će da ostane generacijama. Ne kao uzor ili ikona, nego da bude ideja na kojoj će se posle graditi. I kao čovek i kao glumac moram da budem iskren i otvoren, nema nikakvih tajni, nema skrivenih namera. Biti licemer u ovom poslu je katastrofa. Ili ga radiš ili ne radiš. Kad me sretne neko ko je pre dvadeset godina pratio dečju emisiju koju sam radio, prvo me zabrine koliko sam mator, a onda me vrati u to vreme kad sam bio mlad, i bude mi drago. Vidim da je i on zapamtio nešto, jer sam nesebično delio svoja iskustva sa svima“, napisao je Milorad Mandić o sebi.

Godine 2017. ustanovljena je nagrada „Milorad Mandić Manda“ koja se dodeljuje na Filmskim susretima u Nišu za najbolju komičnu ulogu.