0
Film o Yu grupi je intimno-epski, u kojem se prepliću sudbine jedne porodice, benda i države, kaže za Nova.rs Darko Lungulov, reditelj dokumentarca „Yu Grupa - Trenutak sna“.
Svetska premijera filma „Yu Grupa – Trenutak sna“ reditelja Darka Lungulova biće održana sutra u 19.30 časova u mts Dvorani na 51. FEST-u. U filmu o legendarnoj braći Jelić snimanom sedam godina, a montiranom duže od dve godine, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje.
– Pre više od sedam godina sam sreo prijatelja Nikolu Čuturila na nekoj žurci, i sav uzbuđen mi je rekao da tih dana treba da nastupa na koncertu YU grupe gde će proslaviti 45 godina postojanja i da su mu bili idoli kad je odrastao. Pomislio sam tada da je to veliki istorijski događaj i da ga treba ovekovečiti na pravi način. Pitao me je da li bih to uradio, i prihvatio sam. Uhvatio sam se u to kolo, i rešio sam da to bude poklon mojim idolima iz detinjstva. Imao sam odličnu kameru i snimili smo taj koncert. I gledajući materijal, shvatio sam da je to dublja i šira priča – priča reditelj Darko Lungulov za Nova.rs o tome kako je došlo do dokumentarnog filma o YU grupi.
Koliko je bilo naporno snimati jedan ovakav dokumentarac?
– Snimanje je trajalo dugo jer je moja ideja bila da ne obeležim samo jedan momenat u radu grupe, već da ih pratim tokom određenog perioda, s obzirom da su grupa koja je vrlo aktivna i nastupa. Da vidim sa kojim se oni izazovima bore u svojoj dugoj karijeri. A onda se tokom snimanja dešavaju promene koje utiču na priču. Petar Jelić se u toku snimanja filma odselio u inostranstvo sa porodicom, desila se pandemija, Dragi i Žika su bili zaraženi, Žika je bio 12 dana u bolnici… Nema puno takvih filmova kod nas, zato je jedinstven.
Šta vam je bilo najinteresantnije vezano za bend dok ste radili film?
– Ono što sam otkrio dok sam intervjuisao bivše članove benda, čak ne Dragog ili Žiku, jeste da su, dok su bili u prethodnom bendu Džentlmeni, koja je bila jako popularna beogradska grupa, nastupali pred predsednikom Titom. U Domu omladine se nekoliko godina slavio Titov rođendan tako što bi popularni bendovi nastupali za predsednika. To je nešto što nisam znao, a oni su mi je posle i dočarali. Jako zanimljiva priča koja daje poseban osvrt na to vreme.
Ovo je na neki način priča i o Jugoslaviji?
– Jeste. To je i bila moja namera od samog početka, da se prepliću priče o porodici Jelić i njihovom odrastanju, pošto su oni rođeni kada i nova Jugoslavija i zajedno su s njom rasli, razvijali se, stvarali bendove, porodice… To je jedan intimno-epski film, u kojem se prepliću sudbine jedne porodice, benda i jedne države.
Bivši član YU grupe, bubnjar Raša Đelmaš, učestvuje u filmu, ali nažalost, više nije među živima. Kako ćete ga se sećati, delovao je kao živopisan tip?
– Rašu Đelmaša sam upoznao tokom snimanja. Apsolutno je bio jako živopisan lik. Dodao je filmu taj neki beogradski, polu-mangupski duh. Raša je bio ono što se kaže „street smart“, neko ko je sve vreme imao razne karijere, fenomenalan bubnjar. Čovek koji govori ono što misli i koji je to i dao mom filmu.
Dokumentarci o bendovima, muzičarima generalno, su sve popularniji. Ljudi vole da vide stvarne živote i autentične stare snimke zvezda. Imate li neke primere baš dobrih dokumentaraca tog tipa, možda i neki uzor u tom smislu?
– Da, dokumentarci o bendovima su sve popularniji, zato što sada stasava generacija koja je odrasla sa tim bendovima i sada je vreme za njihove životopise. Moj najomiljeniji dokumentarni film o rok bendu je „Anvil! The Story of Anvil“. To je priča o članovima kanadske hevi-metal grupe koji su bili na granici da postanu super-zvezde, ali su odjednom nestali. I onda ih njihov stari fan pronalazi posle 20 godina i priča priču zašto su oni sada tu gde jesu. To je jedna fantastična, dirljiva, i na trenutke smešna priča.
Pripremate treći igrani film radnog naziva „1970“. O čemu se tačno radi i kada se očekuje početak snimanja?
– U pitanju je poluautobiografska priča o mom odrastanju, o dečaku koji je ostavljen na selu kod babe i dede, a ne znajući da su ga roditelji ostavili zato što se razvode, i da će on sad tu ostati dok ono ne reše svoju priču. A on se u tom selu zaljubljuje i zbližava sa lokalnom hipi devojkom koja mu približava hipi kulturu… To je drama komedija, popularno „dramedy“. Film je o odrastanju, ljubavi, kako ostati svoj uprkos raznim uticajima i sačuvati svoj integritet. Nadam se početku snimanja ove godine…
Bonus video: Snimanje filma Munje 2