0
Ove nedelje vam predstavljamo knjige dve kanadske spisateljice. U pitanju su roman u stihu „Crveni doc>“ En Karson i zbirka priča "Znaci ljubavi" Alis Manro.
En Karson, „Crveni doc>“, Kulturni centar Novog Sada, 2023. Prevela Arijana Božović.
Intertekstualni roman u stihu kanadske pesnikinje i profesorke klasičnih studija zasnovan je na multiperspektivnom eksperimentu: sećanje, tehnologija, tipografija i čitalačko iskustvo umrežavaju se u kolaž višeglasne lirske proze.
Petnaest godina po objavljivanju „Autobiografije Crvenog“, En Karson ispisuje nastavak ove poeme: „Crveni doc>“ nazvan je po kompjuterskom dokumentu u kom je prvobitno digitalno pohranjen, a igra imenovanja tek je početak interakcije književnosti i istine, humane i posthumane egzistencije. U poemi „Crveni doc>“, kao i u „Autobiografiji Crvenog“, dominira junak za čiji nastanak je važan Gerion, mitsko čudovište koje najveći grčki junak Herakle ubija u sklopu dvanaest zadataka koji su mu povereni kao kazna i ispaštanje.
Dok je u „Autobiografiji Crvenog“ predstavljen u liku savremenog tinejdžera, G je sada odrastao čovek koji se suočava sa mukama i tugama zrelog doba. Umesto da bude ikona snage i mladosti, Herakle postaje skrhani ratni veteran: zove se Tužan Ali Sjajan. G čita Prusta, istražuje „arheologiju Albertininih odgovora“: junakinja Prustovog kapitalnog dela je izgubljeni grad čije „razrušene putokaze i neodgonetljive dokaze“ treba prekopati u traganju za „onom pravom krhotinom“. Čitajući „foliranta“ Prusta, junak Karsonove hrabro dezintegriše njegov tekst, u ljupkoj neverici da neko može verovati kako devojka „mirno spava pune četiri stranice u V tomu“ dok pripovedač kruži „oko njenog obeznanjenog obličja“. Sa druge strane, „čudesno je imati prijatelja poput Danila Harmsa“, virtuoza apsurda i groteske koji i junacima i nama daruje „odušak od kauzalnosti“.
Alis Manro, „Znaci ljubavi“, Agora, 2023. Prevela Anđelka Cvijić.
Zbirka „Znaci ljubavi“ u jedanaest priča istražuje kako se sve oblikuje psihološka realnost junaka i junakinja. Kao što je i očekivano, do njihovih tajni, i važnih i trivijalnih, dospećemo kroz razumevanje prošlosti, satkane od preciznog pamćenja poniženja, prevara i nasleđenih trauma.
Kanadska nobelovka likove podvrgava opsesivnom preispitivanju, pedantno rekonstruiše njihove predistorije, štedro otkrivajući detalje mahom neveselih životnih povesti. Erotske tajne, zle misli, glupi nesporazumi i besmislene izdaje, nostalgična žudnja i radovanje životu spliću se u motivsku matricu koja nas drži u stalnoj neizvesnosti. Često ne znamo kud pripovedanje zapravo vodi, kao u maestralnoj priči „Lišaj“. U njoj bilans bivših i novih ljubavi krije tajne o niskim strastima i uzvišenim težnjama koje su povlastica muškaraca gladnih pažnje: privatnost je nemoguća čak i dok se ćućori ispod pokrivača, tim manje ako si u krevetu i braku sa hiperhormonalnom ništarijom.
Koliko god bez ostatka realističko, pripovedanje Alis Manro prednost daje otvorenosti, dvosmislenosti i mnoštvenosti. Naracija u trećem licu omogućava autorki da vešto uhvati u mrežu pluralitet stavova i perspektiva; tako se razbija monolitnost naših tumačenja. Nijansiranje uticaja predrasuda na delanje i delanja na predrasude otvara dodatne narativne mogućnosti. Svet Alis Manro ukorenjen je u stvarnost čije su koordinate određene kodeksima vrednosti, običaja i verovanja: no iza tog ušančenog sveta uvek se ukaže alternativni značenjski sistem koji takođe traži da bude priznat.
Bonus video: Pisac Vladan Matijević
